Почетна » Postupanje sa onima koji hule na Boga i promovisu lukavoga

Postupanje sa onima koji hule na Boga i promovisu lukavoga

Форуми ГЛАВНИ ФОРУМ Postupanje sa onima koji hule na Boga i promovisu lukavoga

Гледање 1 чланака - 1 до 7 (од 7 укупно)
  • Аутор
    Поруке
  • #1657
    Jana Vukomanovic
    Учесник

    Pomaze Bog braco i sestre,

    Ovo je moje prvo pitanje ovde,  ja sam nova clanica, a takodje i pocetnik u veri.
    Imam toliko pitanja, ali ovo je nesto sto me najvise muci jer je najskorije pa ima prioritet. U pitanju je moja dilema vezana kako za odnose sa ljudima generalno, tako i konkretno za moj slucaj. Oprostite sto ce biti poduze, jednostavno ne znam kako najkrace moguce da objasnim celokupnu situaciju, a jos uvek nemam duhovnog oca kome mogu da se obratim, razmisljam da posetim manastir Ribnicu i oca Arsenija, ali do tad…

    Naime… ja sam student akademije umetnosti (a to, sta se sve danas naziva umetnoscu, to je tema za sebe…), da napomenem da sam je upisala pre nego sto sam postala vernik… i imam koleginicu koja je u vezi  sa jednim deckom. (Ne morate me podsecati da crkva ne priznaje vanbracne odnose, znam to, al to nije tema).  Odakle poceti… dakle, ja sam njega upoznala preko nje, s obzirom da cesto provodim vreme sa njom. On se dosta razume u zastitu zivotne sredine, jer to i studira, a to i mene interesuje, i onda smo se za to, kako mi omladina kazemo, „skontali“. Cisto da imate referencu, ja imam 23, njegova devojka 21, a on 20 godina. No, ubrzo mi je pokazao cime se bavi u slobodno vreme – crta i slika –  zao mi je ali moram da nazovem pravim imenom – GROZOTE. Neke gobline, ljude koji se guse, izopacene portrete… gotovo sav sadrzaj je – demonski. Medjutim ja nista nisam rekla, buduci jos neiskusna, nisam dala sebi za pravo da sad tu nesto savetujem kako je to lose itd, a i nisam zelela da padnem u greh osudjivanja. Rekla sam sebi – to je verovatno iz neznanja, i osetila sam sazaljenje odnosno saosecanje. I to je ostalo na tome. Medjutim, u poslednjih par meseci, dobila sam da kazem samopouzdanje da mogu da kazem da sam vernik, jer malo bolje poznajem nasu veru, i eto stekla sam malcice iskustva.  Tako da smo jednom spontano dosli do razgovora o Bogu, gde sam ja rekla da jesam vernik, moja vera je pravoslavna. On je rekao da voli da diskutuje o Bogu i veri, i to sam shvatila kao zelenu zastavicu, i shvatila sam kao iskreno interesovanje i radoznalost. I zaista sam se trudila da budem – nenametljiva, blaga, da samo svedocim moje iskustvo. I rekla sam sebi – bicu  primer blage sestre, jer jedino tako, ako uopste mogu, mogu da uticem pozitivno svojim primerom.  Ali jedan od vrhunaca je bio kada je na svom instagram profilu, gde inace kaci radove, objavio rad sa zmijolikom glavom, na cijem je celu nacrtan – obrnuti krst, a u opisu pise – Secta. Ovo me je duboko zabrinulo. Ja sam ga ponovo nenametljivo i nerazdrazeno pitala – sta je ovo? On je rekao – pa volim da izazivam ljudima reakcije… i tu mi je otkrio da je u srednjoj radio seminarski iz sociologije na temu – Satanizam i kabala. Rekla sam mu da mi posalje to, i procitala sam, i izneverovala. On je tu napisao kako satanisti zapravo uopste ne veruju u satanu (sto mozete naci i na vikipediji), itd, itd. Znate sta mi je jos bilo jako cudno? To sto je decko napisao njegovo ime, sa velikim s, i velikim dj! A navodno ne veruje u njegovo postojanje! Ne znam sta mi je tu neverovatnije, to ako on decko zaista kupio tu pricu, ili ta nastavnica koja je dozvolila taj seminarski, ona ga je cak i podrzavala???! No, ni tu nista nisam reagovala, opet rekoh sebi – neznanje. I onda bi tako, kad bi spontano dosli do teme postojanja nevidljivih sila, pricala bih o Bogu i mom iskustvu, misleci da ga zaista interesuje da cuje moje iskustvo. No, u poslednje vreme, on je poceo da u razgovor ubacuje neke provokacije  i sprdnje na racun crkve i Boga.  Bila sam uzdrzana, jer sam videla da samo zeli da isprovocira. Ali tu sam shvatila da njega uopste ne interesuje moje iskustvo i istina, nego samo da nastavlja da propoveda svoju neku filozofiju, ili ne daj boze iskreno verovanje. Sve to, povezano sa tim da on voli da gleda horore… jednostavno mi je kako da kazem, preslo sve preko glave. I onda sam odlucila da ga pitam direktno – zasto to radi? I kada mi je on rekao da Boga vidi kao deda mraza, i da su njemu horori – UMETNOST… tu mi je nestalo svako saosecanje. Da gledate ubistva ljudi, mucenja, i da to vama bude – umetnost??? Boze me sacuvaj i sakloni. Duboko me zabrinjava to sto i njegova devojka, odnosno moja drugarica, nista ovo ne shvata ozbiljno.  I ja sam odlucila da ga blokiram i sasecem iz svog zivota. Rekla sam mu – Zao mi je ali ne mogu da premostim nase razlike. Srecno na svom putu. A njegovoj devojci sam objasnila moju zabrinutost i posavetovala da ozbiljnije shvata ljude i stvari, i to je to od nekog mog intervenisanja.

    Razlog zasto sam osetljiva na stvari ove tematike – bilo je slucajeva iz nase okoline, ukljucujuci nekog iz moje PORODICE, koji su se bavili okultnim stvarima. I uvek sam osecala nesto mracno, no nisam tada umela da nadjem reci za to. No, hvala Bogu, ta osoba se izbavila od toga. Ali oziljak, kako na njegovoj, tako i na mojoj dusi, je ostao.  Da ne pominjem i slucaj sektasa, mlade osobe, poznanik mog oca, za kog NIKAD NIKO ne bi pomislio da je bio u sekti, i koji je kasnije izbo mladica i ubio ga!

    I ja, sa svim tim stvarima u svojoj svesti … kako da predjem preko ovoga? Tako mlada osoba koja prakticno suptilno promovise satanizam, horore, crta obrnute krstove…  ne znam sta je gore – to sto on decko mozda zaista moze biti ili zavrsiti u sekti, ili to da je on mozda u jednoj potpunoj iluziiji i otudjen od stvarnosti… a zapravo me plasi  to sto, ja u to nikad ne mogu biti sigurna. Kako ja to da znam, Boze?? Kazu – ne osudjuj, ali zar je ovo osudjivanje, zar je nerazumno doci do ovakvih pretpostavki, kada je nesto tako ocigledno u pitanju??! Zar ne treba da se stitimo od ovoga i ovakvih uticaja? Znate sta je najgore –  nema niko da vas poduci, da vam kaze kako da se odbranite, kako postupati, imam utisak kao da skoro niko nista ne preduzima! Vidim kako moji roditelji ne mogu da me razumeju jer svet u kojem su oni odrasli, je bio vise ljudski. Ovo danas, ljud moji, je ludilo!! Deca gledaju maltretiranja, tudja stradanja,  i – smeju se!!!

    Ovo je zaista potpuno van mog dometa razumevanja, kako neko ovako mlad moze da upadne u takav mrak. Dakle, konacno pitanje je – da li sam ispravno postupila? Redovno se molim za zastitu od zlih sila, i njega pomenem u molitvi… Pa da li je ispravno takve ljude jednostavno saseci iz zivota, ako ne pokazuju zelju da se promene? Molim se za Bogonadahnut odgovor iz ljubavi.

    Hvala unapred svakome ko procita do kraja. Bog s nama.

    #1658
    Jana Vukomanovic
    Учесник

    i da, jos jedno pitanje – da li je zapravo uopste sigurno moliti se za takve?

    #1659

    Бог ти добро дао сестро,

    Из онога што сам сазнао, а и из мог сићушног искуства могу ти рећи да са тим и таквим стврима нема шале. Особу која се својом вољом укључи у контакт са силама таме очекују велика страдања. Бог тог младића неће оставити (1 Тим. 2,4), али је изгледа тај младић нажалост оставио Бога и окренуо се Његовом непријатељу.

    Да ли си исправно поступила? Да, исправно си поступила.
    Притом, лако се може десити да и ти постанеш мета сила таме.  Они не праштају ником ко им се испријечи на путу. Молити се за особу у канџама лукавога је добро (Јак. 5,19-20), али се онда спреми на велика искушења.  Мој ти је савјет да што прије нађеш себи духовника који ће бити у стању да ти помогне. Без такве помоћи, шансе су ти нешто мало мање од онога ко уз помоћ праћке јуриша на тенк.

    У нашој библиотеци има доста књига на ту тему. Рецимо ова кратка књижица је добра за почетак.

    Од Бога ти свако добро.

    Милета.

    Број корисника који су захвалили аутору: 1
    #1660
    Bodin Kravljanac
    Учесник

    Христос васкрсе драга сестро.

    Сви смо позвани да Бога сведочимо и по томе треба да се равнамо. Чије је које призвање – временом се утврди. Тако да не треба да осећаш притисак да ли да нешто урадиш или не, него да слушаш своју савест и делаш слободно, пазећи само да некога духовно не повредиш. У твојим годинама сам се доста препирао са атеистима, муслиманима и адвентистима, мада више због других православаца када би се ови збунили и не би знали да им одговоре. Богу хвала, па у књигама светих отаца има одговора на све. Но, оштре расправе не приводе толико људе вери. Оне су ту више да спрече да неко падне. Тако је и са твојим другаром – објашњавати и убеђивати га, усудићу се да кажем, не вреди много. Душе као што је његова су измучене и повређене (углавном гордошћу и траже пажњу), потребни су озбиљни лекови. Да ли је то саосећање, можда чврстина у односу или, пак, нешто треће – индивидуално је. Душа која треба да прими божанско семе мора најпре да омекша, као и земља када прима биљно семе. Није толико компликовано, него ја превише филозофирам. Ти си добро поступила. Ниси га пустила да се глупира пред тобом, поставила си му јасну границу шта је укус (и то не само хришћански, него и општи), а шта неукус. Да ли хоћеш даљњи контакт са њим – искључиво је на твојој вољи.

    Што се тиче сатанизма, нема се ту чега плашити. То је озбиљна пошаст којом требају да се позабаве озбиљне институције, али у оволико разореној држави је то веома тешко. Но, свесним хришћанима појединцима сатанизам не може да науди духовно, мада понекад физички може. Највећи проблем је што они свесно и прилично активно покушавају да мењају нашу околину, скривајући се иза маски разних друштвено ангажованих људи (масони), добротвора и човекољубаца (јеховини сведоци), интелектуалаца (теозофи, теслијанци, сајентолози), патриота (разне секте које харају нашом војском) и сличног. Главна ствар је што су деца све више препуштена сама себи услед небриге родитеља, а то се своди на то да их сутра Бог чупа из ђавољих канџи у зрелијим годинама. Иначе, званична доктрина праве сатанске цркве, регистроване верске организације, заиста јесте да сатана не постоји, да су они, тобоже, само противници ,,наметљивог хришћанског лажног морала“. Наравно, то је добра жвака за атеисту лудака – ми знамо у чему је ствар. Али већина људи, често верујућих, једноставно не схвата да постоје само два пута – православни и неправославни. Него, ово већ прелази у многоглагољање.

    Додао бих само да и у уметности постоје свега два пута: слављење Бога, директно или кроз слављење Његове творевине или ругање Богу, опет директно или кроз унижавање и преузвишавање Његове творевине.

    Нека ти твој дар од Бога заиста послужи Њему на славу, а нама људима и теби на окрепљење душа и радост.

    #1666
    ivo.vatovic
    Учесник

    Христос васкрсе драга сестрице!

    Прочитах твоју поруку пажљиво и срце ми се обрадова, ,као и увек, када видим да млади људи … ничим изазвани (ово је старомодна шала)… бирају Бога уместо света. Значи без примера у својој околини у ова трула времена бирају Бога и тело Његово – Цркву уместо света и зла у њему.
    Дакле радуј се сестро јер припадаш малом стаду којему је Господ обећао Царство.

    Посебно ме је обрадовало то што си студент на Академији … јер из личног искуства знам како је понекад тешко сензибилним људима да на крст распну свој ум и поверују срцем. Ја живим са тастом и таштом … она је историчар уметности а он академски сликар, бивши асистент на Академији. Обоје су, Богу хвала у Цркви али су им приступи дијаметрално супротни.

    Елем… ем млада, ем сензибилна а Христова… слава Богу!!!

    Мало бих да разблажим поруку мог надражег брата Милете који те је можда мало и уплашио.
    Питаш како тако млад човек да упадне у такав мрак… а ко ће ако неће млад човек? Младости фали животног искуства, послушања, смирења пред искуством других људи и Цркве … све најбоље знају и све би да пробају. Већ сам овде писао да сам у младости хулио на Бога кад год сам имао прилику… слушао сам хеви метал … све књиге су ми биле испуњене обрнутим крстовима … све мрачно ме је привлачило … није да нисам због тога страдао … али ме је Бог погледао и ту сам са свима светима у Цркви Његовој … са светима горе и овде доле.

    Поступила си више него правилно … много правилније него што бих ја данас, после двадесет и понеку годину у Цркви, поступио. Покушала си како си умела да брата пробудиш, није послушао и ти си отишла. На неколико места си помињала осуђивање, запамти да је не треба осуђивати грешника али грех свакако. Господ је заповедио да се молимо за личне непријатеље … значи нико није искључен из ове заповести. Теби срце пати због безумља тог брата и то је увек добар знак. Не теба да себи поставиш задатак да га молитвом спасеш … него га стави на списак са свима осталима и све повери човекољубивом Богу.

    Да не дужим… као што ти рече брат Милета … потруди се да нађеш духовника са којим ће да поделиш своја искушења и који ће те упутити како и шта да чиниш. То је најважнији задатак у твом животу. Можда потраје, јер није лако наћи лекара душе, али наоружај се стрпљењем, моли Бога да благослови твој пут па полако…

    Једно је важно никад не заборавити … овај свет препун искушења и лоших примера је замалена …што би рекао свети Цар Лазар… колико год дуго да живимо то кап у океану који зовемо вечност. Време нам је дато да овде заволимо Бога свим срцем својим да се одупремо искушењима која се нуде и младима и старима и да у онај Дан чујемо … уђите благословени у дом Оца својега…

    Пусти брата нека иде својим путем…моли се за њега и Бог ће наћи начина да га спасе а ти се потруди да задобијеш благодат, да постанеш сасуд Духа Светога још овде у овом животу. Младима препоручујем читање савремених светих стараца који су живели у ова наша зла времена и говоре нама разумљивим језиком. Читај старце Пајсија, Порфирија, Јосифа Исихасте, Јефрема Катунакијског, Серафима Роуза … он би теби могао да буде интересантан је разумео и волео уметност и писао је о разлозима застрањења која данас свако може да види. Доста тога је преведено на српски. Да ме погрешно не разумеш, сви светитељи у историји Цркве говоре исто јер је искуство у Духу Светоме исто од Педесетнице па до Страшног Суда али контекст времена у коме су живели је нама стран па их је понекад теже разумети.

    Свако ти добро од васкрслог Христа желим,

    Иво

    #1672
    emilijaema
    Учесник

    Draga sestrice, jednostavno-kloni se takvih.

    Imas, kao „pocetnik u veri“ pred sobom divan i radostan put i mnooogo posla na sebi samoj. Odlicno si uradila sto si izasla iz te kombinacije, a ono sto ne valja su tvoje emocije, zabrinutost, uznemirenost i slicno.

    Ta osecanja nisu od Gospoda. Vidis kako nepomjanik uspeva da nas poremeti i prosto da nam oduzme vreme i koncentraciju za molitvu i svaki duhovni napredak.

    To mu je i cilj, pa ces verovatno imati jos takvih iskusenja, ali sad ces to i prepoznati.

     

    Kad ojacas duhovno do mere da znas da prepoznas kad je pomoc drugome ujedno i uzimanje tudjeg krsta na svoja ledja (sto ne treba da radimo) onda ces moci da se pozabavis drugima.

    Do tada, ljubazno ali odlucno se skloni iz svake takve price. I srecno:)

    #1702
    Marina
    Учесник

    i da, jos jedno pitanje – da li je zapravo uopste sigurno moliti se za takve?

    Драга сестро Јана,

    Уколико се друга особа бави сатанизмом, враџбинама и слично, НИЈЕ безбедно молити се за такве. Јер демони којима је та особа окружена побесне јер покушаваш да спасиш ту особу и крећу на тебе. А огромна већина нас је преслаба да то издржи и можемо имати штете. У овом чланку је наведен такав пример (обрати пажњу на последњи пасус) :

    Susret sa egzorcizmom: Otac Marjan čita molitve i spasava od demona

    Свцако добро од Господа ти желим.

Гледање 1 чланака - 1 до 7 (од 7 укупно)
  • Морате бити пријављени да бисте одговорили у овој теми.