НАСЛОВНА » Епархија рашко-призренска у егзилу

Епархија рашко-призренска у егзилу

Форуми ГЛАВНИ ФОРУМ Епархија рашко-призренска у егзилу

Гледање 1 чланака - 1 до 8 (од 8 укупно)
  • Аутор
    Поруке
  • #3059
    Sljiva001
    Учесник

      Помаже Бог свима!

      Неки моји блиски људи су били у посети манастиру који припада овој епархији. До тада нисам знао уопште за постојање ове епархије и онда сам кренуо мало да истражујем. Можете ли ми појаснити мало о овој верској организацији, јер колико сам видео они су изопштени из цркве. Да ли је грех посећивати те манастире? Ако јесте, како да им објасним све то?

      Хвала Вам унапред!

      #3060
      Marko
      Учесник

        https://eparhija-prizren.com/sr/vesti/episkop-atanasije-artemijeva-sekta-parasinagogaparacrkva/

        Број корисника који су захвалили аутору: 1
        #3096
        Bodin Kravljanac
        Учесник

          Драги брате,

          то је превише компликована прича.

          Владика Артемије је био једна од главних препрека Американцима за отцепљење КИМ, јер је држао народ тамо чврсто на окупу и није правио никакве уступке што се тиче Цркве и црквене имовине. Тако су, после једне посете 2010., Амери наредили да се он смени. И то су из Синода пробали неком глупом оптужбом да је проневерио неке смешне паре и да је запослио неког свог рођака да му буде лични возач, за опет неке тада мале паре – мислим 30-ак хиљада динара. Пошто то наравно да није могло да прође, наместили су тако да или не може да дође да се брани, или да одмах улете и преузму епархију, ако се одазове позиву и изађе из ње. Све је то, наравно, неканонски. Али, да не би било хаоса, пристао је да се повуче, по угледу на светог Јована Златоустог, цариградског патријарха, неправедно удаљеног са трона, и многе друге епископе.

          Е, сад. Да ли су га одговорили, или је схватио у потпуности шта намеравају са црквама на Косову, променио је одлуку и одбио ,,сарадњу“. Те су га, као одговор, прво вратили у ред простих монаха, а, кад је наставио да се назива владиком ,,у егзилу“, и – ,,размонашили“, што је немогуће. Монаштво је заветни постриг, лични завет са Богом, није свештеничка хиротонија – нема шта да се ,,укине“. И он је њима узвратио сличном мером, назвавши их издајницима, екуменистима, итд.

          Овде почиње проблем. Медији су толико запекли ракије ,,спиноваче“, да је апсолутно немогуће разлучити шта се ту тачно десило. А горуће питање је: јесу ли у расколу? Артемијевци тврде да нису. И  у њиховим учењима нема ниједне јереси. Сматрају себе делом СПЦ, који не признаје више достојанство одређених епископа. Ал’ не може то тако. Не могу да постоје две управе једне епархије.

          Моје скромно мишљење је: нико није у праву.

          Није Црква ничија прћија, па да одлучује самовољно шта ће и како ће, већ Тело Христово, коме је он Глава, а ми непотребни удови.

          Вероватно би најбоље било када би се у потпуности вратили назад у СПЦ, да се ману тога ,,егзила“, а да ни ови други ,,не тврде пазар“, него да их приме са свим чиновима и достојанствима, осим епископског, јер је мало фалило да и народу прекипи и све ,,легалне“ епископе ишутира напоље, као скрнавитеље Канона Апостолских. Што је некима свакако требало да се деси, ако ћемо ,,нит’ по бабу, нит’ по стричевима“.

          Бог ће одлучити када је прави тренутак да се поново сви уједине и на који начин. А ово пушта сада вољу нашу, да се покаже сва немоћ људских мудровања и охладе усијане главе.

          #3097
          tomislav.dackovic
          Учесник

            Помаже Бог брате „Sljiva001“,

            молитвама свете Ксеније Петроградске, коју данас прослављамо,
            неке све нас маловерне Господ милостиво погледа!

            Добио си доста добре одговоре до сада.
            Ја бих се само кратко осврнуо на теби блиске људе и на твоја 2 питања.

            Одговор на питање „Да ли је грех посећивати те (расколничке) манастире?“ може бити „да“ или „не“. Реч „грех“ (амартиа гр.) у свом изворном облику значи „промашај циља“, а циљ живота Хришћанина јесте заједница са Богом – Оцем и Сином и Духом Светим, и са Црквом – телом Христовим. Онај или они који се од Његовог тела одвоје, од Христа су се одвојили. Зато је мој (тужан) одговор на твоје питање – да.

            Како да ти ово објасниш теби блиским и вољеним особама?
            Мој искрен одговор је – не знам.
            Одговор зависи од „степена“ њихове укључености у ту верску заједницу.
            Ако су само неколико пута саучествовали у њиховим верски службама,
            без да се по окончању истих друже и разговарају са њима, онда верујем
            да и даље имају отворена чула и савест за познање истине у Истинитоме.
            А ако су у дужем временском року били део те организације,
            и ако су већ чули или прочитали њихов доживљај раскола у коме се налазе,
            нисам сигуран да ће желети да чују твој или било чији коментар на ту тему.

            Било како било, остани у молитви за њих и у блиском заједништву са њима;
            не дозволи да ова нежељена различитост умањи твоју љубав према њима.

            Тома

             

             

             

            #3100
            talicni67
            Учесник

              Iz mog ugla. Odlazio sam u manastir koji pripada eparhiji raško-prizrenskoj u egzilu nekih dva i po meseca. Monasi su divni ljudi, iako ih ima samo četvorica. Ljubazni i uvek tu da pomognu koliko god mogu. Liturgija je divna, kao i ljudi koji dolaze na liturgiju. Večernja služba traje oko sat i po, dok u crkvi to traje oko pola sata i manje. Tražio sam nekog od otaca koji drže liturgiju ili večernje da porazgovaram sa njim baš oko ovog pitanja, ali i duhovne pomoći, međutim, dobio sam samo prazno obećanje. Otac koji mi je zakazao razgovor nije se pojavio večeras. Dogovorio sam se za sutra sa drugim ocem, pa ću videti da li će me i on slagati kao njegov kolega.

              #3101
              talicni67
              Учесник

                Dodatak:

                 

                Tražio sam razgovor sa ocem koji drži službu u crkvi, ne u spornom manastiru, to nisam napomenuo u prošloj poruci. Da ne bi došlo do zabune.

                #3102
                tomislav.dackovic
                Учесник

                  Драги брате!

                  Не сумњам да си упознао у њиховом манастиру дивне монахе.
                  То што су они у расколу са Једином, Светом и Апостолском Црквом,
                  не значи да су … ужасни (не замери ако ово није супротно придеву „диван“).
                  Сигуран сам да их има дивних и више него та четири монаха.

                  Они који код њих одлазе такође могу бити дивни, зашто да не?

                  То што у њиховом манастиру вечерња молитва траје сат и по,
                  то је „особина“ манастира; не би то требало поредити са
                  вечерњом молитвом у цркви, у граду.
                  Мени је драго да ти лично више волиш дуге службе, јер ту
                  наликујем теби! Не каже ли свети Апостол Павле „… молите се
                  Богу без престанка…“?

                  Што се тиче тог свештеника и његовог изостанка (који си ти осудио као лаж),
                  хајде да сачекамо да видимо о чему се ради. Можда ће ти тај
                  други свештеник рећи шта се догодило. Ја не знам.

                  Оно што ти знам рећи јесте да сам се и сам налазио на том „клизавом терену“
                  да сам упоређивао једно са другим, и да сам гледао где ми је пријатније бити.
                  Богу хвала, па сам тај „духовни хедонизам“ оставио иза себе.
                  Духом Светим вођени људи помогоше ми да нађем где могу расти служећи
                  ближњима, баш по речима Христа Спаса из данашњег Јеванђеља:
                  „… даде слугама Својим … свакоме свој посао…“.

                  Не замери ако и теби желим што и себи:
                  „… Да познаш Христа и силу Његовог страдања….. саображавајући се Његовој смрти!“

                  Тома

                  ПС. Ако ниси погледао, погледај филм „Човек Божији“ о светом Нектарију Егинском

                  #3104
                  talicni67
                  Учесник

                    Dragi brate Tomo,

                     

                    Ne bih ja svoje neznanje nikako hteo veličati, jer iz tog razloga nemam pravo pisati gde je lepše i bolje biti – u crkvi ili manastiru. Izneo sam svoj doživljaj jednoga i drugoga. Samo to. Prestao sam da odlazim u manastir. Što se tiče oca koji me pozvao na razgovor pa izostao sa njega, nije to moja malicioznost već činjenica kao takva i nepobitna. Ostavio sam mu da on izabere vreme i mesto, nije se pojavio ni večeras, no, nebitno je više. Večeras sam porazgovarao sa drugim ocem, ali stojeći i u žurbi(jer je očigledno negde žurio), bez obzira što sam ga zamolio da mi je potrebna duhovna pomoć i ostavio mu da on izabere vreme za taj razgovor. Ne bih nikako da zvučim kao neko ko ruži crkvu a veliča manastir eparhije raško-prizrenske u egzilu, ali moje iskustvo sa sveštenicima u crkvi Svetog Cara Konstantina i Carice Jelene u Nišu nije baš najbolje, što nikako ne znači da su oni loše osobe, ili da su loši duhovnici.

                     

                    Upravo skidam film po tvojoj preporuci pa ću ga pogledati večeras, ako me san ne pretekne.

                  Гледање 1 чланака - 1 до 8 (од 8 укупно)
                  • Морате бити пријављени да бисте одговорили у овој теми.