- This topic has 3 odgovora, 3 glasa, and was last updated Postavljeno pre 2 years, 2 meseca by
.
-
Poruke
-
Pomaze Bog zanima me kako se treba pravilno ispovjedati tjelesne grehe posto sam procitao da ne treba detaljisati takve grehe ali me sa druge strane uznemiruje da ne izgleda kao da sam prekrio greh i dali bih mogao reci svestenika za neki greh koji nisam sigurn dal sam ga ucinio ali se tako osecam i dali i to ne izgleda prekrivanjem greha imam najvise nedoumice i nemire upravo zbog te vrste greha i kako ih ispovediti drago bi mi bilo ak neko podeli svoj stav i mislenje
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 1
Bog pomogao!
Preporuka – slobodno razgovaraj sa sveštenikom i sve što si pitao pitaj njega, on će te uputiti. Nije ispovest neka strogo-strukturirana delatnost.
Milorad
Ja kad sam se spremala za prvu veliku ispovest, koristila sam Mitarstva Blažene Teodore.. to mi je bio okvir kako ću da obuhvatim i kako ću najbolje da razumem šta i kako treba..
Slažem se sa savetom da će sveštenik najbolje da te uputi, ali ako pročitaš o tome kako je Blažena Teodora, javivši se u snu ocu Grigoriju opisala ono kroz šta je prošla, shvatićeš da ipak treba ozbiljno detaljno, čak ‘strogo’ shvatiti koncept ispovesti.
Meni lično, jeromonah jednog manastira, kada me je na neki način spremao i savetovao kako pravilno da se ispovedim, naročito prvi put, insistirao je da bez ikakvog ustručavanja ispovedim svaki, i najgnusniji detalj svog života i svog greha. Doslovno svaki detalj. Toga onda više nema, ne postoji. Ne postoji ni ono što si uistinu zaboravio.
Ali, bićeš pitan za ono što si prećutao.
Zato ti je moj savet – što detaljnije, što direktnije, što sitnije…sve ispovedi.
Neka ti bude na spasenje svaka reč!
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 1
Pomaže Bog!
Detaljna ispovest – da, ali samo u smislu svih grehova. Ali – na primer – ako je greh neka vrsta bluda, nije ni potrebno ni poželjno opisivati „fine“ detalje – dovoljno je navesti suštinu.
Moje je iskustvo da sveštenici nemaju strpljenja da im se svaki i najsitniji greh navodi. Oni to i kažu. Kada sam, pre dve godine, shvatio da ima još mnoštvo „manjih“ i zaboravljenih grehova iz moje prošlosti (pre krštenja) i hteo da ih ispovedim, sveštenik je rekao da ne treba da to radim, jer – između ostalog – svest da smo ispovedili „baš sve“ grehove lako kod nas stvara neku vrstu gordosti da smo sada „čisti“.
Pri tome taj sveštenik nije baš „bilo koji“, nego jedan od cenjenijih u mom gradu.
Suština, kako je ja shvatam, jeste da se ispoveda sve ono što osećamo da nas odvaja od Gospoda i Njegove ljubavi, a da više vodimo računa o čišćenju strasti, tj. stradalnih navika, jer one su izvor i uzrok činjenja greha, preko njih nas nečiste sile lako obaraju.
Svako dobro od Gospoda!
- Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.