@bodin
Одговори на форуму
-
Поруке
-
Драги брате,
то је превише компликована прича.
Владика Артемије је био једна од главних препрека Американцима за отцепљење КИМ, јер је држао народ тамо чврсто на окупу и није правио никакве уступке што се тиче Цркве и црквене имовине. Тако су, после једне посете 2010., Амери наредили да се он смени. И то су из Синода пробали неком глупом оптужбом да је проневерио неке смешне паре и да је запослио неког свог рођака да му буде лични возач, за опет неке тада мале паре – мислим 30-ак хиљада динара. Пошто то наравно да није могло да прође, наместили су тако да или не може да дође да се брани, или да одмах улете и преузму епархију, ако се одазове позиву и изађе из ње. Све је то, наравно, неканонски. Али, да не би било хаоса, пристао је да се повуче, по угледу на светог Јована Златоустог, цариградског патријарха, неправедно удаљеног са трона, и многе друге епископе.
Е, сад. Да ли су га одговорили, или је схватио у потпуности шта намеравају са црквама на Косову, променио је одлуку и одбио ,,сарадњу“. Те су га, као одговор, прво вратили у ред простих монаха, а, кад је наставио да се назива владиком ,,у егзилу“, и – ,,размонашили“, што је немогуће. Монаштво је заветни постриг, лични завет са Богом, није свештеничка хиротонија – нема шта да се ,,укине“. И он је њима узвратио сличном мером, назвавши их издајницима, екуменистима, итд.
Овде почиње проблем. Медији су толико запекли ракије ,,спиноваче“, да је апсолутно немогуће разлучити шта се ту тачно десило. А горуће питање је: јесу ли у расколу? Артемијевци тврде да нису. И у њиховим учењима нема ниједне јереси. Сматрају себе делом СПЦ, који не признаје више достојанство одређених епископа. Ал’ не може то тако. Не могу да постоје две управе једне епархије.
Моје скромно мишљење је: нико није у праву.
Није Црква ничија прћија, па да одлучује самовољно шта ће и како ће, већ Тело Христово, коме је он Глава, а ми непотребни удови.
Вероватно би најбоље било када би се у потпуности вратили назад у СПЦ, да се ману тога ,,егзила“, а да ни ови други ,,не тврде пазар“, него да их приме са свим чиновима и достојанствима, осим епископског, јер је мало фалило да и народу прекипи и све ,,легалне“ епископе ишутира напоље, као скрнавитеље Канона Апостолских. Што је некима свакако требало да се деси, ако ћемо ,,нит’ по бабу, нит’ по стричевима“.
Бог ће одлучити када је прави тренутак да се поново сви уједине и на који начин. А ово пушта сада вољу нашу, да се покаже сва немоћ људских мудровања и охладе усијане главе.
Драги брате Милане,
Za Mariju, deo iz himne ljubavi Apostola pavla „Ljubav dugo trpi, blagotvorna je, ljubav ne zavidi, ljubav se ne gordi, ne nadima se, ljubav nikad ne prestaje…“ je crkveno s***e. Za nju ljubav prestaje i nestaje.
– припази да ти једнога дана ,,не престанеш и не нестанеш“. Твоја изабраница или не схвата шта је љубав или из гордости не жели то да прихвати (савест свакога интуитивно усмерава, без изузетака). Што не мора ништа да значи, а може да буде и пуно тога…
Не знам какви су вам планови за децу, али, ако их желите, то је најбитнији фактор у овој једначини. Јер није важно да ли она уопште верује у Бога, или не, али је круцијално како ће децу да васпитава. Шта ће сутра бити када деца буду тебе гледала како идеш у цркву, а она им прича како је све то глупост? Или им кажеш: ,,Уздржавајте се пре брака, тако је најбоље“, а она: ,,’Испробајте’ их што више до брака, да се не преварите као ја.“ Ваистину, ако таква буде атмосфера, мораћеш дословно да живиш као светац да би их повукао за собом на прави пут.
„Ne kažem da se nećemo nikada pomiriti, ali sada želim da budem sama i povratim svoj mir ako uspem. A želim da vidim i hoćeš li mi nedostajati.“
Шта си јој урадио брате, да мора да ,,поврати свој мир“? То што си се обучавао за нов посао? Делујеш ми као фина, нежна и сталожена особа, а она нимало. Притом не кажем да је лоша особа – то не могу да знам, а и позвани смо сви да тражимо добро у другим људима – јер га увек има.
Могу једино да ти кажем шта бих сам урадио на твом месту. А то је баш то што она тражи. Јесте ли раскинули? Живите као да сте раскинули. Па ТИ види да ли ТЕБИ одговара тако, или онако, или на трећи начин. А онда ће и она мало да седне, па да крене да размишља о томе. Овако – не мора. Као, слободна је, може да ради шта хоће – а има неко да је мази, да јој је увек ту кад устреба. ,,И тата би, сине…“ Чим женама на културан начин ставиш до знања да ниси њихова играчка, и да не могу да те фортају како им се ћефне – одмах им се брзо све искристалише шта хоће, а шта неће. Ако те воле, угл. буде да све хоће. Ако те не воле, него им треба ,/инсерт рандом_мушкарац’ онда буде да неће – што је фер. И није она нека мачкица да је гладиш и дивиш се њеном крзну, него твоја потенцијална доживотна сапутница. Мораш да поштујеш њене одлуке, док су у разумним оквирима.
Извини на преслободном тону.
И имај у виду да је ти, ипак, познајеш, за разлику од нас, и да чак и добрим саветима вероватно треба мало модификација.
Што се твог оригиналног питања тиче, моли се, пре свега, да се учврсти љубав у теби (а у њој како она жели), и да вам се обома да мудрости да донесете праве одлуке, какве год биле. Имаш и молитву ,,За помирење оних који су у завади или непријатељству“, лако се налази на интернету или у скоро сваком молитвенику, а односи се и на ваш случај, иако нисте заиста у завади, јер је то молитва за смирење страсти, т.ј. мир. Како да се помирите, без божанственог мира између вас?
Драга сестро Александра,
сестра Љиља је већ дала одговор. Пошто је ово често питање, за оне који не знају: млеко у праху је дехидрирано (исушено), најчешће и ,,обрано“ (одстрањен му је проценат млечних масти и-или киселине). Затим се то млеко у праху поново хидрира (додаје вода) и добија млеко које пијемо деценијама уназад. Тако се спушта са 3,5% млечне масти на 2,8% и ниже. Дакле, то је млеко – нема никакве разлике. Проблем ове теме код нас настао је због тога што стране корпорације држе већину наших млекара још од ере приватизације (Имлек, итд.) и они скидају хранљиве материје из нашег млека и шаљу их у иностранство (угл. Енглеску), а нама остаје шта остаје. У последње време су Сорош и екипа постали толико безобразни, да је овај бућкуриш који ми зовемо ,,млеко“ постао незапамћено бедног квалитета и почело је о томе јавно да се прича. Али, то је и даље млеко.
Испробајте млеко од бадема у колачима. Прави се релативно лако: оставе се бадеми да одстоје у води 24 часа, да би изашле алкалије из њих, потом се осуше и онда самељу у блендеру у у просеку отприлике 4 пута више воде (која се додаје постепено) него бадема, гледано по грамажи. Може и више и мање воде, какву ко воли густину. Потом се процеди у фином ситу или гази и додају зачини по укусу. Неко остатак од цеђења поново меље са водом и поново цеди.
Драга браћо и сестре,
немојте се ништа чудити. Све је то по Божијем допуштењу.
А Он допушта, јер и ми себи допуштамо свашта.
Ово нас је фино оголило као један неспособан нараштај. Причамо о славним биткама прошлости, о Косову, о Кајмакчалану, о Солунском фронту, поздрављамо се са ,,догодине на Косову“ – е, па, нисмо кадри једну параду од 200-300 настраних да зауставимо. Супер је све то: педесет, сто хиљада људи шета са децом, друштво, забава. Ал’ кад су у формули и киша капљица и ,,киша“ пендрека: ,,сви јунаци ником поникоше“. Господ зна, ал’ бојим се да нам не буде као оним Јеврејима што лутаху пустињом 40 година, били су недостојни части од Бога.
Што се самих хомосексуалаца тиче, нико их не дира, нит’ они коме сметају. Проблем су они из невладиних организација који добијају масне паре да малтретирају Србе, не би ли нам дојадило и не бисмо ли их пустили да раде шта желе. То није наивна шетња групице добричина, не – обични педери мрзе параду – то је рат против Православља и свега доброг у свету. Почело је пре 10 година као шетња, сада су имали у програму обилазак ВРТИЋА, школа, манастира на Фрушкој Гори, некадашњих центара СПЦ након сеоба са Косова у XVII веку. Већ уводе хомосексуалност и промену пола у уџбеницима за биологију. Следећа ставка су хомосексуални брак и усвајање деце, потом долазе и педофили и остали по своје. Полако. Стрпљиви су они. А о усвајању деце најбоље сведочи једна организација у Америци, мислим да се зове ,,Деца на првом месту“ коју чине усвојена деца хомосексуалаца и, сада одрасли, боре се за ЗАБРАНУ усвајања. Већина пије по шаку лекова дневно због траума из детињства, а притом их нико није злостављао, напротив.
Нико од нас не тражи да се њима оптерећујемо, забрањено нам је да их осуђујемо (као и све, уосталом), јер не знамо зашто су постали такви, нити како ће ко од њих ,,завршити трку“ – и они су, пре свега, људи као и ми – него треба да се боримо против агенде нечастивог која промовише болест и потенцијално уништава животе наредних нараштаја. Постоје људи који су од Бога добили силу да се носе са свим тим непријатељским снагама – наше је само да станемо уз њих, а, уствари, уз Правду, и да одбијемо противника. Да се макар појавимо кад треба. Као ’37. У противном, како ћемо пред Бога и споменуте претке?
Број корисника који су захвалили аутору: 1
Драги брате Илија,
не нешто претерано. Већина наших епископа је одавно показала ,,где стоји“, тако да нема ту много изненађења. Када је свети Марко Ефешки био на сабору у Ферари и Фиренци, уз њега је био само један епископ – а и он је отишао после неког времена, те је свети остао потпуно сам – и превагнуо је. Зато што, уствари, никад није ни био сам, Бог је био уз њега.
Далеко од тога да је овај… догађај… на истом нивоу као пређе поменути сабор, али уз веран народ ће бити Бог чак и ако га сви епископи и клирици оставе. Што се септембарске манифестације тиче, ово се припрема већ деценију и кусур. Почело је са наизглед безазленим парадама и митинзима да се народ мало опусти, да се, наводно, развија толеранција, побољшају односи, итд. Уствари: све то је била само обмана.
Прво: већина хомосексуалаца у Србији не жели параде. Нико их не угрожава, нити малтретира због тога (изузев понеког насилника који то користи као изговор за иживљавање – а такав ће измислити и неки други разлог), и њихова највећа жеља је да их људи третирају нормално, не обраћајући пажњу на њихове сексуалне преференце. Зато и не долазе да парадирају, па организатори плаћају дневнице за излазак (некада је била 300е, иста као и за оне који потписују мртве на изборима). Тако да то није парада хомосексуалаца, нарочито не оних из Србије.
Друго: чија је онда? Разуме се, разних невладиних организација и насилника попут несрећног Аздејковића, финансираних од стране наших непријатеља, а чији је циљ уништење нашег народа. Схватили су да је једини начин да то постигну: уништење образовања (посебно историје), уништење породице (и бројности и породичног васпитања) и маргинализација С.П.Ц. (њено свођење на Београдски пашалук, а по могућству ни то).
Дакле, све претходне параде су биле увод у ово (т.ј. увођење содомије у школе и ,,помирење“ са Црквом), а ово је увод у ,,геј-бракове“, усвајање деце, а потом и педофилију, зоофилију и свашта друго. Не треба бити никакав мудрац да би се ово схватило – то се све већ дешава на Западу.
Одужио сам, али битно је рећи да се овде боримо за опстанак нашег народа и, још важније, за душе наше деце, а не против хомосексуалаца, који су сви на нашој страни. Зато идемо до краја. Није време за преиспитивање у стилу ,,да ли сам кадар да бацим први камен“, јер је ово ствар од општег народног значаја.
Позвао бих овом приликом све које ова тема занима да дођу на Госпојинску литију 15./28. августа у 18ч. да првенствено одамо почаст Пресветој Богородици и да још једном објавимо властима и страној агентури да им нећемо препустити Њен град ,,на извол’те“.
Број корисника који су захвалили аутору: 2
Пажљиво са виђењима. Духовник је одговорио грубо, али у старинском стилу, тако су некада духовници разговарали са својом децом. Опасно је веровати било каквим виђењима. Светог Самуила је Бог три пута позвао, док старац Илија није коначно схватио и научио га како да одговори.
Шта желим да кажем: не упуштај се, сестро, уопште у то да ли су виђења од Бога или демона. Бог је уз тебе увек, и видљиво и невидљиво. Нема потребе да ти се указује. Стога аутоматски одбијај сва виђења и приказе, да те ђаво не би како преварио. Јер је очигледно да у твом случају већ покушава на тај начин. Бог се не љути због таквих ствари, напротив – похваљује такав приступ.
Ако ти нешто значи, и ја ти верујем, ал’ батали ти моје веровање, неједном сам већ био у криву. Духовнике пажљиво бирај, не по томе да ли ти се свиђа шта говоре, него по томе како живе и како се понашају. Има их много који делују грубо, а смирени су, и много оних који делују савршено, а у њима се гнезде најтеже страсти. Посебно што су се у Македонији сад измешали добри са лошима, јер ово што је у Цркви сад одрађено око уједињења и самосталности није урађено како треба, те много којекаквих има.
Број корисника који су захвалили аутору: 3
P.P.S. Наши родитељи често имају потребу да нас ,,спашавају“ од нас самих. То долази од огромне, али и помало неразумне љубави коју осећају према нама. Стога се немој љутити на свог оца, баш напротив, али истрај у своме тамо где се не сме попуштати.
Број корисника који су захвалили аутору: 3
Драга сестро,
не секирај се. Демони јесу ужасавајући, али су, суштински, немоћни. Јер их Бог задржава. У тој својој немоћи бес (зато се на србском и зову ,,бесови“, јер су њихова осећања извитоперена у хистеричну агресију) искаљују на људима тако што им раде одређене ствари које људима шкоде психички или метафизички. Посматрају нас и прилагођавају нам се. Тебе су вероватно решили ноћу добро да заплаше, па онда – што не би то понављали сваке ноћи? Ионако имају вишак слободног времена. Најпре се сети да те Бог чува и да ти је доделио једног анђела који те такође штити, па смо ми Срби, вазда паметнији, придодали и свеце у наше ,,гардисте“: Пресвету Богородицу, Крсну Славу, Црквену Славу, чуваркућу, имендан, итд. И шта сад може некоме неки сићушан ђаволак да уради – кад против себе има овакву плејаду ратника? Смешно је уопште и размишљати о томе. Ипак, не смемо бити лењи и очекивати да други раде све за нас, зато се морамо и ми наоружати свеоружјем Божијим, а то су, поред Светих Тајни: пост и молитва. За пост ће те можда изненадити, али ти већ постиш. Постоји више врста постова и твоја болест је једна од њих. Дакле: смируј се, слушај лекаре и чини све како ти кажу. Од тебе је то довољно. Ако ипак желиш више од тога, посаветуј се са неким ко се у то разуме. За такву врсту савета нисам компетентан, јер нити сам лекар, нити духовник. Што се молитава тиче, додај мало на јутарње и вечерње, посебно те пред спавање. Моли се Богу и свецима да те заштите од узнемиравања и предлажем ти да убациш и Исусову молитву у све то. Дакле, кад већ легнеш у кревет, полако, сконцентрисано и истински – целом душом и целим срцем – се моли Богу са ,,Господе Исусе Христе помилуј ме грешну“ – док не заспиш. Ефекат ће после неког времена (минута, дана, недеља?) бити као да у соби пуној смрада ставиш гас-маску. Можда ће демони одступити од тебе, можда и неће, али видећеш како ће се ситуација драстично променити. Бог ће Сам одредити када ће потпуно да их отера, а ти се труди као да ће то бити у наредних 5 минута, а стрпљиво чекај избављење. И не заборави: Бог је већ победио, немаш разлога за бригање.
Што се твог оца тиче: дужна си да му указујеш поштовање као родитељу, осим у стварима у којима те одваја од Бога. Јер и Бог је наш родитељ и родитељ наших родитеља и предака, те Њему приличи ,,свака слава, част и поклоњење“ – већма него људима. Моли се за свога оца са жаром, јер му је то потребно, пошто се он не моли за себе.
Нека ти Бог дарује вечно избављење, које јефтино плаћамо овде ситним непријатностима!
P.S. Батали комшинице, психијатре и остале лекаре који душу можда ни не признају – него ради све како ти је свештеник рекао (изузев поста, објасни му ситуацију), јер је ово његов домен, он је школу за ово учио и силу од Свевишњег добио и Он га је ту поставио баш због нас, да нам помаже и поучава нас шта да радимо. Питај га и како да појачаш молитве – свакако ће умети боље да ти каже од мене на интернет-Форуму. Али има овде доста паметне браће и сестара, па сачекај да те и они како посаветују.
Број корисника који су захвалили аутору: 2
Дакле, она своје иконе у кући никад не узима у руке да обрише од прашине? Мислим, неко их је морао поставити ту где се налазе, а уз то се износе различите иконе сваког дана у зависности од празника. Стварно људи требају мало да укључе главе понекад…
Оно што не сме чинити је либерално љубити и додиривати иконе, да не бисмо како непримереним покретима наружили изображења Господа и светаца који су на њима насликани – и то је то. Или да их не бисмо како оборили или оштетили (не дирати прљавим, масним рукама и томе слично), јер то су ипак слике и боје и глазуре на њима нису неуништиве. Понекад висеће иконе могу бити на старим или лошим суспензијама, па их можемо чак и малим додирима нехотице срушити, тако да се њих заиста не треба дотицати, ако нисмо сасвим сигурни да су чврсто окачене. Претпостављам да заиста постоје нека правила и да су ту из безбедоносних разлога. Као што се руке прекрсте преко груди током причешћивања, јер се десило да људи гурајући се закаче путир или свештеника.
Опет, сваки свештеник је и редитељ у својој цркви, тако да питајте свог пароха шта мисли о томе. Јер тако увек треба радити, ако смо у недоумици. А грех није никакав, одмах да Вам кажем, и, кад сам већ оволико претенциозан у давању одговора – преузимам и потпуну духовну одговорност. Мислим, имамо у Светом Писму сцене у којима свети цар Давид и његови побуњеници изгладнели узимају хлебове предложења из Храма да једу, апостоли тржу класје суботом (мада то није никакав преступ био), свети апостол Павле једе свињетину да не би како ражалостио своју паству у Европи, незнабошци долазе у православне цркве да добију исцељења (и добијају их, иако су иноверци) – а ми данас у ХХI веку разматрамо да ли је у реду да пипнемо комад дрвета или не…
Не осуђујем ту сестру, јер сам свестан да је то учинила из ревности, а не обести. Можда је такви ,,преступи“ саблажњавају, не знам. Свако од нас је и даље више или мање дете у одређеним стварима и потребна су нам та нека ситна и крупна правила да нас чувају од штете. Али исто тако постоје и деца од две године којима можете дати кројачке маказе у руке и деца од десет за које су и тупе маказице изазов.
Извините за оволики одговор на толицну ситницу…
Хвала Љиљо,
ал’ дајете ми превише кредита. Ко је стварно паметан – тај је већ светац, или макар на добром путу. Што је рекао један остарео монах: ,,Нисам глуп да идем у пакао.“ Не сумњам да тамо није завршио.
Није страх у питању, а посебно не због родитеља (супер су се слагали, упркос разлици од 26 година – док отац није успео то да упропасти пићем (професионална деформација 99% људи из позоришне сфере)) – него што се много времена изгуби на ту бесмислену спонтаност. ,,Забављамо“ се 5-6 година, онда још толико живимо заједно – освестимо се у 30-им (а неки ни тада) и онда нешто на силу, ,,на брзака“. Кад год се старијим женама спомене да се неко жени, неминовно следи: ,,Је л’ трудна?“ Криво радимо и криво садимо – а хоћемо сочне плодове.
Обрнуто је тек хаос, кад се људи једном освесте.
По мом неком резону, година-две добраног упознавања и одмах брак, без сувишног одлагања. Све испод тога је у већини случајева самоубилачки, преко тога развлачење без користи. Ово ми се, некако, намеће просто на основу посматрања. А и личног залетања.
Потпуно сте у праву. Без куражи не иде ништа у животу. Ако дозволите мало семантике, ,,к…ц“ на санскрту значи ,,петао“. Отуда и ,,к..чити се“ уствари значи ,,надути се као петао, да се не може видети пред собом куда се иде“. Тако да треба наћи фин баланс агилности и ажурности, али да не пређе у слепо срљање.
Не вреди заиста правити алгоритме, јер су људи променљива категорија. Само мало ,,профилтрирати“ кроз искуства оних пре нас.
– ,,Хоћу да кажем да је та девојка толико битна да је она посебна да је нешто пробудила у мени што ни једна није до сада нити ће.. То само једном наиђе, много ми је жао што је отишла.“
– ,,Ја ћу их све победити!“
А како ти то знаш брате? Не кажем да се не бориш за њу – далеко било! – него стани мало, размисли где си сада и зашто, наоружај се правилно и онда ступи у борбу. Упореди Русе из Другог светског рата, кад су ишли на ,,Ура!“ и изгинуло их је преко 25 милиона – и опет нису искоренили нацизам – са данашњим Русима који нападају један на тројицу и сатиру непријатеља уз минималне губитке. Хладне главе. Планове неке направи. ,,А“, ,,Б“ и ,,В“. И увек буди свестан да не љубе ни најлепши, ни најупорнији, ни најмудрији – него онај кога је девојка на крају одабрала. Седи и разлучи колико можеш: како је дошло до овога. Батали ти демоне и друге видљиве и невидљиве силе, већ види где си претходни пут зглајзнуо… Озбиљни подухвати изискују првенствено озбиљност, срчаност је помоћна категорија.
Број корисника који су захвалили аутору: 1
Не секирај се брате, нормално је то. Људи су проценили да је после раскида потребно да прође још плус-минус три пута толико времена колико је веза трајала да се човек одвикне. Просто: одвикне. Зато су свети оци и мудри старци саветовали да ,,пазимо на себе“, т.ј. да се не залећемо. К’о и већина других, испробао сам на самом себи и схватио да је можда ипак боље учити се на туђим искуствима…
Шалу сад на страну, није све у томе какав си ти. Битна је и та друга особа. Каква су њена интересовања? Да ли јури да се уда, или би неко спонтано упознавање? Можда, уствари, не би ништа на дуге стазе, али се ,,фолира“? Каквог мушкарца уопште тражи? Нису све жене вредне, добре и поштене, не знају све шта желе (ни у којој мери), а нису све ни способне. Мислим, исто важи и за мушкарце – није нека разлика. Свако од нас је само 50% неког односа. Колико год да је неко сјајан, бриљантан – и даље је само половина.
Дакле, оно што требаш да урадиш је да седнеш и видиш шта ти желиш, и да радиш на томе да пронађеш жену која се у то уклапа. Када је нађеш и упознате се донекле, онда поново седнеш, размислиш о томе шта она жели и да ли се ти уклапаш у то. Разговарај с њом о таквим стварима. По могућству на неки забаван или духовит начин. Опусти се брате. Упознај ту особу и покажи јој се поштено, да и она тебе упозна. Упознај је са родитељима и мудрим особама из околине, па да те и они мало посаветују. Види каква је према пријатељима и родитељима, колегама. Можемо овако до сутра – ако сам ниси сигуран, нађи неку старију особу да те научи шта све да гледаш и на шта посебно да обратиш пажњу.
Ово је одабир потенцијалне особе са којом ћеш да проведеш живот, изродиш децу и поделиш све муке. Дооообро мора да се бира. ,,Холивуд“ је супер, али траје само до краја филма. Види се да си веома фин човек и то је заиста похвално. Избор жене је, међутим, део рата за твоју душу и сутра душе твоје деце. Мораш да будеш спреман да пуцаш. И да неуморно ,,радиш на себи“. Не мислим на одлазак у теретану. Светоотачки.
Мало сам све ово мелодраматично описао, али је, у ствари, веома једноставно. Није свака девојка која ти се свиди добра за тебе, заправо: само је једна заиста добра и уз молитву и труд – наћићеш је. Само стрпљиво с вером у Бога и лагано унапред стварај услове за чврсту и стабилну породицу.
Здраво брате Уроше!
У хришћанском смислу, кум на свадби није исто што и крштени кум. Кум на свадби је само сведок да не постоје препреке да се брак склопи, на пример да се једна од особа није обећала некој другој и томе слично. Таквом врстом кумства се не улази у духовно сродство. Други ,,кум“ уопште није кум, него стари сват, по традицији једна од најстаријих особа међу званицама и његова ,,функција“ је мало другачија од кумове, више је окренута традицији, моралности, протоколарности и тако даље. Кум и стари сват могу да буду било ко, чак и рођаци младе и младожење. По неким нашим обичајима кум би био неки угледан човек или пријатељ младожење, од кога би се очекивало да крсти децу рођену у том браку, а стари сват неки деда, стриц, ујак или породични пријатељ младожењине фамилије или просто најстарији човек међу сватовима. Најчешће су то биле мушке особе, али пол није препрека. Тако да можете да питате апсолутно било кога.
Ако планирате да Вам кум (одн. кума) са свадбе крсти децу, немојте бирати неког од чланова фамилије. Није забрањено, али кум ће ући у духовно сродство са вашом децом, а у нашем народу се избегава преклапање духовног и телесног у том смислу.
Честитам и све најбоље у будућем браку!
Број корисника који су захвалили аутору: 1
Здраво драги брате Ненаде!
Данашњи „Северни“ Македонци јесу делимично директни потомци античких Македонаца. Ти стари Македонци припадају корпусу староседелаца Хума (Хлм- најстарије име Балкана), Пелазгима, одн. Пеластима, чијег смо порекла и ми из других племена. Ако неко у то сумња – престоница старе Македоније се звала Пела. Ти људи нису били никакви Грци, за себе су тврдили да воде порекло од Херакла. Грчка прича се појављује са Александром Првим, који је од Грка добио надимак ,,Филхелен“, што ће рећи ,,Љубитељ Грка“, и он је успео да на лицу места ,,докаже“ своје порекло из града Арга и тиме добио право учешћа на текућој олимпијади, па је чак и освојио прво место у једној од трка (да л’на 1-2 стадија под оклопом – не сећам се). Његови наследници све брже и брже уводе грчки језик, културу и стил живота међу племством, једино остављају стари систем монархије. Под Филипом Другим врше реформу војске и остало је већ познато. Интересантно је да су за ширење грчке културе Медитераном и Блиским Истоком заслужнији Александар Велики и Дијадохи, него сами Грци.
Поштени старогрчки хроничари јасно праве разлику између Грка и Македонаца.
Убрзајмо мало до ХХ века. На турским пописима око 1900., Срби чине 85-95% популације регије, њих око милион. Грка има мање него Јевреја у неким местима. Међутим, у Грчко-турском рату двадесетих година, који Грчка губи, становништво Мале Азије бива протерано, побијено или поробљено. Како се ко провукао. Грци не знају шта да раде са избеглицама, наступа и глад и долазе на идеју да половину Срба из егејске Македоније протерају ка Битољу. Вероватно је томе допринела и чињеница да је Југославија подржала Турску у том рату. Тако се и десило. Питање Срба (и Бугара и Јевреја) у Грчкој завршавају грчки комунисти (подржани од стране Енглеза, као и увек) хладнокрвним геноцидом током ратних 40-их.
Тако да Македонци, на неки начин, имају права на своје тврдње, иако су они махом Дарданци. То што део њих прави кичерај од тога – праве кичерај и од Православља и свега осталог.Њиховом ,,расрбљивању“ кумовала је много и тајкунско-југословенска политика за време Краљевине, а титоистичко преименовање после рата избегао је један једини човек у Македонији, пореклом са Галипоља, Лазар Лазаревић, који се деценијама судио са државом и победио. Упркос томе, његов син је Лазаров. Утицај Бугарске, Албаније, Грчке и западњачких обавештајних служби је невероватан на том простору. Ту имамо реалност са којом се суочавају и Руси у Украјини данас – велика број тих људи, посебно раних средњих година и млађих се уопште не осећају као Срби. Томе кумују и полтрони и издајници у нашим институцијама, који и дан-данас издају ,,Правопис српско-хрватског језика“ и одбијају да македонски и бугарски назову својим правим именима – старим дијалектима српског језика. Дрво без корена не може да остане усправно током олује. Зато пролазе како пролазе.
Што се Цркве тиче, ту је ситуација другачија. Црква и држава су одвојене, према томе нема никаквих препрека, нити разлога за промене. Али стуб Србства јесте управо наша Црква и зато – сви ударају на њу. Она нас је одржала под Турцима и Аустријанцима и Бугарима и свим завојевачима и окупаторима. То МИ6, ЦИА, МОСАД и остали савршено добро знају. Зато се ова прича око Македоније и Црне Горе неће завршити никад, осим ако се народ не уразуми једном за свагда. Или врх СПЦ не изда.
Како да решимо проблем?
Можемо само да неуморно трубимо и да се молимо. Толико је до нас. Не бих да звучим дефетистички, али нисмо ни своје двориште очистили, а бринемо се за македонско и црногорско…
Наопако све радимо. Ако се, уопште, нечег и прихватимо…
Здраво драги брате!
Највише од свега мрзим да будем ,,у свакој чорби мирођија“, нарочито када немам потпун увид у ситуацију, а додај на то да су тема осећања и та чорба је већ проврила. Дакле, узми све што ћу ти рећи са огромном дозом резерве.
Прва ствар, која ме озбиљно брине, је да је изјавила (званично, у милицији, колико схватам?) да си је тукао. Због овога можеш да имаш озбиљне последице, којих она није свесна или намерно хоће да их изазове. Аларм већ пишти.
Друга ствар, а ово си нејасно написао: ,,ради се о сексуалном греху и трави“. Нећу се упуштати у нагађања шта си тиме мислио, само ћу рећи: ако је имала односе са другима, јавно или не, и притом се још и дрогирала – у комбинацији са овим првим: бежи, бежи главом без обзира. Добро проћи нећеш, макар и остали заједно. Ако је нека друга варијанта у питању – размотри сам.
Трећа ствар, изгледа да је изгубила поштовање према теби. Било да је то због ,,еманципације“ или нечег другог, једно је сигурно: ко некога не поштује, не воли га. Жао ми је што овако као да испаљујем у тебе метак за метком, али овакав утисак стичем на основу твоје поруке.
Опет: све је то само мој утисак, случајног читаоца на интернету. Боље се добро проконсултуј са искреним људима од поверења, на пример родитељима, и испричај им све детаљно.
Додај на све ово да се људи временом мењају. Можда си се ти променио више од ње, будући да си се окренуо вери. А то нецрквеним особама уме жестоко да смета. Нетолеранција је велики проблем. Исто тако, дај јој мало простора. Ако је вера не занима – има право на то. ,,Тиха вода брег рони.“
Шта тачно да радиш – немам појма. Али буди Божији и свој, пре свега. Да би залепио пукотине на свом браку, мораш пре свега да закрпиш пукотине на себи, јер си ти безмало половина те скупоцене вазе. Затисни рупе, појачај линије, освежи рељефе и шаре. Извуци поуке из ваших грешака и искористи их као скакач мотку – да те вину више него што си досад ногама умео да скачеш. Не затварај се у кућу и не дувани, морећи се успут лошим мислима, него изађи на силу међу људе. Макар да прошеташ. Посећуј цркве, остани мало после Литургија у парохијским домовима. Посаветуј се са неким мудрим свештеником између чашица ракије. Они имају троструки благослов од Господа: да разумеју Божанску науку, да носе крст брака и да освећују творевину саслужујући на Светим Литургијама. Поједини од њих још и да лече душе људске. Сећаш ли се Бога, Онога који због нас страда нашом муком више него ми сами? Разговарај више с Њим. Тражи да ти да мудрости да решиш ситуацију, да уразуми твоју жену и открави јој срце и отклони несугласице међу вама. Бог воли ,,дрске“, који увек траже да добију више него што имају. Не заборави ни свеце и анђеле. Мислиш ли да ми овде ,,форумаши“ можемо боље да ти помогнемо од, рецимо, светих Петра и Павла, који стоје пред Престолом Божијим? У реду је и нормално да си тужан – како и не би био – али не дозволи да то пређе у очајање. Снага је у теби од Бога – издржаћеш. По Јеванђелском рецепту, чисти се од нечистоћа и примеса које се временом нагомилавају у нама и, обликован невидљивом руком смирења и печен у пећи невоља, изаћи ћеш чвршћи и сјајнији него што си икад био, а да нећеш ни знати.
