@jana111
Одговори на форуму
-
Поруке
-
Draga sestro u Hristu…
Nije mi lako nakon samo čitanja ovih tekstova, kamoli kad bih doživela neku od situacija koje si opisala… Tebi je preko potrebno saosećanje. Potreban ti je sam Hristos, da te okrepi i da snagu. Sve što ja mogu da ponudim je moje saosećanje, molitva, i razgovor. Ali verujem da se kroz ta dela Hristos upravo i projavljuje („jer gde je dvoje ili troje sabrano u moje ime, tu sam i ja“). Verovatno si se zato podsvesno i obratila ovde. Kao što si sama rekla, tvoja duša traži utehu. Nadam se da ćeš je ubrzo naći. Opet priznajem – ja ovako nešto ne bih izdržala ni u snu, ja za mnooogo manje ropćem i bivam nokautirana. Zato sada vidim da je zaista svakom dato samo onoliko koliko može da podnese. Meni u najtežim trenucima kad sam sama, osim molitve, prija i čitanje psalama. Možda u njima nađeš delić utehe.
Posebno me pogađa da čujem koliko ta deca pate – deca su mi slaba tačka; znam veoma dobro šta znači suza deteta koje strada i to me gađa u srž – verujem da je svakoj majci ili ženi sa probuđenim majčinskim instinktom tako. Da li oni imaju drugare s kojima mogu da provode vreme? Da li možete da im priuštite neke pravoslavne dečije slikovnice ili žitije svetitelja za decu – ako su dovoljno velika da čitaju? Mogu vam i ja poslati neke… ako naravno to ne bi razljutilo tvog muža i stvorilo još goru situaciju… ne znam šta drugo da ponudim…
Brate Predrage, pa naravno da nema iskustvo i da ne ume da se hrišćanski postavi – zato nam se i obraća ovde? Čemu ponavljanje onoga što je ona već rekla – njoj već jeste krivo zbog njenog muža, to je jasno iz teksta? Te reči suve konstatacije ne pomažu mnogo u ovakvoj situaciji, a znam iz ličnog iskustva da mogu da dodaju so na ranu. Tek je 3,4 godine u veri kako je rekla – i pretpostavljam da je sve morala sama (uz pomoć Božiju) da nauči, s obzirom u kakvoj je situaciji? Iskreno, ne razumem kako neko može da ostane ravnodušan na ovakve priče i da nema osećaja za tuđe stradanje i dušu koja vapi za pomoću (ali to je samo moja malenkost, prostite i meni grešnoj, i ja sam početnik u veri) – ne vredi pričati kako je Hristos vaskrsao i da je On tu pored nje ako je žena već rekla da ona to ne oseća (zato se i obratila za pomoć). Time naravno ne želim da umanjim prisustvo Hrista – daleko od toga – samo želim da istaknem ono ključno a to je da ona to ne oseća. Zato joj pomozimo u tome. Podsećam na knjigu o Jovu kao lekciju za sve nas:
„Koliko se takvih naslušah beseda, kako ste mi svi vi mučni tešioci! Ima li kraja tim riječima ispraznim?
<b>I ja bih mogao govoriti kao vi, da ste na mom mjestu, gomilati na vas riječi i mahati glavom na vas, </b>
<b>Mogao bih vas hrabriti ustima svojim, i micanje usana mojih olakšalo bi bol vaš.</b>
<b>Ako govorim, neće odahnuti bol moj; ako li prestanem, hoće li otići od mene?</b>
<b>A sada me je umorio; opustošio si sav zbor moj.“</b>
<b>(…)</b>
<b>
„I sjeđahu kod njega na zemlji sedam dana i sedam noći, i nijedan mu ne progovori riječi, jer viđahu da je velika njegova bol.“</b>Kao što rekoh nažalost pretpostavljam da jedino na šta ona može da se osloni su spisi – Sveto pismo i Sveti Oci, a iz mog skromnog iskustva znam, iako su od suštinske važnosti za nas vernike i koliko god duhovne koristi oni donosili, ipak je teže učiti samog sebe bez podrške ili duhovnog oca ili makar drugih vernika, i uspešno praktikovati određene stvari za koje znamo samo iz teksta (iako znam da to nije bilo koji tekst, ali i dalje je teško bez živog primera). Što reče apostol Pavle, „Jer ako imate i trista učitelja u Hristu, ali nemate mnogo otaca„. Duhovni otac je taj koji nam je potreban; onaj koji nas primerom uči i vodi i sastradava sa nama; učitelja već imamo puno.
Kad smo već kod toga, sestro Nevena, da li imaš duhovnog oca? Ako ne, kakav je odnos sa tvojim sveštenikom kod kog se ispovedaš? Da li možeš sa njim da pričaš o svojoj situaciji?
Ako ti nekad zatreba, kad te uhvati usamljenost, možemo se čuti preko telefona ili preko poruka. Moliću se za celu tvoju porodicu da nađete Gospoda i utehu u svoj toj muci i da te Anđeo čuvar spoji sa nekim iz tvoje okoline ko će ti biti iskren prijatelj i podrška, kao pomoć od Boga. Anđeli su oko tebe… Ali znam na šta misliš kad kažeš da ih često ne osećaš. Van liturgije, ja ih nekako lakše „osećam“ uz pomoć muzike, uglavnom crkvenog pojanja.
Ljubimo jedni druge da bismo jednodušno ispovedali…
Želim ti mir i utehu od Gospoda.
Број корисника који су захвалили аутору: 1
Dragi braćo i sestre,
Samo ću ostaviti ovaj video pravoslavnog sveštenika Peter Heers-a , za koji mislim da je najkompletniji argument protiv vakcina, i objašnjenje zašto se ni ja neću vakcinisati. Neka slučajevi (od 25min do kraja) pričaju sami za sebe.
https://www.youtube.com/watch?v=_9n3sU_rHJA&ab_channel=TheOrthodoxEthos
Svako dobro svima.
Број корисника који су захвалили аутору: 3
Bog ti pomogao brate Jovane,
Oprosti ako je dupliran komentar, već sam jednom postavila ali je komentar nestao, pa postavljam ponovo. Ovo tema i mene zanima, jer i ja tenutno ispitujem to što ti pitaš. A imajmo i na umu da je sv. Jovan Zlatousti govorio ovo u petom veku, što ne znači da je manje tačno, ali mislim da je ipak način govora odgovarao tvrdoći srca ljudi tada. Ja ipak preferiram savremenije Svete Oce po pitanju odnosa sa ljudima, mislim da su blaži i bolje su upućeni u probleme današnjice, smatram da ipak ne možete sa istom strogoćom pristupati generacijama koje su odrasle u oskudici i surovim vremenima, i generacijama koje su odrasle pod staklenim zvonom…
Mislim da je svaki slučaj, slučaj za sebe, pa je teško biti univerzalan, ali ovo je ono šta sam ja do sad pokupila.
Kod odraslih rođaka, drugova i drugarica – po proceni. Zavisi i šta je u pitanju. Ako nešto što taj čovek radi nije u duhu Hrista i možda time druge sablažnjava i povređuje… ja se u tom slučaju vodim ovim:
Matej, 15-17: Ako li ti zgriješi brat tvoj, idi i pokaraj ga među sobom i njim samim; ako te posluša, dobio si brata svojega. Ako li te ne posluša, uzmi sa sobom još jednoga ili dvojicu da t ustima dva ili tri svjedoka ostane svaka riječ. Ako li njih ne posluša, kaži Crkvi; a ako li ne posluša ni Crkvu, neka hi bude kao neznabožac i carinik.
i tumačenje ovih stihova : „Gospod govori: „Želim da ti koji si sablažnjen, to jest povređen, pokaraš one koji ti čine nepravdu i nanose štetu, ako su oni hrišćani“. Pazi šta kaže (na drugom mestu): „Ako li ti zgreši brat tvoj…“, to jest hrišćanin. Međutim, ako ti sagreši nevernik, onda mu daj čak i ono što je tvoje. Ali, ako ti je brat, pokaraj ga. Nije rekao „ponizi ga“, već „pokaraj ga“. „Ako te posluša“ znači ako dođe k sebi i prizna svoju pogrešku. Gospod želi da grešnika prvo nasamo pokaramo, kako ne bi postao još bestidniji (u grehu) ako to učinimo pred drugima. Ali, ako se on ne zastidi ni kada ga pokaramo i pred dva ili više svedoka, tada iznesi njegov greh pred crkvene starešine. Pošto nije poslušao dvojicu ili trojicu, jer Zakon kaže da iza svake reči stoje dva ili tri svedoka, neka ga urazumi Crkva. „Ako li ne posluša ni Crkvu“, neka bude isključen iz Crkve kako ne bi prenosio svoje zlo na druge.“A ako je nešto blaže u pitanju, ako vidite da jednostavno greši pred Bogom i time samom sebi pričinjava štetu, mislim da je učinkovitija molitva pogotovo ako je izrečena iz saosećanja; molitva i za njegovu dušu a i za to da se, ako je volja Božja, pruži šansa da se toj osobi sroči to, ili od strane Vas ili nekog drugog ko će moći to da mu prenese blago i nenametljivo. Sveti Nikolaj Gurjanov kaže: „Trudite se da ne podučavate, već da meko ukazujete jedni drugima, da se ispravljate. Govorite, ako srce ne ćuti. Od srca srcu. Budite jednostavniji i iskreniji.“
Što se tiče saveta za decu, ja nikako nisam merodavna jer nisam još uvek roditelj, ali često razmišljam o ovoj temi i kako da se pripremim za to. Pa evo neki saveti od sv. Pajsija Svetogorca s kojima rezonujem:
„Danas se u civilizaciji dogodio jedan veliki skok, roditelji ne razumeju decu, a deca pak roditelje. Trebalo bi svako da se postavi na mesto onog drugog i tako bi se razumeli. Nisu kriva deca. Bombarduju ih sa svih strana raznim teorijama: ovo je pravo a ono nije itd. Tako deca, na kraju, ne znaju šta da misle. Treba vezati decu, ali pažljivo i nežno. Evo, ja sam moj paradajz vezao kanapom, da sam ga vezao žicom šta bi bilo? Zar ga ne bi povredio? „Smatram da će dete koje je pošlo stranputicom surovi postupci učiniti još gorim. Govorite s njim o dobru i na dobar način i ne dopustite da primeti koliko vas žalosti što ide takvim putem. Neka se pokažu dela i samo dela, jer ni radost ni patnja neće ostati neprimećene. Vi ispunite svoju obavezu i posavetujte ga, a zatim svoje dete poverite Bogu.“
Pa čak i ovo:
„– Starče, treba li tući decu kad su nemirna?
– Da ih bijete? Malo ili mnogo? (smeh). Gledajte, i strah je neka kočnica i kad dete ne razume izbavlja ga od mnogo čega. Recimo, dete se penje na stolicu ne znajući šta će biti ako padne. Ako dobije malo batina od majke drugi put će da porazmisli. Međutim, kad deca počnu da razumevaju treba im s blagošću i strpljenjem objašnjavati ono što mogu da shvate.“Sve zavisi od deteta do deteta i njegove osetljivosti, a i uzrasta naravno. Moji roditelji nikad nisu digli ruku na mene, jer jednostavno – nije bilo potrebe, bila sam pitoma. A da jesu – meni bi to iskreno bila trauma. Ali to je moje iskustvo. Ne znam zaista, Bog zna da li je za neke potrebno povremeno možda udariti – al ja znam da ja ne bih imala srca da to uradim. Skoro me je moja maca ometala u radu u dvorištu, i ja ne znajući kako da joj pokažem da ne treba to da radi, odgurnula sam je rukom, nisam jako, nisam je povredila mnogo ali je pala, i mjauknula je tako blago – pa kao da mi je rekla – „što mama?“ i samo što nisam zaplakala. A kako bih tek za dete.
Ako već mislite da ima potrebe da u bilo kom smislu kažnjavate dete… ono što meni savest kaže… pazite veoma dobro na svoju nameru, odnosno koliko je vaša namera čista. Da li ga kažnjavate iz svoje – nestrpljivosti, gneva, razdraženosti – ili zaista iz brige za detetovo dobro, i da mu još u detinjstvu kao dobri baštovan sasečete korov iz duše? Ako ima i trunke ovog prvog, to može izazvati odbojnost u detetu… I uvek imajte na umu, da razdelite detetovu ličnost od detetovih postupaka – nemojte nikad da poistovećujete dete sa njegovom greškom/postupkom. Ono što znam sigurno je da su deca jako osetljiva i podležna traumi ako je roditelj nepažjiv i nije duhovno osvešćen, pa se onda zbog te neosvešćenosti i svojih nedostataka iskaljuje na svojoj deci, ranjavajući svoju decu. Evo par citata od Dostojevskog:
„Da li treba silom pobeđivati, ili smirenom ljubavlju?“
Svagda odlučuj ovako: “Pobediću smirenom ljubavlju.” Odlučiš li se tako jedared za svagda, ceo svet ćeš moći pokoriti. Smirena ljubav je velika sila, od svih najjača, nema joj ravne na svetu! Svakog dana i časa, svakog trenutka nadgledaj samoga sebe, da ti izgled bude blago lep.“
Eto, prošao si pored malog deteta, prošao si ljut, sa ružnom rečju, sa ozlojeđenom dušom; i nisi možda ni primetio dete, ali je ono tebe videlo, i lik tvoj, ružan i zao, možda je ostao u njegovom slabačkom i nezaštićenom srdašcu. Ti to ne znaš, međutim, možda si već time bacio rđavo seme u njegovu dušu, a to seme će možda i porasti, a sve stoga što se nisi uzdržao pred detetom, jer u sebi nisi odgajio pažljivu i delatnu ljubav.
Decu volite naročito, jer ona su bezgrešna kao anđeli i žive da bi nas razdragala i usrećila; ona žive zarad čišćenja srdaca naših, kao neki putokaz za nas. Teško onome ko uvredi dete…“Na kraju, još dva citata sv. Pajsija kao moj zaključak, i za decu i odrasle: „Potrebno je rasuđivanje. Jednom detetu treba više “navijanja”, a drugom manje…
Ako istinski verujete i volite; postite, ispovedate, pričešćujete i molite se, odnosno sami živite vrlinski i duhovno – onda će rasuđivanje doći od Duha Svetoga – da li kazniti, da li govoriti, kome, koliko…
i “Sad kad su vaša deca još mala, dužni ste da im pomognete da shvate šta je dobro. To i jeste najdublji smisao života.”
Više se brinite da im pružite to dobro Vašim primerom, da ubacujete dobra semena u njihove duše, pa će sve samo doći na svoje mesto…Svako dobro.
Број корисника који су захвалили аутору: 2
Помаже Бог брате,
Прво имам питање – да ли је то вакцина постала неопходна за ђаке и наставнике у Србији? Нисам баш у току, али последње што сам чула је то да још увек није неопходно за ученике, знам да је министарство просвете објавило да законски нико нема право забрани невакцинисаним ђацима да похађају наставу…
Али ако се то мења, онда то и мени рађа дилему у вези са мојим даљим опредељењем – ја сам желела да будем наставник у школи… онда могу да се опростим од тога јер ја не желим да се вакцинишем.А што се тиче одговора на твоје питање, ја ти не бих саветовала да примиш вакцину. Нисам у позицији да било шта чврсто тврдим, али познато ми је да се Св. Јефрем Аризонски јавио његовим монасима и да им је рекао да никако не примају вакцину јер ће се људи од ње разбољебати или чак умирати. Ово је један од снимака о томе.
А свакако и да нисам упозната са тим, ја не бих примила, јер ако ћемо реално, та вакцина није ни испитана до краја, превише је брзо направљена, вакцинама иначе требају године да се тестирају, а не овако, да милиони људи буду кунићи, па шта буде. Нека хвала. Имала сам корону и преживела сам без тежих последица, слава Богу за то, додуше многи не могу то да кажу, па разумем зашто су се многи уплашили за своје здравље и својих ближњих, али мислим да то и јесте била намера, манипулација страхом, јер никако другачије не би убедили толико људи да прими нешто неиспитано у себе. А већ знам и пар случајева да су имали лошу реакцију на ону Астру Зенеку, један је чак и преминуо, Бог да му душу прости. А познаници који су вакцинисани, опет добили корону. Тако да ти то никаква гаранција није.
У сваком случају, опрости на изразу али нешто жешће смрди. Добро размисли пре него што одлучиш, ово може бити искушење.Такође ти предлажем да погледаш овај видео од митрополита Неофита.
Желим ти свако добро.
Број корисника који су захвалили аутору: 3
Pozdrav braco i sestre,
Oprostite, ja sam tek sad pristupila sajtu nakon dugo vremena. Zao mi je ako sam propustila nesto! Da li ce neki sastanak uskoro?
Inace, i ja se mucim sa tim privatnim porukama ovde. Srecom, stizu mi obavestenja na mejl kad mi neko nesto posalje, jedino tako mogu da ih procitam, drugacije ih ne bih videla.Pomaže bog, braćo,
Interesantna tema. Da odmah naglasim – nisam temeljni poznavalac Svetih Otaca i Svetog Pisma kao što se traži na početku, još uvek nisam pročitala apsolutno sve, ali nadam se da ne zamerate, jer mi savest traži da i ja kažem nešto.
Brate Lazare, razumem te u tvojoj potrebi za konkretnim odgovorima, tako je i meni bilo isprva za mnoge stvari, a i sada za neke, jer i ja sam relativno nova u veri. Ali kako je vreme prolazilo, kao pas koji revnosno kopa rupu da bi uhvatio krticu – tako bih i ja tragala za odgovorima, i vremenom bih ih otkrivala, što kroz besede, knjige, što kroz odgovore drugih vernika i Svetih Otaca, a nešto bi mi se samo iskristalisalo. „Tražite i naći ćete.“ (Mt 7,7-8)
Zato je dobro što si pisao na pravom mestu.
Jedna stvar koja mi je iskočila iz teksta koja me je navela da se i ja pridružim temi – napisao si – „Bog se ne razjašnjuje oko ove teme, da li Božju tišinu treba da shvatio kao prihvatanje?“. Međutim, ne bih se složila da Bog ćuti. Bog nam govori, govori nam stalno o svemu, govori nam kroz savest, koja se neguje pričešćivanjem telom i krvlju Hristovom i primanjem Duha Svetoga. (To na kraju krajeva i jeste cilj nas hrišćana – da primanjem Hrista i Duha Svetoga mi počnemo da razmišljamo kao On, da i mi možemo kao apostol Pavle da kažemo – „Tako ne živim više ja, nego Hristos živi u meni“ – to je aktivni živi odnos sa Bogom) Tako da bih ti možda rekla – zapitaj i svoju savest šta kaže na ovu temu. No, naravno, dok se ona ne aktivira i usavrši odnosno dok ne steknemo Jevanđeljsko rasuđivanje, treba se više oslanjati na tumačenja i pouke svetaca i duhovnika (bilo bi dobro da imaš svog duhovnika koji te poznaje i razume i ume da te uputi). Ali takođe, treba i birati koga slušamo/čitamo, da to bude neko proveren, a ako smo na početku, treba početi od nekog ko je bliži našem vremenu jer priča jezikom koji mi razumemo.
A mislim da odgovor na tvoje pitanje već postoji u Novom Zavetu, jasan je, samo ako se malo promisli, i on se već provlačio kroz prethodne odgovore, no ja bih samo da utvrdim:„Zato ostaviće čovek oca svog i mater, i prilepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo.
Tako nisu više dvoje, nego jedno telo; a šta je Bog sastavio čovek da ne rastavlja.“
I takođe:„Rekoše Mu: Zašto dakle Mojsije zapoveda da se da knjiga raspusna, i da se pusti?
Reče im: Mojsije je vama dopustio po tvrđoći vašeg srca puštati svoje žene; a iz početka nije bilo tako.
Nego ja vama kažem: Ako ko pusti svoju ženu, osim za kurvarstvo, i oženi se drugom, čini preljubu; i koji uzme puštenicu čini preljubu.“ (Matej, glava 19)
Mislim da ti je Isus ovim rekao glavnu i najključniju stvar – biće dvoje jedno telo – dvoje; ne troje, ili četvoro, ili petoro, kako bi bilo u poligamiji…
Dopustio po tvrđoći vašeg srca puštati žene… iz početka nije bilo tako – neko je već rekao, bilo je dopušteno otpuštati žene jer bi ih muževi ubijali kako bi imali drugu… mislim Bože me sačuvaj, hvala Bogu pa su nam ta vremena daleka…
Ono što je Bog sastavio, da se ne rastavlja; ko se oženi drugom, čini preljubu – dakle, ovime je jasno da bi poligamija predstavljala preljubu. Koja jeste greh. Tako da, iako se Isus nije izrazio sa rečju „poligamija“, koja tad možda nije ni postojala, jasno je da indirektno misli i na nju.„Sve mi je slobodno, ali nije sve na korist.“ (1 Kor, 23) Da li bi poligamija zaista bila na korist? Ili bi vodila ka novom Sodomu i Gomoru, novom Vavilonu? Kao što je već rečeno, ona je imala svoju ulogu u jednom momentu u Starom Zavetu, nakon toga gubi svrhu. Pa, na kraju, o tome da Bog nije stvorio čoveka kao poligamnog nego monogamnog govori i to da je Adamu stvorio jednu Evu, ne pet žena. E sad, ove stvari su meni dovoljne da odgovore na tu temu. Možda tebi ne budu, ali nadam se da će poslužiti.
Inače, jos jedna stvar koju bih prokomentarisala – to što se govori da je žena „više“ kriva za prvobitni greh… Negde sam pročitala (reči nekog duhovnika) kako, zapravo, iako je kroz ženu do muškarca došao greh, muškarac je taj koji je bio odgovoran, i pošto nisu preuzeli odgovornost ni jedno ni drugo, odnosno on nije priznao svoju krivicu, nego je okrivio svoju ženu, a ona zmiju – zbog toga su zbačeni, ne toliko zbog greha, koliko zbog nepokajanja i neprihvatanja odgovornosti. Zbog toga se i govori – muž je glava ženi, ne u smislu da je ona podređena njemu kao robinja i da on naređuje kao tiranin, nego da je on taj koji snosi odgovornost za sve, i on treba iz ljubavi delati, a ona na njegovu ljubav da odgovara svojom ljubavlju, svojim služenjem iz ljubavi, a ne nekim prisilnim robovskim služenjem. Ako uzmemo da je Hristos taj koji je prvi u toj „hijerarhiji“ iznad muža i žene, onda tu nema toga da je žena inferiorna, jer „nema muškoga roda ni ženskoga; jer ste vi svi jedno u Hristu Isusu.“ Hristos se brine za dobrobit i muža i žene, i naravno da ćemo slušati nekog ko nam želi dobro i spasenje. Takođe moramo da se setimo da nismo stvoreni zbog zakona, nego je zakon tu radi nas. Dakle, reč, da bi žena valjalo da sluša muža, a muž Isusa, je rečena jer ide u našu korist, jer je prirodna, a ne prisilna. Ako je nešto prisilno, to nije od Isusa. I ako osoba ima ljubavi prema Bogu, toj nije teško da se odriče i nekih svojih prohteva, zarad većeg dobra, kasnije svakako vidi da joj ništa drugo osim ljubavi i ne treba. U tom ispravnom shvatanju nema ničeg inferiornog, čak šta više, meni nema veće veličine i snage od odricanja nekih svojih prohteva iz ljubavi prema nekome… a prvi i najbolji primer toga je bio naš Isus Hristos, koji je svaki atom svog bića i svaki momenat na zemlji proveo služeći nama ljudima, i nikoga nije prisiljavao, nego su ljudi, osetivši njegovu ljubav i predukus raja, pošli da mu služe kao moljci ka svetlu. A naš Vladika Nikolaj je lepo rekao, malo parafraziram – „kažu, kroz ženu je došao greh, ali žena je i spasila svet“(misleći na Bogorodicu). Ko njoj može prići? Ona, žena, je postala vrhovna posrednica između nas i Isusa i Tvorca.
Inače, danas je dan Svetih Fevronije i Petra, divnog primera bračnog para. Mislim da pouke o odnosu izmedju žene i muškarca treba tražiti u takvim primerima, od ljudi koji su iskusili, a ne toliko od monaha, od monaha treba primati pouke za druge stvari. Čak i sami monasi to kažu, kao Mati Efimija, koja je kada je pokojni mitropolit Amfilohije rekao „žene su dužne da rađaju“, lepo izjavila –
„Da mi na bilo koga vršimo pritisak, da radi ovako ili onako, žene da rađaju, to ne može. Vi nikog ne možete da naterate ni na šta. Ja se ne usuđujem da govorim o tome. Jer mi monasi, šta mi imamo da pričamo o rađanju. Mi smo se opredelili za jedan drugi život i nemamo to iskustvo. Možda neka žena koja je rodila desetoro dece, možda one mogu da posavetuju žene, kako se to nosi. I sigurno one imaju primera kako im je Bog pomogao u situacijama kad se čini da je nemoguće opstati i onda ipak opstanu. Ali, da to pominjem ja, ili bilo ko drugi ko nema svoje biološko potomstvo, mislim da nemam to pravo“.Pokušaću da nađem ove tekstove o kojima sam pisala pa ću da postavim link, mislim da su neki čak i sa ovog sajta.
Takođe predlažem da pročitaš Tumačenje Svetog Jevanđelja po Mateju, od našeg Prepodobnog Avve Justina Ćelijskog. Imaš ga ovde u biblioteci na sajtu, a imaš i ostala tumačenja pod rubrikom – Sveto pismo i tumačenja.
Svako dobro!
Број корисника који су захвалили аутору: 3
Draga Slobodanka, pokusala sam da odgovorim medjutim nesto je zablokiralo pa nisam sigurna da li se odgovor poslao, pa saljem opet za svaki slucaj, oprostite ako stigne dupliran.
Mnogo mi je drago ako su Vam moje reči pružile toplinu! Itekako nismo sami, itekako treba da vlada bratska ljubav, setimo se samo Novog Zaveta: „Dajem vam novu zapovest, da ljubite jedan drugoga, kao što sam ja vas ljubio, da i vi ljubite jedan drugoga. Po tom će svi poznati da ste moji učenici -ako budete imali ljubavi među sobom.“ (Jovan, 13) Bog se projavljuje kroz našu međusobnu ljubav. Nikad niste sami, uz Vas je uvek Vaš anđeo čuvar.Vidite i ovu molitvu na koju sam „slučajno“ naletela:
Господе Боже наш,
Створитељу и Спаситељу рода људског,
милостиво нас услиши и помози нам.
Ти видиш немоћ нашу
и страдање наше;
немамо никога ко би нам могао
и хтео ублажити невоље наше,
никога до Тебе,
надо и утехо наша.
ако су греси наши велики,
милост је Твоја већа;
опрости и спаси нас.
Погледај милостиво на страдалну мајку,
на сироту удовицу,
на децу њену и све сроднике,
и не допусти да страдање њихово
премаши снагу њихову.
Услиши Господе и молитве
свих сиротих мајки,
које само у Тебе гледају
и од Тебе помоћ очекују;
једини заштитниче
и утешитељу малих и остављених.
Пресвета Богородице,
измоли милост од Сина Твога,
кога си распета оплакала
а васкрслога радосно поздравила,
хитну милост и помоћ
свим верним слугама Твојим.
Свети Саво, оче наш
и молитвениче пред Господом,
благослови сав твој српски народ
и избави из невоље
све српске страдалнике.
Боже помози и спаси. Амин.
Број корисника који су захвалили аутору: 1
Draga Slobodanka,
Deluje mi kao da Vam fali ljubav da Vas prosvetli. Iz teksta, sticem utisak da, iako imate decu (a logicno i muza), osecate se jako sami. Jako me pogadja to.
Znam o cemu pricate. Nemam toliko zivotnog iskustva, ali jesam prosla patnju i kroz samoubilacke misli, videla sam samoubistvo kao jedino resenje jedan period zivota. Jako mracan period. Medjutim, Bog me je pogledao, darovao mi je sanse, promenila sam okruzenje, dobila posao, iskusila nove stvari, i tako me je taj put eventualno i doveo do mesta gde sam danas, i do vere. Takodje mi je pomogla i psihoterapija delom, i mnoge knjige koje sam procitala, ali najvise mi je Bog pokazao njegovu milost kroz ljude s kojima mi je spajao. Protiv zlih misli se borim molitvom, i razgovorom sa ljudima kojima verujem. A dok sam bila depresivna i bila zatvorena u sebe i nisam imala nikoga s kim da podelim svoju muku, pomogli su mi muzika i zivotinje, muzika je bila da se ne osecam sama, a sa zivotinjama nisam osecala krivicu, isceljivala me je njihova cistota… podsetila me je na raj. Takodje sam pocela da cinim drugim ljudima dobra dela, to me je isto izvuklo sa dna, jer sam postala korisna i tako se i osecala, time sam povratila osecaj da ipak vredim nesto, nisam bezvredna.
Zao mi je sto, pored te zle sile koja Vas napada, Vi sebe jos dodatno bicujete krivicom. Treba Vam pomoc i milost, ne bic i kazna. Mislim da sigurno nosite mnogo tezak dusevni teret na sebi, mnoge neizrecene stvari koje Vas guse dodatno. Pored duhovnog oca koji ce Vas ispovediti i dati duhovna uputstva, mislim da Vam je potrebno i da Vas neko saslusa. Ako zelite, slobodno mi se obratite.
Sve se slazem sa bratom Ivom, samo moram da dodam – „u ovoj dolini placa sigurno je samo stradanje“ Jeste, stradanje je sigurno, ali takodje je sigurna i pomoc i ljubav Spasitelja naseg, pogotovo za onog ko se iskreno moli… jer mi to stradanje ne mozemo izdrzati sami, bez Bozje blagodati, i jedni bez drugih! Da je samo stradanje na zemlji, pa niko ne bi imao volju da zivi. Zato se molimo Bogu da nam pomogne, i zato se setimo zapovesti – ljubi bliznjega svoga kao samoga sebe! U prevodu – voli bliznjega! To je srz svega! Jer uz ljubav, sve muke su lakse! Jaci smo zajedno!
Nadam se da cete naci Vaseg duhovnika. Znajte da niste sami, uz Vas smo, i nadamo se Vasoj pobedi nad zlim silama.Број корисника који су захвалили аутору: 2
Dragi brate u Hristu,
Dobro je sto te grize savest. Jer kajanjem i pokajnim suzama se izgladjuju grehovi. Naravno, treba se truditi i da se ne gresi ponovo.
Samo, nije mi jasno kako tvrdis da je volis… jesi li je voleo i tad kad si legao sa drugom devojkom? A znao si da te i ona voli nazad i da nije raskinula zauvek.Ko zna, mozda se to dopustilo da bi ona na ovaj nacin pobedila svoj strah. Jer ti nju jesi napustio, onda kada si legao sa drugom. Ako uspe to da prebrodi, i da ti oprosti, znaj da si voljen.
Ako je zaista volis nazad, to dokazi. Vatrenim pokajanjem i trudom da izgladis stvari.Zelim ti srecu i snagu da se ispovedis.
