@stanoje-stankovic
Одговори на форуму
-
Поруке
-
Драги Александре,
Ја сам код светог Игњатија Брјанчанинова нашао савет да се не мења начин живота, већ како ти је Промисао одредио да живиш да тако у томе и останеш. (посебно са обзиром на твоје околности).
Из твог писма видим да имаш неко уверење да постоји велика разлика у спасењу ако си у манастиру и ако живиш хришћански у свету. Ево како је писао свети Јован Златоуст, наводим ти само делове, много детаљније можеш наћи у делу светоштеномученика Илариона Тројицког „Јединство Христовог идеала“: „Ти си у великој заблуди и обмањујеш се ако мислиш да се нешто друго тражи од мирјанина (хришћанина у свету), а друго од монаха; разлика међу њима је у томе што један ступа у брак, а други не. У свему другом они имају исту одговорност. Тако човек који се гневи на брата свог узалуд, било да је мирјанин или монах, једнако вређа Бога; и онај ко гледа на жену са жељом, био он монах или мирјанин, једнако ће бити кажњен за овај преступ. Ако се може нешто додати, онда мирјанин има мање изговора за ову страст јер није свеједно да ли се занео женском лепотом неко ко има жену и има утеху од ње или је био уловљен грехом онај ко нема такву помоћ против страсти… Када, на пример, Исус говори: „Блажени сиромашни духом… који плачу… кротки… гладни и жедни правде… милостиви… чисти срцем… миротворци… изгнани правде ради…“ који трпе све ради Христа од спољашњих (неверујућих), Он није наводио називе ни мирјана нити монаха; такву разлику је увео људски ум. Писма не знају за тако нешто, већ желе да сви живе животом монаха, макар и имали жене„.
Мислим да ти у овом пасусу, највећи тумач Писма Православне Цркве икада, даје одговор на твоје дилеме. Лепо је што желиш подвиг, што се трудиш на спасењу. Добра вест је што према Златоусту, то можеш да радиш и у свом дому, уз сагласност своје жене која очигледно већ постоји, уз такву сапутницу која ти у свему помаже.
Као што рече брат Иво то је велика реткост данас.
Буди мудар, пази да не изгубиш нешто врло драгоцено.
Свако добро од Господа,
Станоје
Драга браћо и сестре,
Мислим да би било правилније поставити питање на следећи начин:
„Колико има људи на овом форуму који су свесни да им је читање порука помогло у духовном животу, пружило подршку, а који су у стању и желе да помогну да се функционисање форума настави и на даље, за шта је потребан финансијски прилог.“
Јер сви смо ми на један или други начин везани са овај сајт. Међутим, само то ипак неће помоћи одржавању и финансирању овог сајта, форума, сервера, одржавања, ажурирања. За шта су потребне финансије. А овај огромни сајт, колико год то било тешко за веровати, наставља да постоји само захваљујући жртви једног човека.
Ако нема људи, (из овог или оног разлога) који могу на делатни начин да помогну и одрже функционисање овог форума, мислим да је јасно шта је одговор о даљем постојању овог дела сајта Светосавља.
Станоје
Драги брате Предраже,
Мислим да је овде главна забуна настала око термина који се користи. Ви сте на трагу са оним што пишете, али је проблем што користите своје термине којима покушавате да објасните нешто. Ради се о томе да за то што ви пишете, већ постоји врло познат израз у Цркви, у Светом Писму и светоотачкој литератури.
Ви називате „лажним знањем, незнањем“ оно што је одувек познато као „телесно мудровање“, о чему пише апостол Павле у посланици Римљанима, (8.гл., 5. стих и даље) или „лажно названо знање“ (1. Тим 6:20). То што сатана предаје је управо то лажно названо знање, то јест, телесно мудровање којим су заражени сви људи након пада у грех. Заразио нас је сатана преко наших прародитеља које је погубио тако што их је подстакао на грех. Заражени смо и ми сами, који смо у Цркви. Управо је цео наш живот у Цркви заправо напор да се од телесног мудровања и избавимо. Рецимо један од најочигледнијих примера телесног мудровања и пале људске природе је, да парафразирам светог Игњатија Брјанчанинова, што ми људи овде живимо и планирамо свој живот као да смо вечни, као да вечности нема.
Један од путева исцељења нашег ума је да изучавамо светоотачку литературу, Свето Писмо са њиховим тумачењем и да тако исправљамо заблуде свог ума. Ви сте на трагу са својим расуђивањем, само је важно да сваку своју мисао проверавате Светим Оцима јер су они једини критеријум. Нас наше осећање да је нешто исправно може итекако да превари. Сваку своју мисао и став проверавајте са Светим Оцима.
Мислим да зато брат Милорад инсистира на тачности израза и са те стране је веома у праву.
Свако добро,
Станоје
Број корисника који су захвалили аутору: 1
Драги Лазаре,
Када се поведе разговор о мисији, углавном се то своди на неке теме по форумима, људи размене пар порука и онда све стане. Тако да немој много да се оптерећујеш да тражиш нешто преко интернета, неки вид организације. Ми православни данас смо просто „оперисани“ од тога. А и оно шта се све данас сматра под мисијом, може да изненади и оне који мисле да су све чули. Јер, неки би рекли, „прекрстио си се поред храма, ето ти мисије!“ 🙂
Ако можеш да реално помогнеш некоме на микроплану, конкретно ближњем, то је одлично, „велико ко кућа“. Црквену мисију треба да организује епископат наше Цркве, а то се, изгледа ми бар тако, волео бих да грешим, неће десити у скорије време.
Станоје
Драги Михајло,
Нисам те скроз разумео на шта мислиш када кажеш – лака за читање? У смислу да се неке речи не могу разумети, није ти јасно њихово значење? Или да је неки догађај који је описан у књигама Старог Завета остављен тако, без рецимо неког додатног објашњења у фуснотама?
И искрено говорећи, не знам зашто би читање Библије требало да буде лако и удобно? Зар читање Светог Писма није подвиг? Можда је Господ намерно тако уредио, да је за разумевање Библије потребан наш труд и напор. Као и у другим областима у овом животу, знаш и сам, све што лако стекнеш, не цениш довољно и брзо изгубиш. А за оно што се помучиш, уложиш труд, ем што цениш, ем што боље упамтиш.
Свети Оци говоре да уопште није случајно што је Бог дао заповести Мојсеју на гори Синају, што је Христос дао Блаженства на Гори, што се преобразио на гори Тавору. Они објашњавају да је за сусрет Бога и човека потребно снисхођење Божије али и труд од стране човека. Јер и Мојсеј и апостоли и народ – сви они су морали да уложе труд са своје стране и да се попну на висину да би чули истинско учење и да би видели Бога.
Свети Оци кажу да је зато Христос и говорио у причама, јер је људски труд и жеља да сазнају истину био тај критеријум који је омогућавао да се схвати смисао приче. Ако би је неко чуо (као што је и данас чује) без жеље да разуме, на томе ће и остати. Ако неко уложи труд, покаже жељу – Господ ће открити тајну. (у оно време Апостоли који су пратили Христа и директно Га питали за смисао прича – а ми данас, ако нам нешто није јасно, читамо Свете Оце да би нам било јасно).
Треба човеку да се олакша, то нико не спори, Црква данас у огромној мери само и снисходи, али не може то да иде у недоглед. Негде се ипак захтева труд и од нас.
Свако ти добро од Господа желим,
СтанојеДраги брате,
ево књижице са правилом читања целе Библије (Стари и Нови Завет) за тачно годину дана, које је саставио о. Данил Сисојев.
Свако добро од Господа,
Станоје
Драги Михајло,
Видећу да пронађем комплетно правило у Ворду и да га пошаљем на Форум, надам се само да неће прећи ово ограничење од 512 килобајта. Њега је саставио о. Данил Сисојев, чувени мисионар који је за Христа пострадао као Мученик од руке муслимана 2009. године.
Мислим да је превод Новог Завета од стране Синода СПЦ много бољи од Караџићевог, па се држите њега.
Ако вам је тешко да читате са рачунара, (многима је, и мени је некада тешко посебно ако је дугачко објашњење) можете да узмете рецимо књигу „Тумачење Јеванђеља по Матеју“ од Блаженог Теофилакта Охридског где се прво наводи стих а затим испод и тумачење блаженог Теофилакта. Када читате његова тумачења, онда у великој мери знате и шта је на ту тему говорио и свети Јован Златоуст јер је блажени Теофилакт у скраћеној мери то пренео. Такође, у српском издању овог тумачења имате одлична додатна објашњења у фуснотама које је саставио преводилац, архимандрит Сава Јањић из манастира Дечани. Ова књига се може наћи у књижарама у Патријаршији или ако нисте из Београда, можете је наручити преко интернета.
Што се тиче александријске и антиохијске школе тумачења (алегоријског и историјског), Свети Оци уче да реч Божија има више нивоа значења, од буквалног, историјског до духовног. Међутим, важно је да се каже да у светоотачком објашњењу Библије ниједан од ових нивоа не долази међусобно у противречност као што се то дешава у тумачењима људи који су изван Православне Цркве.
Као пример духовног објашњења, свештеноисповедник Григорије Лебедев у свом тумачењу Јеванђеља по Марку објашњава стихове у великој мери преносећи их на духовни живот, на објашњење закона духовног живота. Наравно, дотиче се и историјског објашењења, али је нагласак претежно на духовном нивоу.
http://www.patrijarsija-puo.rs/e-prodavnica/knjige/duhovna-literatura/knjiga-403/
Свако добро од Господа,
Станоје
Драги Александре,
Бојим се да си из најбоље намере потпуно ван контекста извукао оно што свети Игњатије Брјанчанинов учи о Исусовој молитви, то јест, о опрезу који човек мора да има док покушава да се моли овом молитвом. Ево његових рчеи: „за почетника тражење места срца, то јест, тражење да у себи неправовремено и превремено открије отворено дејство благодати, сасвим погрешан почетак, који изврће поредак, систем науке. Такав почетак је – гордељиви, безуман почетак! Исто тако, почетнику не приличи да употребљава механизме које су свети оци препоручили напредним монасима, безмолвницима. Почетник, приликом бављења молитвом, треба да се држи само најпобожније пажње, само закључавања ума у речи молитве, изговарајући речи веома полако…“
Посебно треба да се нагласи да сам светитељ Игњатије чије си учење навео нигде, ни на једном месту у својим делима не говори о томе да ће човеку сама молитва моћи да објасни тајне Светог Писма.Са друге стране он пише: „Ко самовољно тумачи Јеванђеље и читаво Свето Писмо, тај самим тим одбацује његово тумачење које су Духом Светим дали Свети Оци. Ко одбацује тумачење Писма Духом Светим, тај без икакве сумње одбацује и само Свето Писмо.“
Треба читати све што је писао свети Игњатије, не само оно што нам се допадне или што нам је привлачно на први поглед.
Свако ти добро желим,
Станоје
Драги Михајло,
Свети Игњатије Брјанчанинов објашњава да нимало није случајно зашто Јеванђеља стоје редоследом којим стоје и да тако треба и да се читају. Ево како он пише: „Немој да мислиш да без разлога најсветија међу књигама, Четворојеванђеље, почиње Јеванђељем по Матеју, а завршава се Јеванђељем по Јовану. Матеј више поучава како испуњавати вољу Божију, и његова упутства више приличе онима који започињу пут Божији; Јован излаже начин сједињења Бога са човеком, који је обновљен заповестима, што је доступно само онима који су напредовали на путу Божијем“.
И само немој та ти измиче из вида да читање није довољно. Потребно је да се кроз светоотачка тумачења усвоји и правилан начин мисли и вере. Када човек крене да изучава тумачења Светих Отаца не једном ће бити искрено изненађен колико се њихово објашњење разликује од онога што је он мислио да реч Божија коју је прочитао значи.
Свако ти добро желим,
Станоје
п.с. на сајту Светосавље имаш правило читања Светог Писма за сваки дан, тако да у току године дана, прочиташ цело Свето Писмо – и Стари и Нови Завет.
Драги Михајло,
Брат Иво је дао одличан савет. На почетку треба да се чита Нови Завет, јер се само кроз Нови Завет може разумети и Стари. Блажени Августин је говорио да се Стари Завет може разумети правилно само кроз Нови Завет, а да је у Новом Завету испуњење Старог Завета.
Цео Стари Завет некада јасније, некада мало мање, говори о Господу Исусу Христу. Дакле, ова два дела Светог Писма су неодвојива, али је потребно да се схвате правилно. Е зато су толико важна светоотачка тумачења.
Даћу ти пример: сећаш се када у књизи Бројева, Валам износи пророчанство о Звезди која ће изаћи из Јакова (Број. 24:17). Свети Оци објашњавају да су управо због ових речи, мудраци као Валамови потомци, кренули да се поклоне новорођеном Месији када су видели необичну звезду на небу (што можеш да прочиташ у другој глави Јеванђеља по Матеју).
Или у трећој књизи пророка Мојсеја, књизи Левита (16 гл.), помиње се неки, можда нама чудни обред да првосвештеник исповеда народне грехе над јарцем и да се јарац онда пушта у пустињу. Свети Оци говоре да је ово праслика Христове жртве искупљења. Господ је понео наше грехе на себе и тиме нама отворио врата Царства небеског.
Родослов Господа Исуса у Јеванђељу ће ти постати много занимљивији када прочиташ објашњење Светих Отаца, а самим тим ћеш разумети и зашто су толико пажње поклањали родословима у Старом Завету.
Да не дужим, читај и Стари Завет, али тек након што си прочитао Нови Завет више пута, обавезно уз светоотачка тумачења. Јер то је једини гарант да ћеш правилно схватати Свето Писмо и да ћеш мислити православно. У библиотеци овог сајта имаш светоотачка тумачења новозаветних књига тако да можеш стих по стих да читаш и да видиш како Свети Оци објашњавају конкретно место.
На блогу „Кућа стварно Славних“ постоји рубрика „Да се испуни…“ у којима можеш видети светоотачка објашњења старозаветних стихова из различитих књига. Можда ће ти то бити интересантно.
Желим ти добар подвиг у данима који су испред нас.
Станоје
