@danicadanica
Odgovori na forumu
-
Poruke
-
Bog pomogao, sestro!
Braća Ivo i Mileta su, po mom mišljenju, rekli sve što je u ovom trenutku potrebno i korisno za tebe, sestro Danice, iz pravila i prebogatog iskustva Crkve.
Ja samo rečenicu-dve o meni samom i mojim problemima u vezi ispovesti:
Kao i većina (običnih) ljudi, za neke grehove mi je trebalo i po tri odlaska na ispovest da bih konačno „otkačio“ i izrekao šta sam učinio – uglavnom sam okolišio i izricao one „manje“ promašaje. Tek kada sam shvatio da je ispovest jedini način, mesto i vreme gde mogu da se u trenutku oslobodim svoje teške bolesti – greha (kao što ne postoji takav način ni za jednu drugu bolest koja postoji u ljudskom rodu), postalo mi je mnogo lakše (mada ne i sasvim lako!) pripremiti se, otići do hrama Božijeg i u kajanju izreći svoj greh i/ili strast. I još nešto – što me je začudilo – manje sam se vraćao tom istom grehu nego ranije.
Hristos među nama!
Milorad
Hvala na odgovoru, brate Milorade.
I ja sam razmišljalao tome da će mi biti potrebno više ispovesti.
Veoma je značajno to što spominješ kakvo je stanje svesti i u mislima čoveka posle ispovesti. O tome se verovatno nedovoljno govori. Ljudi ne razmišljaju o blagodati i duhovnim darovima koje bi mogli dobiti i steći molitvom i okretanjem pravoslavlju i veri. Ja nisam niko da pričam jer imam svoje uspoen i padove, kolebanja, itd. Nisam se odavnoispocedala. Ali dobro je da se čuje to svedočanstvo od onih koji imaju toiskustvo.Svako dobro, brate!
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 2
Mir ti od Gospoda našeg Isusa Hrista, draga sestro Danice
Prvo da odgovorim na tvoju opasku o spominjanju Imena Gospodnjeg, u zapovesti se spominje uzaludno spominjanje, tj u svakom lošem kontekstu,kao što je psovka ili krivokletstvo i pozivanje na Boga itd a normalno da se mi hrišćani pozdravljamo Imenom Božijim.
Molim te da mi pre svega oprostiš na slobodi kojom ću ti ukazati na određene stvari.
Ne plašim se nebitnih ljudi šta će da misle.
Ne postoje nebitni i bitni ljudi, jer Bogu je svaki čovek podjednako bitan,jer dok još bejasmo neznabošci On postrada za nas, a mi grešni ne bi trebalo da uzdižemo sebe, dok nas Gospod ne uzdigne u Carstvu svome.
Ali plašim se da će sveštenici početi da me posmatraju na drugi način i da će me njihovi pogledi odbiti iz crkve. Jer i sada mi je nekad teško da idem i plašim se da gledam sveštenika u oči nekad. Imam osećaj da oni među sobom komentarišu ljude i plašim se da će me neka njihova reakcija odbiti od odlaska u crkvu.
Ovo iz tebe govori tvoja savest, zato je potrebno što pre se ispovediti i ne čekati da još tereta padne na tvoja nejaka leđa i pitanje je kako ćeš to podneti. Ovaj ostatak citiranog ti je nagovaranje nečastivog da odlažeš ispovedanje što je duže moguće i da te na kraju odvoji od Crkve, ako mi ne veruješ ispovedi se prvom svešteniku koga vidiš, pa ćeš videti kakve će ti tad biti misli.
Najdraže bi mi bilo kada bi sveštenik zaboravio šta mi ispovedim
Ako se ispovediš iskreno i iz srca, nije bitno dal će sveštenik zaboraviti ili zapamtiti, bitno je da si se ti iskreno pokajala za tvoje grehe, a Bog je taj koji zna dal je tvoje pokajanje iskreno.
I On je jedini koga se treba plašiti, a ne ljudi i njihovih pogleda, jer ti pogledi su privremeni, a Božija kazna za neispoveđene grehove večna.
Prosti mi sestro grešnome na mojoj direktnostiHvala ti, brate, na ovim pojašnjesima.
Potrebno je direktno objasniti stvari. Pa zato sami pitala.Samo da pojasnim. Kada sam rekla nebitni ljudi, mislila sam na nepoznate i ljude sa kojima posle toga ne bih imala neku interakciju. A sveštenici koji poznaju moje profesore, potencijalne poslodavce i koji možda mogu da me preporuče ili „odporuče“ za neki posao mogli bi to da rade na osnovu ispovesti. To sam htela da kažem.
Aliu svakom slučaju, hvala na savetu. Značajan je i koristan.
Pomaže ti Bog, Danice.
Tvoje prvo pismo me je potsjetilo na čovjeka koji ima gangrenu noge i od nje umire, ali se koleba da li da ide kod ljekara jer on može (i pored Hipokratove zakletve) nekome reći kako on tu ružnu bolest ima – pa šta će onda reći svet?
Sestro, čim imaš nešto na savjesti i ako te ona kori zbog grehova koje si učinila – ne brini zbog pomisli koje te napadaju. Njima je i cilj sa se ti ne ispovijediš, da se ne oslobodiš posledica grijeha, već da grijeh sakriješ i da sa njim u sebi izađeš na Strašni i Pravedni Sud Gospodnji – te da zbog neispovijeđenih grehova budeš osuđena na “tamu najkrajnju, u kojoj će biti plač i škrgut zuba”.
Ne misli da će sveštenik koga znaš promijeniti mišljenje o tebi kad bude svjedok tvoje ispovijesti Hrustu. Osim ako nije sasvim mlad i na samom početku svoje svešteničke službe – svaki sveštenik se na ispovijesti nasluša takvih budibogsnama stvari, da će to što od tebe bude čuo biti po svoj prilici nešto što je već petnaest hiljada puta do tad čuo.
Pošto reče da te sveštenik poznaje – znaj da će mu biti drago da prisustvije tvom ozdravljenju. Pritom, on je svešteničkom zakletvom vezan da ništa od onoga što na uspovijesti čuje ne smije odati. A za ovih dva milenijuma života Crkve ljudi su iz iskustva dobro skontali koliko ozbiljno Bog takve prestupe kažnjava – rako da sveštenstvu ni na kraj pameti ne pada da se sa time igraju i Bogu zamjeraju.
Kao što je roditelju drago kad vidi da njegovo djete napreduje, i kao pto je učitelju drago kad vidi da njegov učenik primjenjuje stečeno znanje – znaj da je isto tako i svešteniku drago kad se njegov parohijan ispovijeda, od grijeha čisti i Bogu bližu postaje.
A ukoliko nemaš sreće pa tvoj parohijski prota za ispovijest ne mari, na pastvu ne misli i svoj posao otaljava (jer i takvih ima, mada sasvim malo) – pa nije on jedini … traži i naći ćeš pravog sveštenika Božijeg i kod njega se ispovijedi.
A na ispovijesti na skrivaj ništa – jer “plata za grijeh je smrt” (Rm. 6,23)
Bog ti pomogao!
(Uvek se pitam i da li je ovaj pozdrav greh jer se u zapovesti kaže da se ne spominje Njegovo ime.)
Ne plašim se nebitnih ljudi šta će da misle. Ali plašim se da će sveštenici početi da me posmatraju na drugi način i da će me njihovi pogledi odbiti iz crkve. Jer i sada mi je nekad teško da idem i plašim se da gledam sveštenika u oči nekad. Imam osećaj da oni među sobom komentarišu ljude i plašim se da će me neka njihova reakcija odbiti od odlaska u crkvu. Takođe, oni poznaju i moje profesore i druže se sa njima. A ti profesori su nekad i strogi i ne vole me. I plašim se da će ovo tek iskoristiti. Najdraže bi mi bilo kada bi sveštenik zaboravio šta mi ispovedim.
Draga sestro,
Sveštenik koji prenese ili objavi nečiju ispovest čini smrtni greh a oni su svesniji šta to znači nego ja i ti. To prvo. Iz tvoje poruke bi se reklo da se, ili nikad nisi ispovedila, ili možda baš davno pa se nakupilo. Zbog toga ti ne bih preporučio da se ispovedaš pre liturgije jer za opštu i temeljnu ispovest treba vremena. Tvoji strahovi su demonska iskušenja i cilj im je da odustaneš od svete tajne.
Ja bih ti savetovao da sedneš napišeš sve na papir … bez sitnih detalja … ako je , na primer, u pitanju bludna strast, nećeš da detaljišeš nego samo ispovediš da si bludno zgrešila, ako si zamrzela nekog, dovoljno je reći da ne možeš, recimo majci, da oprostiš nešto, bez sitnih detalja. Ako detalji budu potrebni, sveštenik će već pitati.
Najbolje je da nazoveš neki manastir i da zakažeš ispovest, poneseš papir na kome si sve napisala i izbaciš sve iz sebe. Možda dobiješ epitimiju što znači uzdržanje od svetog pričešća za neko vreme i to je to. Od tada redovno na ispovest da nebi opet došla u istu situaciju.
Veruj mi da osećaj kada sve izbaciš iz sebe je neuporediv sa bilo čim. I dalje će te savest malo bockati ali to je ništa u poređenju sa čim se sada boriš.
Svako ti dobro od Gospoda želim,
Ivo
Brate Ivo,
Hvala na odgovoru. Nisam se dugo ispovedala. Jeste najbolje da odem u neki manastir. Jednom sam i bila, ali rekli su mi da tamošnji sveštenik izbegava da ispoveda one koji nisu iz njihove zajednice i parohije. Čudno se ipak osećam da se ispovedimkod oca koji me poznaje.
Svako dobro i Vama!
Život u domu za tako mladu osobu može da bude duhovno poguban. Zato treba da paziš na sebe. Dobro je što si odabrao put duhovnosti i molitve. Znači da imaš dosta dobru svest i uvid u svoj duhovni život.
Mnogo cimera, pa i jedan, mogu jako loše da utiču na neformiranu osobu. To ne mora biti jasan, direktan i očigledan uticaj. Može biti i nešto drugo. Moj ti je savet da istraješ u molitvi.Znam da ovo nije odgovor na tvoje pitanje. Samo pohvaljujem tvoju istrajnost i samodisciplinu za sad.
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 2
Pomaže Bog!
Možda nema nikakve potrebe da se brani „ovaj koji mene proziva“, a koji se zove Milorad i nije sakrio svoje ime. Moje je mišljenje da je normalno da se međusobno imenujemo. Sestro Danice, tvoje otpisivanje mog imena je isto što i otpisivanje mene samog. Tako li se u školi oslovljavate?
Mogu misliti kako se oseća sestra Anđelija pored ove naše rasprave!
Ja imam 60 godina, i 30-godišnje iskustvo u braku i odgajanju dece – takođe u grešenju pri odgoju, a radio sam i u školi, te znam čemu škola danas uči i decu i roditelje. Tvoje reči, sestro Danice, su, na moju žalost, klasične reči jednog današnjeg nastavnika/profesora, ili socijalnog radnika, koji na brak gledaju sa tačke gledišta zakona ovog sveta, a nikako sa tačke zakona Božijeg i mnogovekovnog iskustva pravoslavne crkve. Ispada da je svima lako i lepo da čitaju o podvizima hrišćanskih majki i supruga, sve dok se problem ne desi ovde u blizini, a tada je „ona druga strana“ tiranin, ugnjetavač, bezosećajno ljudsko biće,…
Ne smatram da neko MORA da trpi sve i bilo šta u braku, niti sam to rekao, ali trpljenje JESTE jedna od osnovnih vrlina o kojoj svi govorimo. Posle svega, ima neodoljiv utisak da je sestra Anđelija iskazala više pravoslavnog osećaja za život i brak od svih nas, a da joj je vaistinu potrebna srodna duša koja će joj biti duhovno i fizički blizu. Koliko je do mene grešnog, moliću Gospoda za to, i da brat Slavko postane istinski brat u Hristu svojoj ženi.
Na kraju, i ne čudim se što se ovo dešava među nama. Evo, počeo je post, u kojem bismo trebali da sabiramo duhovne darove, a ono … cvrc! Već viđeno i doživljeno mnogo puta.
Molimo Gospoda da nam oprosti skliznuće.
Milorad
Brate Milorade,
Nisam Vas imenovala jer bi mi bilo neprijatno da Vas izdavjam i da moja izjava zvuči kao napad. Samo sam sebe želela da odbranim. To je sve.
Druga stvar, meni zvuči kao da Vi mene napadate, a mislim da predaleko idete sa zaključcima na osnovu ovoga što sam pisala.
Ne kažem da ne treba imati razumevanja za drugu osobu, ali razumevanje nije opravdanje za zlostavljanje.Zna se šta je pravoslavni Gospodu ugodni brak. Ako muž bije ženu i odbacuje i maltretira verbalno jedno dete, a i ostala gledaju kako tata maltretira mamu, to onda nije pravoslavna hrišćanska zajednica.
Nije Vaše, sestro, da trpite i da se podvizujete u izrabljivanju, potcenjivanju i maltretiranju. Dovoljan je podvig što ste roditili decu i što sada brinete o njima. Pa onda, imate i vaša druga interesovanja, itd. Možete se u tome podvizivati.
Ovde ste se obratili za prvu pomoć jer niste mogli da izdržite, ali dalje, razgovarajte sa nekim ozbiljnim duhovnikom i socijalnim radnikom.
Kao što vidite, ima svakakvih ljudi ovde, kao što je ovaj koji mene proziva, koji previđa neke činjenica i relativizuje stanje koje ste opisali. Ko zna da li ima iskustva u braku, kakvo je njegovo životno iskustvo i znanje, a deli savete.
Ja sam profesor u školi i moje mišljenje je da deca ne treba da odrastaju u takvoj atmosferi.Hrišćanski je razvesti se i voditi život u miru. Razvode se i pravoslavci. Koliko samo ima razvedenih monaha i monahinja? Razvode se i drugi pripadnici veoma konzervativnih verskih zajednica. I ortodoksni jevreji i muslimani.
Vi imate svoja interesovanja i decu o kojoj brinete.i ne treba ništa više od toga da trpite.
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 1
Sestro,
Nemam brak i nisam niko da te savetujem. Možda iz mene i govori demon. Ali ako si u mogućnosti, razvedi se. I živi čisto i u miru, predana radu i vaspitanju dece. Kako ja razumem, taj muž je samo element koji kvari tvoju čistotu i oddaje muku, a pritom te je obavezao drugom decom, a onda maltretira i tebe i prvo tvoje dete. Žena nije vreća za udaranje iza seksualno pražnjenje. Ti bi čistije živela i bez seksualnih odnosa i bez udaranja i maltretiranja od te osobe.
Praštaj mi na ovim mislima.Nisam ni u kom smislu kompetentna da druge savetujem, ali sam ovo negde pročitala i primenjujem i jako mi prijaju reči koje pročitam. Imaju veliku moć, osećam da se osnažujem samo dok ih izgovaram.
Oče naš, Simvol vere, Bogorodice Djevo, Psalm 50, Psalm 26, Psalm 90, Psalm 150. Tim redom.
Nisam osećala ranije da neki drugi raspored molitava nešto utiče, ali ovi psalmi su veoma moćni. Ovo je samo moje lično iskustvo. Praštaj mi grešnoj.
Sa većinom ljudi ne želim nikakav odnos. Naša kultura nas primorava na nekakve kezove i „toplinu“ pa čak i po cenu da se ona odglumi. Ne zanima me da izigravam zabavljača. Hoću samo da se moje obrazovanje prepozna, a ne obrazovanje onih sa lažnim diplomama i bez diploma. (Nemam ništa protiv ljudi koji nisu išli u školu, samo smatram da nije fer da oni zauzimaju radna mesta ljudima daleko kvalifikovanijim od sebe, a po principu „veze“.)
Ne slažem se sa stanovištem da čovek treba da ignoriše realno stanje i da sve vreme krivi sebe, kada svi znaju da postoje države gde nisu svi besni i gde narod ima veliki stepen poverenja u javne ustanove, gde nije sramota pitati i tražiti objašnjenje, gde ne treba da živimo u strahu od profesora, komšija, itd. Države u kojima se žene ne ponižavaju i diskriminišu na osnovu svojih godina (najpre da su mlade, a onda da su stare, itd.).Brate Predraže,
Hvala na odgovoru! Ja za neke stvari nisam sigurna da li su grešne i htela bih o njima i da popričam. Da, potreban mi je duhovni otac. Hvala na lepom savetu. Moram se pomoliti za to da ga pronađem.
Istina je da mnoge misli koje imam nisu od Gospoda.
Hvala na lepim i korisnim savetima.
Svako dobro!
Ne tražim idealnog sveštenika. Ali ne bih želela ni da seistraumiram prilikom tog čina i da me to posle odbije od daljeg odlaska u crkvu.
Pa, evo, šta da kažem. Brat Bodin je podelio neko svoje iskustvo koje nije ohrabrujuće što se tiče međuljudskih odnosa na selu. Bilo bi lepo kada bi selo moglo da se približi nekom idiličnom predelu iz mašte, ali na mnogim mestima izgleda da ima iskušenja.
Istina je da npr. mi nemamo uvek mogućnost da pozovemo majstora kada se nešto pokvari. Nema npr. 24 časa majstor koji je na raspolaganju, pa onda neki veliki izbor da može da se bira itd.
Nije jednostavan život, ali se bar čovek može malo udaljidi od nervoznog i nadrndanog sveta u gradu.Hvala, brate Nemanja,
Sa zebnjom sam čitala tvoj odgovor jer sam mislila da ću naići na prekor, ali naišla sam na razumevanje. Zaista, nemam poverenja da se ispovedim svakome. Nije mi ni palo na pamet da sa nekim porazgovaram nekoliko puta pre nego što ih pitam za ispovest.
Za početak bih želela samo da izručim to sve pred nekime i da se koliko toliko rasteretim. Takav osećaj imam na plećima.
