@milorad-milivojsa
Одговори на форуму
-
Поруке
-
Брате Милане,
можемо овдје да паметујемо. Већина од нас има неко (барем једно, а неки и више) лоше животно искуство са другом/другарицом. Све три моје везе у животу резултирале су да је жена својим поступцима одлучила да прекине (једна од тих веза била је крунисана и браком). Из тих искустава извукао сам неке заједничке закључке:
– поштовати правило и не ступати у тјелесну везу прије брака
– жену (за)вољети тако да је волиш искрено, тако да љубав остане и ако се веза раскине (ово је најзахтевнији део, пажња!)
– у вези прије брака што мање уживати у лијепим догађајима, путовањима, дружењима,… Умјесто тога чинити она дјела која чине нешто корисно вама или неком трећем. Радити конкретне ствари, за које је очекивати да ће бити потребне и у браку; разговарати реално о вашој будућности; правити мини планове, са озбиљношћу
– бити врло одређен у односу; мушкарац треба да је мушкарац и прије брака, а то значи да буде одговоран, да покаже да је спреман да учини све у заштити породице, да каже да жели да има више дјеце,… а жена да буде жена – смјерна, послушна мужу у случају конфликта, да је спремна да се одрекне бесплодних дружења од прије везе, да је спремна да своју „пословну каријеру“ стави иза породице…
– бити врло одређен у погледу става према Богу и животу; то не значи да жена мора да похађа цркву, али значи да ћеш ти похађати и да ћете дјецу васпитати хришћански
-… (било би тога још)
Ако „партнерка“ не жели овако, пусти је низ воду њеног живота. То боли, али краће и мање него да траје у нади, па да експлодира у незадовољству, послије којег ћете се дословце замрзети, или бар нећете подносити једно другог.
Ниједан мушкарац није позван да „обоји женин живот најлепшим бојама љубави“. То најчешће значи да је мушкарац слуга женским сујетним жељама, а завршава се засићењем и незадовољством управо жене, која (данашњи тип жене) врло лако може да скрене и окрене се неком „занимљивијем“ мушкарцу. Могуће је да је твоја Марија већ погледала у некога, а да је ово што се дешава само начин да те што мирније отјера од себе. Зато се понаша претјерано одбојно. Провјери ово!
Ако жена не поштује љубав која долази из ситних, свакодневних мужевљевих дјела и од његове конструктивности у животно важним пословима, значи да нема љубав (осим оне назване „себељубље“). А љубав се не стиче напрасно за 5 минута, тако да тешко можеш очекивати да ћете наставити на добар начин. И ово до сада био је привид, а сада је дошло вријеме да се скину тамне наочаре.
Већ ти превише рекох – вјероватно дјелујем као женомрзац (али нисам, напротив, и сада са 61 годином желим да нађем себи жену!), али сам сигуран у све ово што рекох (не само из личног искуства).
Молитва је спас за смирење твоје душе, али треба бити и практичан. Иако смо хришћани, не смијемо бити наивни и глупи, нити затварати очи пред стварношћу.
С Богом, брате!
Број корисника који су захвалили аутору: 3
(Додатак)
И шта то значи да сте били „у вези“? У хришћанском погледу на живот и брак не постоји „веза“, већ само законити брак, благословен Богом, у којем су обоје свјесни своје одговорности за Спасење.
Свака „веза“ у данашњем смислу (и раширеној пракси) је заправо избјегавање своје одговорности за себе и супружника/цу. Можда је управо у томе и кључни узрок вашег разиласка.
Свако добро од Господа!
Број корисника који су захвалили аутору: 2
Помаже Бог, брате Милане!
Чудно је то – „решила је да прекине све“, а ви сте тјелесно прилично блиски и живите у истом простору. Шта је то она прекинула?
Нема молитве којом ћеш утицати на њену љубав. У нашој вјери не може се молити да те заволи неко ко те не воли, јер би то био напад на његову/њену слободу. Можеш само свој живот преобратити – искрено је волети иако она тебе не воли (ако те не воли), без интереса, па чак и бити потпуно спреман да се разиђете (да те она остави). То мало људи може да учини (ја први не могу, увијек остаје дио мојег ега и жеље за посједовањем), али Бог награђује искрени труд, на начин којег Он види као најбољи за твоје спасење.
На основу реченог закључујем да у њој има прилично себичности – одговара јој да има неког крај себе, али тебе испитује и гледа да ли сада може да има неку корист од тебе (материјалну или душвну, изгледа да о духовној страни не мари или уопште не зна да постоји).
Прошао сам у животу сличну ситуацију. Био бих према њој искрен „до пања“ и питао је да ли ме воли. Ако је „не“, одмах бих учинио све што треба да се (са што мање бола) растанемо. Ако каже „да“, одлучујуће питање је „шта је спремна да учини, тј. да нешто своје значајно жртвује за мене?“.
Ако тако нешто не постоји (или је мало и безначајно), растанак је твој једини пут, јер у супротном биће само све више бола и међусобног оптуживања. Ако каже да је спремна да живи у истинској љубави, онда радите на томе.
Шта год да се деси, покажи да ти њу волиш и (тајно) чини нешто за њену душу, до краја свог живота – молитву, милостињу у њено име, помоћ њој за коју она не зна,…
Свако добро од Господа!
Број корисника који су захвалили аутору: 2
Помаже Бог!
Детаљна исповест – да, али само у смислу свих грехова. Али – на пример – ако је грех нека врста блуда, није ни потребно ни пожељно описивати „фине“ детаље – довољно је навести суштину.
Моје је искуство да свештеници немају стрпљења да им се сваки и најситнији грех наводи. Они то и кажу. Када сам, пре две године, схватио да има још мноштво „мањих“ и заборављених грехова из моје прошлости (пре крштења) и хтео да их исповедим, свештеник је рекао да не треба да то радим, јер – између осталог – свест да смо исповедили „баш све“ грехове лако код нас ствара неку врсту гордости да смо сада „чисти“.
При томе тај свештеник није баш „било који“, него један од цењенијих у мом граду.
Суштина, како је ја схватам, јесте да се исповеда све оно што осећамо да нас одваја од Господа и Његове љубави, а да више водимо рачуна о чишћењу страсти, тј. страдалних навика, јер оне су извор и узрок чињења греха, преко њих нас нечисте силе лако обарају.
Свако добро од Господа!
Бог помогао!
Препорука – слободно разговарај са свештеником и све што си питао питај њега, он ће те упутити. Није исповест нека строго-структурирана делатност.
Милорад
Брате Предраже,
Од сад ћу те сматрати за новог православног мислиоца, који је превазишао све до сад речено у историји цркве Христове и поставио темеље за нови речник и појмовник православних израза.
Милорад
Брате Предраже,
Ми не морамо ни започињати расправу, а поготово је ширити, али ни ова твоја порука није истинита – иако кратка, супротстављена је самој себи и нашим претходним порукама – јер не може бити ни разумевања ни истинске љубави ако се не говори истина, а истина се не може установити ако не говоримо истим језиком, а управо зато што ти и ја НЕ ГОВОРИМО истим језиком и долази до неразумевања.
Није љубав изрећи такву реченицу помињањем „љубави“, „разумевања“ и „говорења истим језиком“ (а управо тога нема!) и измигољити се. Чему онда било каква размена мишљења?
Ја нећу наставити расправу око овога, али опет скрећем пажњу на један детаљ – ово је православни форум, што значи форум на којем присталице Истине размењују мишљења а понекад и покушавају да помажу једни другима. Свети Оци (које лично овде многи воле да цитирају) и свети Јеванђелисти и свети Апостоли су буквално давали све од себе, до последње капи зноја и крви, уз нама непознату молитву Господу, да обаве пажљиво расуђивање, дођу до истине, те да ту истину предају другима, увек тражећи најтачнију могућу реч и језичку формулацију, и никада се нису разбацивали „лепим духовним“ изразима. Ако било кога цитирамо, треба да следимо ту логику, да схватимо оно што је цитирано, да не бисмо потпуно промашили у предаји другоме, јер на тај начин можемо начинити ОГРОМНУ штету нечијој души! Јесмо ли спремни да на себе натоваримо такав грех промашеног савета другоме!
Све ово пишем ради добра свих који овде долазе по разумевање и духовну помоћ.
Свако ти добро од Господа!
Милорад
Број корисника који су захвалили аутору: 1
Бог помогао, брате Предраже!
Хвала на одговору и твом објашњењу. Но, појам „знања“ је овде битан, а некако као да другачије гледамо на њега. А ако је тако, онда се наше међусобно неразумевање подразумева, те се нећемо никад сложити, јер говоримо о различитим стварима користећи исте речи.
1. Да ли је „знање“ истовремено и информација (језички гледано – именица) и поступак предавања информације (језички гледано – глагол), или „знање“ означава само информацију?
За мене, знање је само ово последње – информација, проста или сложена. А поступак и циљ предавања знања је нешто сасвим друго, и може се односити на размену истинитих или неистинитих информација.
Са те стране, и Сатана итекако може предавати веома истините информације, а он то и чини у великој мери. Јер када би он предавао само неистину, свима би врло брзо све постало јасно.
Сетимо се да је демон пред свим присутним људима тачно исповедио Исуса као Сина Божијег, пре него што је било коме од људи то пало на ум.
2. Да ли је „знање“ само информација од значаја за спасење, или и друге врсте информација? Да ли је, на пример, сложена информација о начину ковања мача знање или није? Да ли је информација о прављењу супер-рачунара знање или није?
Информације које Сатана гура у мисли онима који се баве врачаријама и магијом ја доживљавам као знање, и то веома сложено знање, које је чак 100% истинитио у домену онога што је речено (мада неке ствари могу бити неизречене/сакривене, али то не може да негира предато знање). На много места наћи ћемо да магови користе тајна ЗНАЊА и слично.
Људском роду за спасење није потребно да праве супер-рачунаре, али људи су ипак, увелико подпомогнути нечастивим, а поготово мотивисани страстима (које им је подгревао исти „шеф котларнице“), створили много таквих уређаја, користећи одређена ЗНАЊА.
Да закључим моје размишљање – и Сатана има знања, и способан је да пренесе знања људима и демонима, а може се само дискутовати о истинитости, комплетности, сврси, коначном циљу и осталим атрибутима знања.
Милорад
Помаже ти Бог, сестро!
Желим ти да твој живот „из дана у дан“ буде ипак зачињен добром духовном храном. А у Цркви те хране имаш дословце бесконачно, не можеш га исцрпити ни у вечности. Од када сам ја заронио у тај океан духовних истина од моје 43. године (сад ми је 60), непрекидно се храним, а тек сам на почетку.
Милорад
Број корисника који су захвалили аутору: 2
Помаже Бог!
Постоји неки технички проблем – добио сам текст сестре Мартине на адресу ел. поште, али је не видим овде на страници.
Само кратки коментар на оно шво видим у мејл поруци – сестро Мартина, из твојих речи излази очигледна нетрпељивост према догми православне цркве – последица претходног бављења окултним наукама. Сматрам да ово место не може да ти да поуку коју тражиш, јер је твоје размишљање замагљено тамом коју не сагледаваш као такву, те ни изблиза није довољна само интелектуална расправа на форуму. Само боравак у Цркви, учествовање у Светим Тајнама уз стицање врлина, читање Светог Писма и учења светих Отаца могу да ти мало-по-мало помогну да схватиш да оно што називаш „нетрпељивошћу“ или „некомпетентношћу“ неких проповедника заправо јесте указивање на истину, а све из љубави и ради спасења људског рода сједињењем са Богом.
Све додатно што бих рекао само би покренуло лавину нових питања на која нико са ове листе не би био у стању да одговори тако да ти да „коначне“ одговоре. Понављам – једино живот у Цркви ти може очистити ум, шта год ти о томе мислила у овом тренутку.
Што се тиче тумачења Светог Писма на мрежи, ево само неких које Света Православна Црква прихвата, за почетак (али понављам – просто читање тих тумачења без учешћа у животу Цркве није довољно):
https://svetosavlje.org/category/biblioteka/sveto-pismo-i-tumacenja/
http://www.svedokverni.org/svetootacka-tumacenja-svetog-pisma/
Свако добро од Господа!
Милорад
Бог нам добро дао!
Брате Предраже, твоје речи доживљавам као несхватање појмова: „Ако је Господ Апсолутно Добро, а Сатана апсолутно зло онда је и Господ Апсолутно Знање, а онда је стога Сатана апсолутно незнање, која су то знања која потичу од апсолутног незнања.“
Ово су сувише поједностављени појмови и односи између њих, па зато – рекао бих – и погрешни. У нашој Цркви треба водити рачуна о свакој речи, а не само набацивати их по првој (најчешће површној) мисли. Опрости, ово говорим озбиљно, а не са жељом да унизим.
Дакле, зашто кажеш: „онда је стога Сатана апсолутно незнање“?
То је потпуно неадекватна аналогија супротностима „Добро – зло“. Реч „знање“ је истовремено и „познавање“, „поседовање информација о нечему“, „гледање“, „сагледавање“,…
За Сатану не можемо никако рећи да је он „апсолутно незнање“ – то је просто бесмислено (шта би уопште било „апсолутно незнање“? – једино потпуно непостојање ичега што би се могло сазнавати?). Сатана је биће ангелског рода, а то значи са мноштвом способности и знања чак и после пада. Он поседује многа знања (независно од тога како се могу применити!), и свакодневно их умножава, ратујући против Божијих дела – људских бића.
Разлика је, као што су неки навели, у сврси и примени знања. Сатана, као отац лажи, искривљује знања када их намеће (и подмеће) људима, а све у сврху чињења зла (мада у почетку то не мора тако да изгледа).
Постоје изрази који показују разлике плодова: геније = плодоносан, евгеније = добро-плодоносан, какогеније = зло-плодоносан. Значи – и добро биће и зло биће дају своје плодове, али је квалитет и сврха плода другачија. Тако је и са знањем.
Брате Бодине, опрезно са сагледавањем Божије воље и укалупљивањем исте у наше појмовне оквире! Ваља прочитати више пута сјајну по(р)уку драгог нам брата Милете.
Свако добро!
Милорад
Бог се јави!
Нека је благословен празник светог Јована, Крститеља Господњег!
Тема на којој се сада налазимо је „знање“, и види се да је већина нас (или сви, али са мало другачијим образложењем) сагласна да „знање често надима“. Више вас, браћо и сестре је закључило да је свако знање од Бога, са чиме се ја не слажем, а колико схватам духовне оце – ни они. Постоје многа знања и „знања“ која долазе директно од нечастивог. Управо данас чух од оца Рафаила: „вештачка интелигенција је дефиниција за демонску интелигенцију“ (око 38. минута, али послушајте све):
https://www.youtube.com/watch?v=P_7hVakkAiA
Зато смарам да итекако треба да раздвојимо знања – једино стварно важно знање добијамо у Цркви, многа светска знања су непотребна и због тога штетна, има знања и ван Цркве која су корисна за овај живот, а има знања која нису уопште знања него су лажи и манипулације (што се открива много касније – сетимо се „научних знања“ која су данас смешна).
Друго што желим да кажем, и можда важније, јесте да се и иначе на овом форуму многи (и ја међу њима) увелико расписују и показују своје „знање“ (које често није знање него само мишљење, а то двоје разликује се по конструкцији израза: „то је тако“ или „мислим/верујем да је то тако“) у многословљу, уместо да пробају да сажму оно што су хтели да кажу у пар реченица, како би било јасније и делотворније по читаоце.
И још једна молба: браћо и сестре, користите тастер Ентер да бисте одвојили целине у пасусе, јер је тако много читљивије и лакше пратити, за разлику од текста који обухвата 50 редова непрекидних речи.
Опростите и помените.
Милорад
Број корисника који су захвалили аутору: 1
Сестро Слободанка,
две књиге које се тичу вида (могућности враћања савршеног вида и лечења неких болести очију без лекова и операција) – прва је на енглеском (трећина књиге је мотивационог карактера, у сврху припреме за редовне вежбе), али је – по мом мишљењу – веома исцрпна и корисна:
https://drive.google.com/file/d/1nEHa4DdPBylFfaPlsbFXQhjYAJaXnU4B/view?usp=sharing
а друга је на српском, краћа, али има добрих савета, помиње везу дијабетеса и глаукома:
https://drive.google.com/file/d/1mDHDpDWwQOzK_2T5e6-iManKAHNoSfcA/view?usp=sharing
Признајем, ја нисам до краја испратио савете, али кад год сам вежбао, приметио сам побољшања. Управо пре мање од месец дана срео сам жену од својих 65 година која рече да је вратила вид таквим вежбама.
Што се тиче поделе посла у породици, ја мислим да бих пустио (и стоички издржао) да кућа буде у нереду бар месец дана, у сврху да остали виде шта се све треба урадити. Тиме помажеш слепима да прогледају.
Преузми их, а ја признајем да су нађене на Интернету те да вероватно нарушавам ауторска права, па ћу их обрисати за пар дана.
Милорад
Број корисника који су захвалили аутору: 1
Помаже ти Бог, сестро Слободанка!
Јављам се највише да бих ти дао људску подршку „на даљину“, а делимично и молитвену (колико моја молитва вреди пред Господом). Како ја видим ствар, најмање би ти сада вредело цитирање Светог Писма и уобичајене поуке Отаца које сви знамо да наведемо када су други у питању (нека опрости брат Предраг!), препуни смо њих, а празни њиховог испуњења у животу.
Предуго то траје, ти то све гледаш и ћутиш, вероватно и из својих личних страхова и нереалног сагледавања ствари. Оно што долази на крају (ако није већ пре дошло) треба да буде окренуто Богу. Ја бих окренуо „ћурак наопако“, макар се сви око мене изненадили. Ко не чује твој вапај, тај ти и није близак, колико год да је твоја крв (имамо то скоро сви у својој породици). Спасавај душу на што бољи начин, макар ти се то учинило себично. Јер, ако успеш да нађеш стварни мир у томе што јеси и где јеси (а при томе не осуђујући блиске/неблиске), десиће се промене и око тебе. То ја верујем.
Опрости на овој смелости, нека ова година која управо почиње буде и за тебе Велика Година Божије Милости.
Број корисника који су захвалили аутору: 1
Помаже Бог, сестро Љиљо!
Хвала ти, заиста хвала на брзом одговору. Од кад сам написао поруку, срце ми дрхти. Ја ти заиста верујем – веровала или не – да ниси имала лошу намеру. Но, то није увек довољно, као што и сама вероватно схваташ.
Ја нисам никакав стручни ауторитет да оцењујем било кога. Реаговао сам на неколико твојих реченица (да се не понављам), јер ми је (ваистину!) зазвонило упозоравајуће звоно у души. Осетио сам опасност од – конкретно твог – мешања у туђи живот, и од онога у чега може да се претвори овај форум ако тако наставимо, а за чега форум није намењен нити може/сме да послужи.
Опасно је давати савете, јако опасно, а опет сви ми понекад то чинимо. Чак и свештено лице у оваквим ситуацијама тешко да би давало неке конкретне савете без исповести и упознавања обе стране (тако ја мислим).
Ја не знам да ли и даље неки (макар и један) свештеник борави међу нама у овом виртуелном простору као што је то увек било, до пре пар година. Чини се да не, на жалост, па се пречесто дешава да ми, сви тешко духовно оштећени, једни другима дајемо мишљења и савете, као када „слепац слепца води“.
Помени мене, слугу Божијег у покушају.
Свако добро од Господа! Христос нека увек посредује међу нама, и да искрено помињемо једни друге у молитвама, на спасење свих.
