- This topic has 3 одговора, 3 гласа, and was last updated Постављено пре 2 years, 9 месеци by
.
-
Поруке
-
Pomaze Bog zanima me kako se treba pravilno ispovjedati tjelesne grehe posto sam procitao da ne treba detaljisati takve grehe ali me sa druge strane uznemiruje da ne izgleda kao da sam prekrio greh i dali bih mogao reci svestenika za neki greh koji nisam sigurn dal sam ga ucinio ali se tako osecam i dali i to ne izgleda prekrivanjem greha imam najvise nedoumice i nemire upravo zbog te vrste greha i kako ih ispovediti drago bi mi bilo ak neko podeli svoj stav i mislenje
Број корисника који су захвалили аутору: 1
Бог помогао!
Препорука – слободно разговарај са свештеником и све што си питао питај њега, он ће те упутити. Није исповест нека строго-структурирана делатност.
Милорад
Ja kad sam se spremala za prvu veliku ispovest, koristila sam Mitarstva Blažene Teodore.. to mi je bio okvir kako ću da obuhvatim i kako ću najbolje da razumem šta i kako treba..
Slažem se sa savetom da će sveštenik najbolje da te uputi, ali ako pročitaš o tome kako je Blažena Teodora, javivši se u snu ocu Grigoriju opisala ono kroz šta je prošla, shvatićeš da ipak treba ozbiljno detaljno, čak ‘strogo’ shvatiti koncept ispovesti.
Meni lično, jeromonah jednog manastira, kada me je na neki način spremao i savetovao kako pravilno da se ispovedim, naročito prvi put, insistirao je da bez ikakvog ustručavanja ispovedim svaki, i najgnusniji detalj svog života i svog greha. Doslovno svaki detalj. Toga onda više nema, ne postoji. Ne postoji ni ono što si uistinu zaboravio.
Ali, bićeš pitan za ono što si prećutao.
Zato ti je moj savet – što detaljnije, što direktnije, što sitnije…sve ispovedi.
Neka ti bude na spasenje svaka reč!
Број корисника који су захвалили аутору: 1
Помаже Бог!
Детаљна исповест – да, али само у смислу свих грехова. Али – на пример – ако је грех нека врста блуда, није ни потребно ни пожељно описивати „фине“ детаље – довољно је навести суштину.
Моје је искуство да свештеници немају стрпљења да им се сваки и најситнији грех наводи. Они то и кажу. Када сам, пре две године, схватио да има још мноштво „мањих“ и заборављених грехова из моје прошлости (пре крштења) и хтео да их исповедим, свештеник је рекао да не треба да то радим, јер – између осталог – свест да смо исповедили „баш све“ грехове лако код нас ствара неку врсту гордости да смо сада „чисти“.
При томе тај свештеник није баш „било који“, него један од цењенијих у мом граду.
Суштина, како је ја схватам, јесте да се исповеда све оно што осећамо да нас одваја од Господа и Његове љубави, а да више водимо рачуна о чишћењу страсти, тј. страдалних навика, јер оне су извор и узрок чињења греха, преко њих нас нечисте силе лако обарају.
Свако добро од Господа!
Број корисника који су захвалили аутору: 2
- Морате бити пријављени да бисте одговорили у овој теми.