@bodin
Odgovori na forumu
-
Poruke
-
Dragi brate,
to je previše komplikovana priča.
Vladika Artemije je bio jedna od glavnih prepreka Amerikancima za otcepljenje KIM, jer je držao narod tamo čvrsto na okupu i nije pravio nikakve ustupke što se tiče Crkve i crkvene imovine. Tako su, posle jedne posete 2010., Ameri naredili da se on smeni. I to su iz Sinoda probali nekom glupom optužbom da je proneverio neke smešne pare i da je zaposlio nekog svog rođaka da mu bude lični vozač, za opet neke tada male pare – mislim 30-ak hiljada dinara. Pošto to naravno da nije moglo da prođe, namestili su tako da ili ne može da dođe da se brani, ili da odmah ulete i preuzmu eparhiju, ako se odazove pozivu i izađe iz nje. Sve je to, naravno, nekanonski. Ali, da ne bi bilo haosa, pristao je da se povuče, po ugledu na svetog Jovana Zlatoustog, carigradskog patrijarha, nepravedno udaljenog sa trona, i mnoge druge episkope.
E, sad. Da li su ga odgovorili, ili je shvatio u potpunosti šta nameravaju sa crkvama na Kosovu, promenio je odluku i odbio ,,saradnju“. Te su ga, kao odgovor, prvo vratili u red prostih monaha, a, kad je nastavio da se naziva vladikom ,,u egzilu“, i – ,,razmonašili“, što je nemoguće. Monaštvo je zavetni postrig, lični zavet sa Bogom, nije sveštenička hirotonija – nema šta da se ,,ukine“. I on je njima uzvratio sličnom merom, nazvavši ih izdajnicima, ekumenistima, itd.
Ovde počinje problem. Mediji su toliko zapekli rakije ,,spinovače“, da je apsolutno nemoguće razlučiti šta se tu tačno desilo. A goruće pitanje je: jesu li u raskolu? Artemijevci tvrde da nisu. I u njihovim učenjima nema nijedne jeresi. Smatraju sebe delom SPC, koji ne priznaje više dostojanstvo određenih episkopa. Al’ ne može to tako. Ne mogu da postoje dve uprave jedne eparhije.
Moje skromno mišljenje je: niko nije u pravu.
Nije Crkva ničija prćija, pa da odlučuje samovoljno šta će i kako će, već Telo Hristovo, kome je on Glava, a mi nepotrebni udovi.
Verovatno bi najbolje bilo kada bi se u potpunosti vratili nazad u SPC, da se manu toga ,,egzila“, a da ni ovi drugi ,,ne tvrde pazar“, nego da ih prime sa svim činovima i dostojanstvima, osim episkopskog, jer je malo falilo da i narodu prekipi i sve ,,legalne“ episkope išutira napolje, kao skrnavitelje Kanona Apostolskih. Što je nekima svakako trebalo da se desi, ako ćemo ,,nit’ po babu, nit’ po stričevima“.
Bog će odlučiti kada je pravi trenutak da se ponovo svi ujedine i na koji način. A ovo pušta sada volju našu, da se pokaže sva nemoć ljudskih mudrovanja i ohlade usijane glave.
Dragi brate Milane,
Za Mariju, deo iz himne ljubavi Apostola pavla „Ljubav dugo trpi, blagotvorna je, ljubav ne zavidi, ljubav se ne gordi, ne nadima se, ljubav nikad ne prestaje…“ je crkveno s***e. Za nju ljubav prestaje i nestaje.
– pripazi da ti jednoga dana ,,ne prestaneš i ne nestaneš“. Tvoja izabranica ili ne shvata šta je ljubav ili iz gordosti ne želi to da prihvati (savest svakoga intuitivno usmerava, bez izuzetaka). Što ne mora ništa da znači, a može da bude i puno toga…
Ne znam kakvi su vam planovi za decu, ali, ako ih želite, to je najbitniji faktor u ovoj jednačini. Jer nije važno da li ona uopšte veruje u Boga, ili ne, ali je krucijalno kako će decu da vaspitava. Šta će sutra biti kada deca budu tebe gledala kako ideš u crkvu, a ona im priča kako je sve to glupost? Ili im kažeš: ,,Uzdržavajte se pre braka, tako je najbolje“, a ona: ,,’Isprobajte’ ih što više do braka, da se ne prevarite kao ja.“ Vaistinu, ako takva bude atmosfera, moraćeš doslovno da živiš kao svetac da bi ih povukao za sobom na pravi put.
„Ne kažem da se nećemo nikada pomiriti, ali sada želim da budem sama i povratim svoj mir ako uspem. A želim da vidim i hoćeš li mi nedostajati.“
Šta si joj uradio brate, da mora da ,,povrati svoj mir“? To što si se obučavao za nov posao? Deluješ mi kao fina, nežna i staložena osoba, a ona nimalo. Pritom ne kažem da je loša osoba – to ne mogu da znam, a i pozvani smo svi da tražimo dobro u drugim ljudima – jer ga uvek ima.
Mogu jedino da ti kažem šta bih sam uradio na tvom mestu. A to je baš to što ona traži. Jeste li raskinuli? Živite kao da ste raskinuli. Pa TI vidi da li TEBI odgovara tako, ili onako, ili na treći način. A onda će i ona malo da sedne, pa da krene da razmišlja o tome. Ovako – ne mora. Kao, slobodna je, može da radi šta hoće – a ima neko da je mazi, da joj je uvek tu kad ustreba. ,,I tata bi, sine…“ Čim ženama na kulturan način staviš do znanja da nisi njihova igračka, i da ne mogu da te fortaju kako im se ćefne – odmah im se brzo sve iskristališe šta hoće, a šta neće. Ako te vole, ugl. bude da sve hoće. Ako te ne vole, nego im treba ,/insert random_muškarac’ onda bude da neće – što je fer. I nije ona neka mačkica da je gladiš i diviš se njenom krznu, nego tvoja potencijalna doživotna saputnica. Moraš da poštuješ njene odluke, dok su u razumnim okvirima.
Izvini na preslobodnom tonu.
I imaj u vidu da je ti, ipak, poznaješ, za razliku od nas, i da čak i dobrim savetima verovatno treba malo modifikacija.
Što se tvog originalnog pitanja tiče, moli se, pre svega, da se učvrsti ljubav u tebi (a u njoj kako ona želi), i da vam se oboma da mudrosti da donesete prave odluke, kakve god bile. Imaš i molitvu ,,Za pomirenje onih koji su u zavadi ili neprijateljstvu“, lako se nalazi na internetu ili u skoro svakom molitveniku, a odnosi se i na vaš slučaj, iako niste zaista u zavadi, jer je to molitva za smirenje strasti, t.j. mir. Kako da se pomirite, bez božanstvenog mira između vas?
Draga sestro Aleksandra,
sestra Ljilja je već dala odgovor. Pošto je ovo često pitanje, za one koji ne znaju: mleko u prahu je dehidrirano (isušeno), najčešće i ,,obrano“ (odstranjen mu je procenat mlečnih masti i-ili kiseline). Zatim se to mleko u prahu ponovo hidrira (dodaje voda) i dobija mleko koje pijemo decenijama unazad. Tako se spušta sa 3,5% mlečne masti na 2,8% i niže. Dakle, to je mleko – nema nikakve razlike. Problem ove teme kod nas nastao je zbog toga što strane korporacije drže većinu naših mlekara još od ere privatizacije (Imlek, itd.) i oni skidaju hranljive materije iz našeg mleka i šalju ih u inostranstvo (ugl. Englesku), a nama ostaje šta ostaje. U poslednje vreme su Soroš i ekipa postali toliko bezobrazni, da je ovaj bućkuriš koji mi zovemo ,,mleko“ postao nezapamćeno bednog kvaliteta i počelo je o tome javno da se priča. Ali, to je i dalje mleko.
Isprobajte mleko od badema u kolačima. Pravi se relativno lako: ostave se bademi da odstoje u vodi 24 časa, da bi izašle alkalije iz njih, potom se osuše i onda samelju u blenderu u u proseku otprilike 4 puta više vode (koja se dodaje postepeno) nego badema, gledano po gramaži. Može i više i manje vode, kakvu ko voli gustinu. Potom se procedi u finom situ ili gazi i dodaju začini po ukusu. Neko ostatak od ceđenja ponovo melje sa vodom i ponovo cedi.
Draga braćo i sestre,
nemojte se ništa čuditi. Sve je to po Božijem dopuštenju.
A On dopušta, jer i mi sebi dopuštamo svašta.
Ovo nas je fino ogolilo kao jedan nesposoban naraštaj. Pričamo o slavnim bitkama prošlosti, o Kosovu, o Kajmakčalanu, o Solunskom frontu, pozdravljamo se sa ,,dogodine na Kosovu“ – e, pa, nismo kadri jednu paradu od 200-300 nastranih da zaustavimo. Super je sve to: pedeset, sto hiljada ljudi šeta sa decom, društvo, zabava. Al’ kad su u formuli i kiša kapljica i ,,kiša“ pendreka: ,,svi junaci nikom ponikoše“. Gospod zna, al’ bojim se da nam ne bude kao onim Jevrejima što lutahu pustinjom 40 godina, bili su nedostojni časti od Boga.
Što se samih homoseksualaca tiče, niko ih ne dira, nit’ oni kome smetaju. Problem su oni iz nevladinih organizacija koji dobijaju masne pare da maltretiraju Srbe, ne bi li nam dojadilo i ne bismo li ih pustili da rade šta žele. To nije naivna šetnja grupice dobričina, ne – obični pederi mrze paradu – to je rat protiv Pravoslavlja i svega dobrog u svetu. Počelo je pre 10 godina kao šetnja, sada su imali u programu obilazak VRTIĆA, škola, manastira na Fruškoj Gori, nekadašnjih centara SPC nakon seoba sa Kosova u XVII veku. Već uvode homoseksualnost i promenu pola u udžbenicima za biologiju. Sledeća stavka su homoseksualni brak i usvajanje dece, potom dolaze i pedofili i ostali po svoje. Polako. Strpljivi su oni. A o usvajanju dece najbolje svedoči jedna organizacija u Americi, mislim da se zove ,,Deca na prvom mestu“ koju čine usvojena deca homoseksualaca i, sada odrasli, bore se za ZABRANU usvajanja. Većina pije po šaku lekova dnevno zbog trauma iz detinjstva, a pritom ih niko nije zlostavljao, naprotiv.
Niko od nas ne traži da se njima opterećujemo, zabranjeno nam je da ih osuđujemo (kao i sve, uostalom), jer ne znamo zašto su postali takvi, niti kako će ko od njih ,,završiti trku“ – i oni su, pre svega, ljudi kao i mi – nego treba da se borimo protiv agende nečastivog koja promoviše bolest i potencijalno uništava živote narednih naraštaja. Postoje ljudi koji su od Boga dobili silu da se nose sa svim tim neprijateljskim snagama – naše je samo da stanemo uz njih, a, ustvari, uz Pravdu, i da odbijemo protivnika. Da se makar pojavimo kad treba. Kao ’37. U protivnom, kako ćemo pred Boga i spomenute pretke?
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 1
Dragi brate Ilija,
ne nešto preterano. Većina naših episkopa je odavno pokazala ,,gde stoji“, tako da nema tu mnogo iznenađenja. Kada je sveti Marko Efeški bio na saboru u Ferari i Firenci, uz njega je bio samo jedan episkop – a i on je otišao posle nekog vremena, te je sveti ostao potpuno sam – i prevagnuo je. Zato što, ustvari, nikad nije ni bio sam, Bog je bio uz njega.
Daleko od toga da je ovaj… događaj… na istom nivou kao pređe pomenuti sabor, ali uz veran narod će biti Bog čak i ako ga svi episkopi i klirici ostave. Što se septembarske manifestacije tiče, ovo se priprema već deceniju i kusur. Počelo je sa naizgled bezazlenim paradama i mitinzima da se narod malo opusti, da se, navodno, razvija tolerancija, poboljšaju odnosi, itd. Ustvari: sve to je bila samo obmana.
Prvo: većina homoseksualaca u Srbiji ne želi parade. Niko ih ne ugrožava, niti maltretira zbog toga (izuzev ponekog nasilnika koji to koristi kao izgovor za iživljavanje – a takav će izmisliti i neki drugi razlog), i njihova najveća želja je da ih ljudi tretiraju normalno, ne obraćajući pažnju na njihove seksualne preference. Zato i ne dolaze da paradiraju, pa organizatori plaćaju dnevnice za izlazak (nekada je bila 300e, ista kao i za one koji potpisuju mrtve na izborima). Tako da to nije parada homoseksualaca, naročito ne onih iz Srbije.
Drugo: čija je onda? Razume se, raznih nevladinih organizacija i nasilnika poput nesrećnog Azdejkovića, finansiranih od strane naših neprijatelja, a čiji je cilj uništenje našeg naroda. Shvatili su da je jedini način da to postignu: uništenje obrazovanja (posebno istorije), uništenje porodice (i brojnosti i porodičnog vaspitanja) i marginalizacija S.P.C. (njeno svođenje na Beogradski pašaluk, a po mogućstvu ni to).
Dakle, sve prethodne parade su bile uvod u ovo (t.j. uvođenje sodomije u škole i ,,pomirenje“ sa Crkvom), a ovo je uvod u ,,gej-brakove“, usvajanje dece, a potom i pedofiliju, zoofiliju i svašta drugo. Ne treba biti nikakav mudrac da bi se ovo shvatilo – to se sve već dešava na Zapadu.
Odužio sam, ali bitno je reći da se ovde borimo za opstanak našeg naroda i, još važnije, za duše naše dece, a ne protiv homoseksualaca, koji su svi na našoj strani. Zato idemo do kraja. Nije vreme za preispitivanje u stilu ,,da li sam kadar da bacim prvi kamen“, jer je ovo stvar od opšteg narodnog značaja.
Pozvao bih ovom prilikom sve koje ova tema zanima da dođu na Gospojinsku litiju 15./28. avgusta u 18č. da prvenstveno odamo počast Presvetoj Bogorodici i da još jednom objavimo vlastima i stranoj agenturi da im nećemo prepustiti Njen grad ,,na izvol’te“.
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 2
Pažljivo sa viđenjima. Duhovnik je odgovorio grubo, ali u starinskom stilu, tako su nekada duhovnici razgovarali sa svojom decom. Opasno je verovati bilo kakvim viđenjima. Svetog Samuila je Bog tri puta pozvao, dok starac Ilija nije konačno shvatio i naučio ga kako da odgovori.
Šta želim da kažem: ne upuštaj se, sestro, uopšte u to da li su viđenja od Boga ili demona. Bog je uz tebe uvek, i vidljivo i nevidljivo. Nema potrebe da ti se ukazuje. Stoga automatski odbijaj sva viđenja i prikaze, da te đavo ne bi kako prevario. Jer je očigledno da u tvom slučaju već pokušava na taj način. Bog se ne ljuti zbog takvih stvari, naprotiv – pohvaljuje takav pristup.
Ako ti nešto znači, i ja ti verujem, al’ batali ti moje verovanje, nejednom sam već bio u krivu. Duhovnike pažljivo biraj, ne po tome da li ti se sviđa šta govore, nego po tome kako žive i kako se ponašaju. Ima ih mnogo koji deluju grubo, a smireni su, i mnogo onih koji deluju savršeno, a u njima se gnezde najteže strasti. Posebno što su se u Makedoniji sad izmešali dobri sa lošima, jer ovo što je u Crkvi sad odrađeno oko ujedinjenja i samostalnosti nije urađeno kako treba, te mnogo kojekakvih ima.
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 3
P.P.S. Naši roditelji često imaju potrebu da nas ,,spašavaju“ od nas samih. To dolazi od ogromne, ali i pomalo nerazumne ljubavi koju osećaju prema nama. Stoga se nemoj ljutiti na svog oca, baš naprotiv, ali istraj u svome tamo gde se ne sme popuštati.
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 3
Draga sestro,
ne sekiraj se. Demoni jesu užasavajući, ali su, suštinski, nemoćni. Jer ih Bog zadržava. U toj svojoj nemoći bes (zato se na srbskom i zovu ,,besovi“, jer su njihova osećanja izvitoperena u histeričnu agresiju) iskaljuju na ljudima tako što im rade određene stvari koje ljudima škode psihički ili metafizički. Posmatraju nas i prilagođavaju nam se. Tebe su verovatno rešili noću dobro da zaplaše, pa onda – što ne bi to ponavljali svake noći? Ionako imaju višak slobodnog vremena. Najpre se seti da te Bog čuva i da ti je dodelio jednog anđela koji te takođe štiti, pa smo mi Srbi, vazda pametniji, pridodali i svece u naše ,,gardiste“: Presvetu Bogorodicu, Krsnu Slavu, Crkvenu Slavu, čuvarkuću, imendan, itd. I šta sad može nekome neki sićušan đavolak da uradi – kad protiv sebe ima ovakvu plejadu ratnika? Smešno je uopšte i razmišljati o tome. Ipak, ne smemo biti lenji i očekivati da drugi rade sve za nas, zato se moramo i mi naoružati sveoružjem Božijim, a to su, pored Svetih Tajni: post i molitva. Za post će te možda iznenaditi, ali ti već postiš. Postoji više vrsta postova i tvoja bolest je jedna od njih. Dakle: smiruj se, slušaj lekare i čini sve kako ti kažu. Od tebe je to dovoljno. Ako ipak želiš više od toga, posavetuj se sa nekim ko se u to razume. Za takvu vrstu saveta nisam kompetentan, jer niti sam lekar, niti duhovnik. Što se molitava tiče, dodaj malo na jutarnje i večernje, posebno te pred spavanje. Moli se Bogu i svecima da te zaštite od uznemiravanja i predlažem ti da ubaciš i Isusovu molitvu u sve to. Dakle, kad već legneš u krevet, polako, skoncentrisano i istinski – celom dušom i celim srcem – se moli Bogu sa ,,Gospode Isuse Hriste pomiluj me grešnu“ – dok ne zaspiš. Efekat će posle nekog vremena (minuta, dana, nedelja?) biti kao da u sobi punoj smrada staviš gas-masku. Možda će demoni odstupiti od tebe, možda i neće, ali videćeš kako će se situacija drastično promeniti. Bog će Sam odrediti kada će potpuno da ih otera, a ti se trudi kao da će to biti u narednih 5 minuta, a strpljivo čekaj izbavljenje. I ne zaboravi: Bog je već pobedio, nemaš razloga za briganje.
Što se tvog oca tiče: dužna si da mu ukazuješ poštovanje kao roditelju, osim u stvarima u kojima te odvaja od Boga. Jer i Bog je naš roditelj i roditelj naših roditelja i predaka, te Njemu priliči ,,svaka slava, čast i poklonjenje“ – većma nego ljudima. Moli se za svoga oca sa žarom, jer mu je to potrebno, pošto se on ne moli za sebe.
Neka ti Bog daruje večno izbavljenje, koje jeftino plaćamo ovde sitnim neprijatnostima!
P.S. Batali komšinice, psihijatre i ostale lekare koji dušu možda ni ne priznaju – nego radi sve kako ti je sveštenik rekao (izuzev posta, objasni mu situaciju), jer je ovo njegov domen, on je školu za ovo učio i silu od Svevišnjeg dobio i On ga je tu postavio baš zbog nas, da nam pomaže i poučava nas šta da radimo. Pitaj ga i kako da pojačaš molitve – svakako će umeti bolje da ti kaže od mene na internet-Forumu. Ali ima ovde dosta pametne braće i sestara, pa sačekaj da te i oni kako posavetuju.
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 2
Dakle, ona svoje ikone u kući nikad ne uzima u ruke da obriše od prašine? Mislim, neko ih je morao postaviti tu gde se nalaze, a uz to se iznose različite ikone svakog dana u zavisnosti od praznika. Stvarno ljudi trebaju malo da uključe glave ponekad…
Ono što ne sme činiti je liberalno ljubiti i dodirivati ikone, da ne bismo kako neprimerenim pokretima naružili izobraženja Gospoda i svetaca koji su na njima naslikani – i to je to. Ili da ih ne bismo kako oborili ili oštetili (ne dirati prljavim, masnim rukama i tome slično), jer to su ipak slike i boje i glazure na njima nisu neuništive. Ponekad viseće ikone mogu biti na starim ili lošim suspenzijama, pa ih možemo čak i malim dodirima nehotice srušiti, tako da se njih zaista ne treba doticati, ako nismo sasvim sigurni da su čvrsto okačene. Pretpostavljam da zaista postoje neka pravila i da su tu iz bezbedonosnih razloga. Kao što se ruke prekrste preko grudi tokom pričešćivanja, jer se desilo da ljudi gurajući se zakače putir ili sveštenika.
Opet, svaki sveštenik je i reditelj u svojoj crkvi, tako da pitajte svog paroha šta misli o tome. Jer tako uvek treba raditi, ako smo u nedoumici. A greh nije nikakav, odmah da Vam kažem, i, kad sam već ovoliko pretenciozan u davanju odgovora – preuzimam i potpunu duhovnu odgovornost. Mislim, imamo u Svetom Pismu scene u kojima sveti car David i njegovi pobunjenici izgladneli uzimaju hlebove predloženja iz Hrama da jedu, apostoli tržu klasje subotom (mada to nije nikakav prestup bio), sveti apostol Pavle jede svinjetinu da ne bi kako ražalostio svoju pastvu u Evropi, neznabošci dolaze u pravoslavne crkve da dobiju isceljenja (i dobijaju ih, iako su inoverci) – a mi danas u HHI veku razmatramo da li je u redu da pipnemo komad drveta ili ne…
Ne osuđujem tu sestru, jer sam svestan da je to učinila iz revnosti, a ne obesti. Možda je takvi ,,prestupi“ sablažnjavaju, ne znam. Svako od nas je i dalje više ili manje dete u određenim stvarima i potrebna su nam ta neka sitna i krupna pravila da nas čuvaju od štete. Ali isto tako postoje i deca od dve godine kojima možete dati krojačke makaze u ruke i deca od deset za koje su i tupe makazice izazov.
Izvinite za ovoliki odgovor na tolicnu sitnicu…
Hvala Ljiljo,
al’ dajete mi previše kredita. Ko je stvarno pametan – taj je već svetac, ili makar na dobrom putu. Što je rekao jedan ostareo monah: ,,Nisam glup da idem u pakao.“ Ne sumnjam da tamo nije završio.
Nije strah u pitanju, a posebno ne zbog roditelja (super su se slagali, uprkos razlici od 26 godina – dok otac nije uspeo to da upropasti pićem (profesionalna deformacija 99% ljudi iz pozorišne sfere)) – nego što se mnogo vremena izgubi na tu besmislenu spontanost. ,,Zabavljamo“ se 5-6 godina, onda još toliko živimo zajedno – osvestimo se u 30-im (a neki ni tada) i onda nešto na silu, ,,na brzaka“. Kad god se starijim ženama spomene da se neko ženi, neminovno sledi: ,,Je l’ trudna?“ Krivo radimo i krivo sadimo – a hoćemo sočne plodove.
Obrnuto je tek haos, kad se ljudi jednom osveste.
Po mom nekom rezonu, godina-dve dobranog upoznavanja i odmah brak, bez suvišnog odlaganja. Sve ispod toga je u većini slučajeva samoubilački, preko toga razvlačenje bez koristi. Ovo mi se, nekako, nameće prosto na osnovu posmatranja. A i ličnog zaletanja.
Potpuno ste u pravu. Bez kuraži ne ide ništa u životu. Ako dozvolite malo semantike, ,,k…c“ na sanskrtu znači ,,petao“. Otuda i ,,k..čiti se“ ustvari znači ,,naduti se kao petao, da se ne može videti pred sobom kuda se ide“. Tako da treba naći fin balans agilnosti i ažurnosti, ali da ne pređe u slepo srljanje.
Ne vredi zaista praviti algoritme, jer su ljudi promenljiva kategorija. Samo malo ,,profiltrirati“ kroz iskustva onih pre nas.
– ,,Hoću da kažem da je ta devojka toliko bitna da je ona posebna da je nešto probudila u meni što ni jedna nije do sada niti će.. To samo jednom naiđe, mnogo mi je žao što je otišla.“
– ,,Ja ću ih sve pobediti!“
A kako ti to znaš brate? Ne kažem da se ne boriš za nju – daleko bilo! – nego stani malo, razmisli gde si sada i zašto, naoružaj se pravilno i onda stupi u borbu. Uporedi Ruse iz Drugog svetskog rata, kad su išli na ,,Ura!“ i izginulo ih je preko 25 miliona – i opet nisu iskorenili nacizam – sa današnjim Rusima koji napadaju jedan na trojicu i satiru neprijatelja uz minimalne gubitke. Hladne glave. Planove neke napravi. ,,A“, ,,B“ i ,,V“. I uvek budi svestan da ne ljube ni najlepši, ni najuporniji, ni najmudriji – nego onaj koga je devojka na kraju odabrala. Sedi i razluči koliko možeš: kako je došlo do ovoga. Batali ti demone i druge vidljive i nevidljive sile, već vidi gde si prethodni put zglajznuo… Ozbiljni poduhvati iziskuju prvenstveno ozbiljnost, srčanost je pomoćna kategorija.
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 1
Ne sekiraj se brate, normalno je to. Ljudi su procenili da je posle raskida potrebno da prođe još plus-minus tri puta toliko vremena koliko je veza trajala da se čovek odvikne. Prosto: odvikne. Zato su sveti oci i mudri starci savetovali da ,,pazimo na sebe“, t.j. da se ne zalećemo. K’o i većina drugih, isprobao sam na samom sebi i shvatio da je možda ipak bolje učiti se na tuđim iskustvima…
Šalu sad na stranu, nije sve u tome kakav si ti. Bitna je i ta druga osoba. Kakva su njena interesovanja? Da li juri da se uda, ili bi neko spontano upoznavanje? Možda, ustvari, ne bi ništa na duge staze, ali se ,,folira“? Kakvog muškarca uopšte traži? Nisu sve žene vredne, dobre i poštene, ne znaju sve šta žele (ni u kojoj meri), a nisu sve ni sposobne. Mislim, isto važi i za muškarce – nije neka razlika. Svako od nas je samo 50% nekog odnosa. Koliko god da je neko sjajan, briljantan – i dalje je samo polovina.
Dakle, ono što trebaš da uradiš je da sedneš i vidiš šta ti želiš, i da radiš na tome da pronađeš ženu koja se u to uklapa. Kada je nađeš i upoznate se donekle, onda ponovo sedneš, razmisliš o tome šta ona želi i da li se ti uklapaš u to. Razgovaraj s njom o takvim stvarima. Po mogućstvu na neki zabavan ili duhovit način. Opusti se brate. Upoznaj tu osobu i pokaži joj se pošteno, da i ona tebe upozna. Upoznaj je sa roditeljima i mudrim osobama iz okoline, pa da te i oni malo posavetuju. Vidi kakva je prema prijateljima i roditeljima, kolegama. Možemo ovako do sutra – ako sam nisi siguran, nađi neku stariju osobu da te nauči šta sve da gledaš i na šta posebno da obratiš pažnju.
Ovo je odabir potencijalne osobe sa kojom ćeš da provedeš život, izrodiš decu i podeliš sve muke. Doooobro mora da se bira. ,,Holivud“ je super, ali traje samo do kraja filma. Vidi se da si veoma fin čovek i to je zaista pohvalno. Izbor žene je, međutim, deo rata za tvoju dušu i sutra duše tvoje dece. Moraš da budeš spreman da pucaš. I da neumorno ,,radiš na sebi“. Ne mislim na odlazak u teretanu. Svetootački.
Malo sam sve ovo melodramatično opisao, ali je, u stvari, veoma jednostavno. Nije svaka devojka koja ti se svidi dobra za tebe, zapravo: samo je jedna zaista dobra i uz molitvu i trud – naćićeš je. Samo strpljivo s verom u Boga i lagano unapred stvaraj uslove za čvrstu i stabilnu porodicu.
Zdravo brate Uroše!
U hrišćanskom smislu, kum na svadbi nije isto što i kršteni kum. Kum na svadbi je samo svedok da ne postoje prepreke da se brak sklopi, na primer da se jedna od osoba nije obećala nekoj drugoj i tome slično. Takvom vrstom kumstva se ne ulazi u duhovno srodstvo. Drugi ,,kum“ uopšte nije kum, nego stari svat, po tradiciji jedna od najstarijih osoba među zvanicama i njegova ,,funkcija“ je malo drugačija od kumove, više je okrenuta tradiciji, moralnosti, protokolarnosti i tako dalje. Kum i stari svat mogu da budu bilo ko, čak i rođaci mlade i mladoženje. Po nekim našim običajima kum bi bio neki ugledan čovek ili prijatelj mladoženje, od koga bi se očekivalo da krsti decu rođenu u tom braku, a stari svat neki deda, stric, ujak ili porodični prijatelj mladoženjine familije ili prosto najstariji čovek među svatovima. Najčešće su to bile muške osobe, ali pol nije prepreka. Tako da možete da pitate apsolutno bilo koga.
Ako planirate da Vam kum (odn. kuma) sa svadbe krsti decu, nemojte birati nekog od članova familije. Nije zabranjeno, ali kum će ući u duhovno srodstvo sa vašom decom, a u našem narodu se izbegava preklapanje duhovnog i telesnog u tom smislu.
Čestitam i sve najbolje u budućem braku!
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 1
Zdravo dragi brate Nenade!
Današnji „Severni“ Makedonci jesu delimično direktni potomci antičkih Makedonaca. Ti stari Makedonci pripadaju korpusu starosedelaca Huma (Hlm- najstarije ime Balkana), Pelazgima, odn. Pelastima, čijeg smo porekla i mi iz drugih plemena. Ako neko u to sumnja – prestonica stare Makedonije se zvala Pela. Ti ljudi nisu bili nikakvi Grci, za sebe su tvrdili da vode poreklo od Herakla. Grčka priča se pojavljuje sa Aleksandrom Prvim, koji je od Grka dobio nadimak ,,Filhelen“, što će reći ,,Ljubitelj Grka“, i on je uspeo da na licu mesta ,,dokaže“ svoje poreklo iz grada Arga i time dobio pravo učešća na tekućoj olimpijadi, pa je čak i osvojio prvo mesto u jednoj od trka (da l’na 1-2 stadija pod oklopom – ne sećam se). Njegovi naslednici sve brže i brže uvode grčki jezik, kulturu i stil života među plemstvom, jedino ostavljaju stari sistem monarhije. Pod Filipom Drugim vrše reformu vojske i ostalo je već poznato. Interesantno je da su za širenje grčke kulture Mediteranom i Bliskim Istokom zaslužniji Aleksandar Veliki i Dijadohi, nego sami Grci.
Pošteni starogrčki hroničari jasno prave razliku između Grka i Makedonaca.
Ubrzajmo malo do HH veka. Na turskim popisima oko 1900., Srbi čine 85-95% populacije regije, njih oko milion. Grka ima manje nego Jevreja u nekim mestima. Međutim, u Grčko-turskom ratu dvadesetih godina, koji Grčka gubi, stanovništvo Male Azije biva proterano, pobijeno ili porobljeno. Kako se ko provukao. Grci ne znaju šta da rade sa izbeglicama, nastupa i glad i dolaze na ideju da polovinu Srba iz egejske Makedonije proteraju ka Bitolju. Verovatno je tome doprinela i činjenica da je Jugoslavija podržala Tursku u tom ratu. Tako se i desilo. Pitanje Srba (i Bugara i Jevreja) u Grčkoj završavaju grčki komunisti (podržani od strane Engleza, kao i uvek) hladnokrvnim genocidom tokom ratnih 40-ih.
Tako da Makedonci, na neki način, imaju prava na svoje tvrdnje, iako su oni mahom Dardanci. To što deo njih pravi kičeraj od toga – prave kičeraj i od Pravoslavlja i svega ostalog.Njihovom ,,rasrbljivanju“ kumovala je mnogo i tajkunsko-jugoslovenska politika za vreme Kraljevine, a titoističko preimenovanje posle rata izbegao je jedan jedini čovek u Makedoniji, poreklom sa Galipolja, Lazar Lazarević, koji se decenijama sudio sa državom i pobedio. Uprkos tome, njegov sin je Lazarov. Uticaj Bugarske, Albanije, Grčke i zapadnjačkih obaveštajnih službi je neverovatan na tom prostoru. Tu imamo realnost sa kojom se suočavaju i Rusi u Ukrajini danas – velika broj tih ljudi, posebno ranih srednjih godina i mlađih se uopšte ne osećaju kao Srbi. Tome kumuju i poltroni i izdajnici u našim institucijama, koji i dan-danas izdaju ,,Pravopis srpsko-hrvatskog jezika“ i odbijaju da makedonski i bugarski nazovu svojim pravim imenima – starim dijalektima srpskog jezika. Drvo bez korena ne može da ostane uspravno tokom oluje. Zato prolaze kako prolaze.
Što se Crkve tiče, tu je situacija drugačija. Crkva i država su odvojene, prema tome nema nikakvih prepreka, niti razloga za promene. Ali stub Srbstva jeste upravo naša Crkva i zato – svi udaraju na nju. Ona nas je održala pod Turcima i Austrijancima i Bugarima i svim zavojevačima i okupatorima. To MI6, CIA, MOSAD i ostali savršeno dobro znaju. Zato se ova priča oko Makedonije i Crne Gore neće završiti nikad, osim ako se narod ne urazumi jednom za svagda. Ili vrh SPC ne izda.
Kako da rešimo problem?
Možemo samo da neumorno trubimo i da se molimo. Toliko je do nas. Ne bih da zvučim defetistički, ali nismo ni svoje dvorište očistili, a brinemo se za makedonsko i crnogorsko…
Naopako sve radimo. Ako se, uopšte, nečeg i prihvatimo…
Zdravo dragi brate!
Najviše od svega mrzim da budem ,,u svakoj čorbi mirođija“, naročito kada nemam potpun uvid u situaciju, a dodaj na to da su tema osećanja i ta čorba je već provrila. Dakle, uzmi sve što ću ti reći sa ogromnom dozom rezerve.
Prva stvar, koja me ozbiljno brine, je da je izjavila (zvanično, u miliciji, koliko shvatam?) da si je tukao. Zbog ovoga možeš da imaš ozbiljne posledice, kojih ona nije svesna ili namerno hoće da ih izazove. Alarm već pišti.
Druga stvar, a ovo si nejasno napisao: ,,radi se o seksualnom grehu i travi“. Neću se upuštati u nagađanja šta si time mislio, samo ću reći: ako je imala odnose sa drugima, javno ili ne, i pritom se još i drogirala – u kombinaciji sa ovim prvim: beži, beži glavom bez obzira. Dobro proći nećeš, makar i ostali zajedno. Ako je neka druga varijanta u pitanju – razmotri sam.
Treća stvar, izgleda da je izgubila poštovanje prema tebi. Bilo da je to zbog ,,emancipacije“ ili nečeg drugog, jedno je sigurno: ko nekoga ne poštuje, ne voli ga. Žao mi je što ovako kao da ispaljujem u tebe metak za metkom, ali ovakav utisak stičem na osnovu tvoje poruke.
Opet: sve je to samo moj utisak, slučajnog čitaoca na internetu. Bolje se dobro prokonsultuj sa iskrenim ljudima od poverenja, na primer roditeljima, i ispričaj im sve detaljno.
Dodaj na sve ovo da se ljudi vremenom menjaju. Možda si se ti promenio više od nje, budući da si se okrenuo veri. A to necrkvenim osobama ume žestoko da smeta. Netolerancija je veliki problem. Isto tako, daj joj malo prostora. Ako je vera ne zanima – ima pravo na to. ,,Tiha voda breg roni.“
Šta tačno da radiš – nemam pojma. Ali budi Božiji i svoj, pre svega. Da bi zalepio pukotine na svom braku, moraš pre svega da zakrpiš pukotine na sebi, jer si ti bezmalo polovina te skupocene vaze. Zatisni rupe, pojačaj linije, osveži reljefe i šare. Izvuci pouke iz vaših grešaka i iskoristi ih kao skakač motku – da te vinu više nego što si dosad nogama umeo da skačeš. Ne zatvaraj se u kuću i ne duvani, moreći se usput lošim mislima, nego izađi na silu među ljude. Makar da prošetaš. Posećuj crkve, ostani malo posle Liturgija u parohijskim domovima. Posavetuj se sa nekim mudrim sveštenikom između čašica rakije. Oni imaju trostruki blagoslov od Gospoda: da razumeju Božansku nauku, da nose krst braka i da osvećuju tvorevinu saslužujući na Svetim Liturgijama. Pojedini od njih još i da leče duše ljudske. Sećaš li se Boga, Onoga koji zbog nas strada našom mukom više nego mi sami? Razgovaraj više s Njim. Traži da ti da mudrosti da rešiš situaciju, da urazumi tvoju ženu i otkravi joj srce i otkloni nesuglasice među vama. Bog voli ,,drske“, koji uvek traže da dobiju više nego što imaju. Ne zaboravi ni svece i anđele. Misliš li da mi ovde ,,forumaši“ možemo bolje da ti pomognemo od, recimo, svetih Petra i Pavla, koji stoje pred Prestolom Božijim? U redu je i normalno da si tužan – kako i ne bi bio – ali ne dozvoli da to pređe u očajanje. Snaga je u tebi od Boga – izdržaćeš. Po Jevanđelskom receptu, čisti se od nečistoća i primesa koje se vremenom nagomilavaju u nama i, oblikovan nevidljivom rukom smirenja i pečen u peći nevolja, izaći ćeš čvršći i sjajniji nego što si ikad bio, a da nećeš ni znati.
