@stanoje-stankovic
Odgovori na forumu
-
Poruke
-
Dragi Aleksandre,
Ja sam kod svetog Ignjatija Brjančaninova našao savet da se ne menja način života, već kako ti je Promisao odredio da živiš da tako u tome i ostaneš. (posebno sa obzirom na tvoje okolnosti).
Iz tvog pisma vidim da imaš neko uverenje da postoji velika razlika u spasenju ako si u manastiru i ako živiš hrišćanski u svetu. Evo kako je pisao sveti Jovan Zlatoust, navodim ti samo delove, mnogo detaljnije možeš naći u delu svetoštenomučenika Ilariona Trojickog „Jedinstvo Hristovog ideala“: „Ti si u velikoj zabludi i obmanjuješ se ako misliš da se nešto drugo traži od mirjanina (hrišćanina u svetu), a drugo od monaha; razlika među njima je u tome što jedan stupa u brak, a drugi ne. U svemu drugom oni imaju istu odgovornost. Tako čovek koji se gnevi na brata svog uzalud, bilo da je mirjanin ili monah, jednako vređa Boga; i onaj ko gleda na ženu sa željom, bio on monah ili mirjanin, jednako će biti kažnjen za ovaj prestup. Ako se može nešto dodati, onda mirjanin ima manje izgovora za ovu strast jer nije svejedno da li se zaneo ženskom lepotom neko ko ima ženu i ima utehu od nje ili je bio ulovljen grehom onaj ko nema takvu pomoć protiv strasti… Kada, na primer, Isus govori: „Blaženi siromašni duhom… koji plaču… krotki… gladni i žedni pravde… milostivi… čisti srcem… mirotvorci… izgnani pravde radi…“ koji trpe sve radi Hrista od spoljašnjih (neverujućih), On nije navodio nazive ni mirjana niti monaha; takvu razliku je uveo ljudski um. Pisma ne znaju za tako nešto, već žele da svi žive životom monaha, makar i imali žene„.
Mislim da ti u ovom pasusu, najveći tumač Pisma Pravoslavne Crkve ikada, daje odgovor na tvoje dileme. Lepo je što želiš podvig, što se trudiš na spasenju. Dobra vest je što prema Zlatoustu, to možeš da radiš i u svom domu, uz saglasnost svoje žene koja očigledno već postoji, uz takvu saputnicu koja ti u svemu pomaže.
Kao što reče brat Ivo to je velika retkost danas.
Budi mudar, pazi da ne izgubiš nešto vrlo dragoceno.
Svako dobro od Gospoda,
Stanoje
Draga braćo i sestre,
Mislim da bi bilo pravilnije postaviti pitanje na sledeći način:
„Koliko ima ljudi na ovom forumu koji su svesni da im je čitanje poruka pomoglo u duhovnom životu, pružilo podršku, a koji su u stanju i žele da pomognu da se funkcionisanje foruma nastavi i na dalje, za šta je potreban finansijski prilog.“
Jer svi smo mi na jedan ili drugi način vezani sa ovaj sajt. Međutim, samo to ipak neće pomoći održavanju i finansiranju ovog sajta, foruma, servera, održavanja, ažuriranja. Za šta su potrebne finansije. A ovaj ogromni sajt, koliko god to bilo teško za verovati, nastavlja da postoji samo zahvaljujući žrtvi jednog čoveka.
Ako nema ljudi, (iz ovog ili onog razloga) koji mogu na delatni način da pomognu i održe funkcionisanje ovog foruma, mislim da je jasno šta je odgovor o daljem postojanju ovog dela sajta Svetosavlja.
Stanoje
Dragi brate Predraže,
Mislim da je ovde glavna zabuna nastala oko termina koji se koristi. Vi ste na tragu sa onim što pišete, ali je problem što koristite svoje termine kojima pokušavate da objasnite nešto. Radi se o tome da za to što vi pišete, već postoji vrlo poznat izraz u Crkvi, u Svetom Pismu i svetootačkoj literaturi.
Vi nazivate „lažnim znanjem, neznanjem“ ono što je oduvek poznato kao „telesno mudrovanje“, o čemu piše apostol Pavle u poslanici Rimljanima, (8.gl., 5. stih i dalje) ili „lažno nazvano znanje“ (1. Tim 6:20). To što satana predaje je upravo to lažno nazvano znanje, to jest, telesno mudrovanje kojim su zaraženi svi ljudi nakon pada u greh. Zarazio nas je satana preko naših praroditelja koje je pogubio tako što ih je podstakao na greh. Zaraženi smo i mi sami, koji smo u Crkvi. Upravo je ceo naš život u Crkvi zapravo napor da se od telesnog mudrovanja i izbavimo. Recimo jedan od najočiglednijih primera telesnog mudrovanja i pale ljudske prirode je, da parafraziram svetog Ignjatija Brjančaninova, što mi ljudi ovde živimo i planiramo svoj život kao da smo večni, kao da večnosti nema.
Jedan od puteva isceljenja našeg uma je da izučavamo svetootačku literaturu, Sveto Pismo sa njihovim tumačenjem i da tako ispravljamo zablude svog uma. Vi ste na tragu sa svojim rasuđivanjem, samo je važno da svaku svoju misao proveravate Svetim Ocima jer su oni jedini kriterijum. Nas naše osećanje da je nešto ispravno može itekako da prevari. Svaku svoju misao i stav proveravajte sa Svetim Ocima.
Mislim da zato brat Milorad insistira na tačnosti izraza i sa te strane je veoma u pravu.
Svako dobro,
Stanoje
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 1
Dragi Lazare,
Kada se povede razgovor o misiji, uglavnom se to svodi na neke teme po forumima, ljudi razmene par poruka i onda sve stane. Tako da nemoj mnogo da se opterećuješ da tražiš nešto preko interneta, neki vid organizacije. Mi pravoslavni danas smo prosto „operisani“ od toga. A i ono šta se sve danas smatra pod misijom, može da iznenadi i one koji misle da su sve čuli. Jer, neki bi rekli, „prekrstio si se pored hrama, eto ti misije!“ 🙂
Ako možeš da realno pomogneš nekome na mikroplanu, konkretno bližnjem, to je odlično, „veliko ko kuća“. Crkvenu misiju treba da organizuje episkopat naše Crkve, a to se, izgleda mi bar tako, voleo bih da grešim, neće desiti u skorije vreme.
Stanoje
Dragi Mihajlo,
Nisam te skroz razumeo na šta misliš kada kažeš – laka za čitanje? U smislu da se neke reči ne mogu razumeti, nije ti jasno njihovo značenje? Ili da je neki događaj koji je opisan u knjigama Starog Zaveta ostavljen tako, bez recimo nekog dodatnog objašnjenja u fusnotama?
I iskreno govoreći, ne znam zašto bi čitanje Biblije trebalo da bude lako i udobno? Zar čitanje Svetog Pisma nije podvig? Možda je Gospod namerno tako uredio, da je za razumevanje Biblije potreban naš trud i napor. Kao i u drugim oblastima u ovom životu, znaš i sam, sve što lako stekneš, ne ceniš dovoljno i brzo izgubiš. A za ono što se pomučiš, uložiš trud, em što ceniš, em što bolje upamtiš.
Sveti Oci govore da uopšte nije slučajno što je Bog dao zapovesti Mojseju na gori Sinaju, što je Hristos dao Blaženstva na Gori, što se preobrazio na gori Tavoru. Oni objašnjavaju da je za susret Boga i čoveka potrebno snishođenje Božije ali i trud od strane čoveka. Jer i Mojsej i apostoli i narod – svi oni su morali da ulože trud sa svoje strane i da se popnu na visinu da bi čuli istinsko učenje i da bi videli Boga.
Sveti Oci kažu da je zato Hristos i govorio u pričama, jer je ljudski trud i želja da saznaju istinu bio taj kriterijum koji je omogućavao da se shvati smisao priče. Ako bi je neko čuo (kao što je i danas čuje) bez želje da razume, na tome će i ostati. Ako neko uloži trud, pokaže želju – Gospod će otkriti tajnu. (u ono vreme Apostoli koji su pratili Hrista i direktno Ga pitali za smisao priča – a mi danas, ako nam nešto nije jasno, čitamo Svete Oce da bi nam bilo jasno).
Treba čoveku da se olakša, to niko ne spori, Crkva danas u ogromnoj meri samo i snishodi, ali ne može to da ide u nedogled. Negde se ipak zahteva trud i od nas.
Svako ti dobro od Gospoda želim,
StanojeDragi brate,
evo knjižice sa pravilom čitanja cele Biblije (Stari i Novi Zavet) za tačno godinu dana, koje je sastavio o. Danil Sisojev.
Svako dobro od Gospoda,
Stanoje
Dragi Mihajlo,
Videću da pronađem kompletno pravilo u Vordu i da ga pošaljem na Forum, nadam se samo da neće preći ovo ograničenje od 512 kilobajta. Njega je sastavio o. Danil Sisojev, čuveni misionar koji je za Hrista postradao kao Mučenik od ruke muslimana 2009. godine.
Mislim da je prevod Novog Zaveta od strane Sinoda SPC mnogo bolji od Karadžićevog, pa se držite njega.
Ako vam je teško da čitate sa računara, (mnogima je, i meni je nekada teško posebno ako je dugačko objašnjenje) možete da uzmete recimo knjigu „Tumačenje Jevanđelja po Mateju“ od Blaženog Teofilakta Ohridskog gde se prvo navodi stih a zatim ispod i tumačenje blaženog Teofilakta. Kada čitate njegova tumačenja, onda u velikoj meri znate i šta je na tu temu govorio i sveti Jovan Zlatoust jer je blaženi Teofilakt u skraćenoj meri to preneo. Takođe, u srpskom izdanju ovog tumačenja imate odlična dodatna objašnjenja u fusnotama koje je sastavio prevodilac, arhimandrit Sava Janjić iz manastira Dečani. Ova knjiga se može naći u knjižarama u Patrijaršiji ili ako niste iz Beograda, možete je naručiti preko interneta.
Što se tiče aleksandrijske i antiohijske škole tumačenja (alegorijskog i istorijskog), Sveti Oci uče da reč Božija ima više nivoa značenja, od bukvalnog, istorijskog do duhovnog. Međutim, važno je da se kaže da u svetootačkom objašnjenju Biblije nijedan od ovih nivoa ne dolazi međusobno u protivrečnost kao što se to dešava u tumačenjima ljudi koji su izvan Pravoslavne Crkve.
Kao primer duhovnog objašnjenja, sveštenoispovednik Grigorije Lebedev u svom tumačenju Jevanđelja po Marku objašnjava stihove u velikoj meri prenoseći ih na duhovni život, na objašnjenje zakona duhovnog života. Naravno, dotiče se i istorijskog objašenjenja, ali je naglasak pretežno na duhovnom nivou.
http://www.patrijarsija-puo.rs/e-prodavnica/knjige/duhovna-literatura/knjiga-403/
Svako dobro od Gospoda,
Stanoje
Dragi Aleksandre,
Bojim se da si iz najbolje namere potpuno van konteksta izvukao ono što sveti Ignjatije Brjančaninov uči o Isusovoj molitvi, to jest, o oprezu koji čovek mora da ima dok pokušava da se moli ovom molitvom. Evo njegovih rčei: „za početnika traženje mesta srca, to jest, traženje da u sebi nepravovremeno i prevremeno otkrije otvoreno dejstvo blagodati, sasvim pogrešan početak, koji izvrće poredak, sistem nauke. Takav početak je – gordeljivi, bezuman početak! Isto tako, početniku ne priliči da upotrebljava mehanizme koje su sveti oci preporučili naprednim monasima, bezmolvnicima. Početnik, prilikom bavljenja molitvom, treba da se drži samo najpobožnije pažnje, samo zaključavanja uma u reči molitve, izgovarajući reči veoma polako…“
Posebno treba da se naglasi da sam svetitelj Ignjatije čije si učenje naveo nigde, ni na jednom mestu u svojim delima ne govori o tome da će čoveku sama molitva moći da objasni tajne Svetog Pisma.Sa druge strane on piše: „Ko samovoljno tumači Jevanđelje i čitavo Sveto Pismo, taj samim tim odbacuje njegovo tumačenje koje su Duhom Svetim dali Sveti Oci. Ko odbacuje tumačenje Pisma Duhom Svetim, taj bez ikakve sumnje odbacuje i samo Sveto Pismo.“
Treba čitati sve što je pisao sveti Ignjatije, ne samo ono što nam se dopadne ili što nam je privlačno na prvi pogled.
Svako ti dobro želim,
Stanoje
Dragi Mihajlo,
Sveti Ignjatije Brjančaninov objašnjava da nimalo nije slučajno zašto Jevanđelja stoje redosledom kojim stoje i da tako treba i da se čitaju. Evo kako on piše: „Nemoj da misliš da bez razloga najsvetija među knjigama, Četvorojevanđelje, počinje Jevanđeljem po Mateju, a završava se Jevanđeljem po Jovanu. Matej više poučava kako ispunjavati volju Božiju, i njegova uputstva više priliče onima koji započinju put Božiji; Jovan izlaže način sjedinjenja Boga sa čovekom, koji je obnovljen zapovestima, što je dostupno samo onima koji su napredovali na putu Božijem“.
I samo nemoj ta ti izmiče iz vida da čitanje nije dovoljno. Potrebno je da se kroz svetootačka tumačenja usvoji i pravilan način misli i vere. Kada čovek krene da izučava tumačenja Svetih Otaca ne jednom će biti iskreno iznenađen koliko se njihovo objašnjenje razlikuje od onoga što je on mislio da reč Božija koju je pročitao znači.
Svako ti dobro želim,
Stanoje
p.s. na sajtu Svetosavlje imaš pravilo čitanja Svetog Pisma za svaki dan, tako da u toku godine dana, pročitaš celo Sveto Pismo – i Stari i Novi Zavet.
Dragi Mihajlo,
Brat Ivo je dao odličan savet. Na početku treba da se čita Novi Zavet, jer se samo kroz Novi Zavet može razumeti i Stari. Blaženi Avgustin je govorio da se Stari Zavet može razumeti pravilno samo kroz Novi Zavet, a da je u Novom Zavetu ispunjenje Starog Zaveta.
Ceo Stari Zavet nekada jasnije, nekada malo manje, govori o Gospodu Isusu Hristu. Dakle, ova dva dela Svetog Pisma su neodvojiva, ali je potrebno da se shvate pravilno. E zato su toliko važna svetootačka tumačenja.
Daću ti primer: sećaš se kada u knjizi Brojeva, Valam iznosi proročanstvo o Zvezdi koja će izaći iz Jakova (Broj. 24:17). Sveti Oci objašnjavaju da su upravo zbog ovih reči, mudraci kao Valamovi potomci, krenuli da se poklone novorođenom Mesiji kada su videli neobičnu zvezdu na nebu (što možeš da pročitaš u drugoj glavi Jevanđelja po Mateju).
Ili u trećoj knjizi proroka Mojseja, knjizi Levita (16 gl.), pominje se neki, možda nama čudni obred da prvosveštenik ispoveda narodne grehe nad jarcem i da se jarac onda pušta u pustinju. Sveti Oci govore da je ovo praslika Hristove žrtve iskupljenja. Gospod je poneo naše grehe na sebe i time nama otvorio vrata Carstva nebeskog.
Rodoslov Gospoda Isusa u Jevanđelju će ti postati mnogo zanimljiviji kada pročitaš objašnjenje Svetih Otaca, a samim tim ćeš razumeti i zašto su toliko pažnje poklanjali rodoslovima u Starom Zavetu.
Da ne dužim, čitaj i Stari Zavet, ali tek nakon što si pročitao Novi Zavet više puta, obavezno uz svetootačka tumačenja. Jer to je jedini garant da ćeš pravilno shvatati Sveto Pismo i da ćeš misliti pravoslavno. U biblioteci ovog sajta imaš svetootačka tumačenja novozavetnih knjiga tako da možeš stih po stih da čitaš i da vidiš kako Sveti Oci objašnjavaju konkretno mesto.
Na blogu „Kuća stvarno Slavnih“ postoji rubrika „Da se ispuni…“ u kojima možeš videti svetootačka objašnjenja starozavetnih stihova iz različitih knjiga. Možda će ti to biti interesantno.
Želim ti dobar podvig u danima koji su ispred nas.
Stanoje
