Почетна » Pravila ponasanja pred ikonama u crkvi

Pravila ponasanja pred ikonama u crkvi

Форуми ГЛАВНИ ФОРУМ Pravila ponasanja pred ikonama u crkvi

Гледање 1 чланака - 1 до 5 (од 5 укупно)
  • Аутор
    Поруке
  • #2799
    Nevena Stojanovic
    Учесник

    Pozdrav dragi clanovi foruma. Nedavno mi se desila jedna situacija u crkvi gdje mi je tokom poklona ikonama nakon liturgije prisla zena i rekla da ne dodirujem ikone rukama i da je to pravilo koje ce mi svaki svestenik reci. Ovo me veoma zbunilo jer imam obicaj da poljubim i poklonim (naklonim) se svetim ikonama , a ponekad pomilujem ikonu rukom. Da li sam nesvjesno cinila grijeh ovako postupajuci?

    #2800
    Bodin Kravljanac
    Учесник

    Дакле, она своје иконе у кући никад не узима у руке да обрише од прашине? Мислим, неко их је морао поставити ту где се налазе, а уз то се износе различите иконе сваког дана у зависности од празника. Стварно људи требају мало да укључе главе понекад…

    Оно што не сме чинити је либерално љубити и додиривати иконе, да не бисмо како непримереним покретима наружили изображења Господа и светаца који су на њима насликани – и то је то. Или да их не бисмо како оборили или оштетили (не дирати прљавим, масним рукама и томе слично), јер то су ипак слике и боје и глазуре на њима нису неуништиве. Понекад висеће иконе могу бити на старим или лошим суспензијама, па их можемо чак и малим додирима нехотице срушити, тако да се њих заиста не треба дотицати, ако нисмо сасвим сигурни да су чврсто окачене. Претпостављам да заиста постоје нека правила и да су ту из безбедоносних разлога. Као што се руке прекрсте преко груди током причешћивања, јер се десило да људи гурајући се закаче путир или свештеника.

    Опет, сваки свештеник је и редитељ у својој цркви, тако да питајте свог пароха шта мисли о томе. Јер тако увек треба радити, ако смо у недоумици. А грех није никакав, одмах да Вам кажем, и, кад сам већ оволико претенциозан у давању одговора – преузимам и потпуну духовну одговорност. Мислим, имамо у Светом Писму сцене у којима свети цар Давид и његови побуњеници изгладнели узимају хлебове предложења из Храма да једу, апостоли тржу класје суботом (мада то није никакав преступ био), свети апостол Павле једе свињетину да не би како ражалостио своју паству у Европи, незнабошци долазе у православне цркве да добију исцељења (и добијају их, иако су иноверци) – а ми данас у ХХI веку разматрамо да ли је у реду да пипнемо комад дрвета или не…

    Не осуђујем ту сестру, јер сам свестан да је то учинила из ревности, а не обести. Можда је такви ,,преступи“ саблажњавају, не знам. Свако од нас је и даље више или мање дете у одређеним стварима и потребна су нам та нека ситна и крупна правила да нас чувају од штете. Али исто тако постоје и деца од две године којима можете дати кројачке маказе у руке и деца од десет за које су и тупе маказице изазов.

    Извините за оволики одговор на толицну ситницу…

    #2801
    Nevena Stojanovic
    Учесник

    Zahvaljujem Vam se na odgovoru. Posavjetovacu se i sa svojim parohom u vezi ove teme. Nikako ne osudjujem njen postupak, stigao je, sasvim sam sigurna iz najbolje namjere. Bez obzira, ono sto ja sebi uvijek kazem kada dodjem na liturgiju jeste :“ Zabij glavu u molitvu kao noj svoju u pijesak “ I toga se drzim i ne obracam paznju na nacine moljenja drugih. Sve sto dolazi iz dubine duse Bogu je milo bez obzira na nacin kojim mu to dokazujemo.

    Број корисника који су захвалили аутору: 1
    #2802
    Ljilja
    Учесник

    Draga sestro Nevena

    Ikone CELIVAMO iz nase potrebe da budemo celi, a covek je ceo samo kad je u zajednici sa Bogom. Preduslov za postojanje bilo koje zajednice je ljubav, bez nje zajednica ne postoji vec samo skup ili grupa dvoje ili vise bica.

    POljubac treba da bude ono sto sledi POsle ljubavi, ide za ljubavlju.

    Svako dodirivanje ikona (ustima ili rukom) koje proizilazi iz iskrene ljubavi prema Bogu i svecima samo je manifestacija postojanja te ljubavi i zelje covekove da bude u zajednici sa Bogom, deo celine, a ne odvojen od nje, sto je samo po sebi kazna i uvek vodi u neprijatnost.

    Zato u srpskom jeziku postoje dve reci za istu radnju: CELIVATI i POLJUBITI, jer ni jedna od ove dve reci ne objasnjava u potpunosti radnju ljubljenja vec su za potpuno razumevanje ove radnje neophodne obe: nekog volimo i zelimo da ga poljubimo da bismo se osecali kao celina i bili blizi i radosniji zbog te povezanosti.

    Ovde moramo razluciti sustinu od forme.

    Cak i oni koji izbegavaju da celivaju ikone jer se plase zaraze pa ih samo pomiluju ili ih ne dodiruju, a u srcu svome imaju ljubav prema Bogu i radost zbog ulaska u crkvu Bogu su mili jer Bog vidi ljubav u njihovom srcu. Dodirivanje ikona nikako nije greh (osim ako ih ne ostecuje), ali ni obaveza.

    Oni pak koji u sebi nemaju ljubav ka Bogu vec racunaju da ce se klanjanjem i celivanjem ikona dodvoriti Gospodu i zadobiti carstvo nebesko tako sto ispunjavaju formu i upraznjavaju ritual imaju pogresnu racunicu i uzalud se trude.

    Voli bliznje svoje, voli Boga, ako imas potrebu celivaj pa i pomazi ikone ako ta zelja proizilazi iz ljubavi koja te ispunjava dok stojis pred njima i ne brini sto to radis niti isteruj sa drugima sta je pravilno a sta ne (vise ko je u pravu a ko nije).

    Evo i reci svestenika o tome

    Додиривање икона

    Svako dobro ti zelim. Ljilja

     

    Број корисника који су захвалили аутору: 1
    #2804
    Nevena Stojanovic
    Учесник

    Draga Ljiljo i vama hvala na detaljnom i poucnom odgovoru.

Гледање 1 чланака - 1 до 5 (од 5 укупно)
  • Морате бити пријављени да бисте одговорили у овој теми.