@mamita
Одговори на форуму
-
Поруке
-
Dragi brate Marko
Kad sam procitala tvoj tekst, prvo sto mi je palo napamet su reci vladike Nikolaja koje ne mogu tacno da citiram, ali otprilike, ne trebamo se baviti tudjim gresima da nebi propustili da se pozabavimo svojim.
Ako covek ima dobro srce, ono mu samo kaze da ne treba da osudjuje vec razume bliznjeg i pokusa da mu pomogne ako moze, moli se za njega, ali ako moze i dela tako da to bude u korist sopstvenog spasenja, ali i da koliko toliko bliznje koji su u problemu bar malo podigne, da budu u malo boljoj poziciji iz koje ce se mozda usuditi da ustanu iz greha ako su u njega pali.
Bracna zajednica jeste temeljna, ali je ova slaba, sa malo clanova i malim detetom. Ranije su familije bile velike pa je pomoc kad zatreba dolazila odasvuda.
Velika je nevolja zadesila ovu porodicu. Neko mora da radi i zaradi, uz to je fizicki nemoguce ili jako tesko dugorocno negovati nekog ko je recimo nepokretan, vrsi veliku nuzdu u pampers…
Najbolje je da se osim bracne zajednice i neke druge zajednice ukljuce i probaju da pomognu.
Ako uspete da razgovarate sa ovom zenom, verovatno cete cuti da ona oseca da je nju velika muka zadesila i da ona ne moze da izadje na kraj… i uspecete da je razumete.
Mozete joj ponuditi pomoc da recimo ti i zena 1 nedeljno pricuvate dete 3 sata, a da ona moze da ode u dom i bude uz muza, pruzi mu utehu i podrsku, odnese domacu hranu, sama ga nahrani… ili videti da li im mozda nedostaju pare za neki lek… pa sakupiti ako je moguce. Mozda ga mozete posecivati u domu i bodriti.
Kod sloga je pocetno reagovanje jako bitno. Znam ljude koji su se cak i u tim godinama skoro potpuno oporavili i doziveli duboku starost, nadziveli svoje zdrave bracne partnere.
Bas zato sto kod sloga ima nade da se covek izvuce vidite da li vi, ljudi koje znate iz crkve ili vaseg grada mogu neko vreme da pomognu ovom coveku i njegovoj zeni, a na taj nacin i njihovom detetu i sebi samima, da vreme provedu na korist i dobro svih i stvore nova prijateljstva. Kazu da vise vredi coveku dati jednu ruzu kad mu je potrebno nego celu bastu kad nije.
Molitva stoji svakako, ali ja smatram da jeste potrebno pravilno (bezgresno) misliti o ovoj pirodici, a posle toga i delati.
Nek Gospod uvek bude uz sve nas.
Ljilja
Draga braćo
kako vi ovo otvarate? Meni se otvara fotografija, i fajl je jpeg (za fotografije).
Mislim da nedostaje link ili meni nedostaje pameti.
Javite. Pozdrav. Ljilja
Број корисника који су захвалили аутору: 1
Dragi brate Mileta
Poznat mi je citat i to nije sporno.
Hvala za link, procitacu tumacenje.
Ali, prvo sto mi pada na pamet su reci patrijarha Pavla: „Brod ne potone od silne vode oko njega, vec od vode koju mi pustimo da udje u njega… (slobodna interpretacija).
To i ja kazem, nama je dato da smo brodovi i nama niko nista ne moze ako ne nasednemo na lukavstvo i sami ne pustimo vodu koja ce nas potopiti.
Propao si tek kad te uvere u beznadeznost – mi plivamo u zlu, ali to sto svuda okolo vidimo zlo nije varka – varka je da mi izgubimo nadu i veru u spasenje i svest o tome koliko smo zajedno jaka armada, sa koliko nas je ljubavi Bog stvorio i dobrote opremio, koliko smo sposobni za put i medjusobno slicni. Svaki plivac zna da je svejedno koliko je more duboko i zna da ne mora ni da pliva – moze samo da legne i nece potonuti. Ali u strahu su velike oci, more je veliko, strasno, uplasen covek se oseca izgubljeno i osudjeno na propast.
Vladika Grigorije kaze da se od nas trazi samo toliko da se zakacimo za brod koji ne tone – Crkvu i da cemo se izbaviti cak iako smo ljuske od oraha. Samo toliko treba da znamo – da se ne pustimo od Crkve Hristove / to nije mnogo tesko i nije na nama da merimo ni zlo ni more, nego da tako zakaceni izbacujemo onu vodu sto smo greskom pustili ili ce nam drugi pomoci sve dok smo blizu broda gde nas moze videti. Znaci svi zajdno uz brod Bozji. I antilopa van krda je lak plen, a kamo li covek.
Svako dobro ti zelim, jer dobro u nama je od Gospida, a on je datezljiv. Ljilja
Draga braco i sestre
Nikad ne zaboravite da slobodno trazite pomoc kad vam je potrebna, to nije sramota, i sigurno ce vam pomic stici kroz bliznje. Ko zrazi, dace mu se. Nema nista normalnije od toga da trazis pomoc kad ti treba i da pomognes drugom kad njemu treba.
Sama rec podrska znaci podrzacu te malo, pa cu te spustiti, a ti ces opet moci dalje sam, a uteha me podseca na uteknuti – same reci utehe su cesto dovoljne coveku da utekne od muke i nastavi dalje.
Idemo dalje, zajedno, jer je tako i lakse i lepse.
Ljilja
Број корисника који су захвалили аутору: 1
Dragi Branko
Mislim da se crkva ne bavi rodjendanima uopste o da mozes da ga slavis kad god ti zelis.
Srecan ti rodjendan (unapred).
Ljilja
Број корисника који су захвалили аутору: 1
Dragi brate Gojko
Ne secam se neceg takvog, ali alo je poucna prica, a ne beseda, mozda da pogledas Misionarska pisma.
Prica je sigurno vredna truda cim je posle toliko godina trazis. Kad je nadjes molim te da i nama podelis link.
Ljilja
Draga Mina
takav gubitak je uvek velika trauma, a u mladosti još i veća.
Verovatno će u tebi ostaviti neizbrisiv trag.
Moj ti je savet da imaš u vidu nekoliko stvari. Prvo, ne treba da opterećuješ sebe razmišljanjima šta će biti, da li ćeš nekoga voleti…
Ti ćeš uvek na poseban način ostati u vezi sa preminulim partnerom, ali najverovatnije će se posle nekog vremena pojaviti neki drugi muškarac. Buduće veze ne smeš opterećivati predhodnom. Da je partner ostao živ, možda bi sa godinama prošla vaša zaljubljenost ili bi isplivale razlike i sl. Kako je mrtav to se nikad neće desiti. Zato ne trebaš da umanjuješ ovu ljubav, ali ni da poredjenjem sa njom upropašćavaš sledeće pa da on bude nedostižan ideal, a svi drugi sa njim u poredjenju neadekvatni. To bi bila nelojalna konkurencija, a ti bi od sebe napravila žrtvu kojoj šta god da Bog servira nebi mogao da ugodi.
Osećaj da ćeš izgubiti i sledećeg partnera je nerealan i mislim da si i ti toga svesna, zašto bi se tako nešto desilo.
Lično znam baku stariju od 80 godina kojoj je umro muž kad je imala 20 i nešto i dete sa njim. U životu je prošla svašta čemu se nije nadala, ali je njen život imao puno srećnih trenutaka, a i sad je zadovoljna i voljena.
Ne brzaj, odboluj, daj sebi vremena koliko želiš i smesti pokojnog partnera tamo gde treba – medju preminule. Svoj život nastavi dalje, bez razmišljanja, potrebe da ti nešto vodiš… ali kad dodje taj momenat da te opet ogreje ljubav, prihvati je otvorena srca jer sam Bog zna da je ceo život pred tobom i da ti trebaš živeti, a ne čekati smrt.
Bog s tobom u boli i u radosti. Ljilja
Dragi brate Ivo
Hvala svima vama koji ulazete sebe u ovaj sajt 25 godina.
Sajt je vrhunski, sa mnogo korisne literature…
Sto se foruma tice, nisam imala predstavu da on zahteva vreme moderatora i da posebno kosta.
Ljudi su vise nego ikad dezorijentisani i konfuzni, sto za posledicu ima osecaj nesigurnosti, straha, ali i zatvaranja u sebe i neverovanja da ti neko moze pomoci. Uz to najcesce ne mozes racunati da ce ti se unutar crkve, zdravstvenog sistema, skole… a nazalost sve cesce i porodice neko dugorocno posvetiti i biti oslonac i podrska.
Bas zato je forum potreban, jer ovakav oblik pisane komunikacije ne postoji na drugom mestu, a daje ljudima mogucnost da uvek mogu da budu deo zajednice i pitaju ili odgovaraju, kad su sami da postoji ta stazica, taj nevidljivi neko koji je tu da te pidrzi kad si se predao ili kaze da reci utehe.
Forum jeste utihnuo. Ovaj je forum kao prazan trg na koji svako ode kad pozeli da prica sa drugim ljudima. One sto vidi na trgu je da ljudi tamo nema.
Zasto? Ljudi su u trznim centrima. I tako je bilo oduvek. Ni Aristotel ni Hristos nisu pricali na praznom trgu vec kad je pijacni dan i kad je trg pun ljudi koji su dosli iz raznih razloga, a koji mogu da te cuju.
Ljudima je potreban forum, drugi covek, ispovedanje, zagljaj, zajednica, tudje misljenje, razgovor.. Ali ako zelimo pun forum, bilo bi dobro da nadjete ljude koji ce voditi prodavnice na forumu, tj pokretati teme iz odredjene oblasti.
Npr neki pop ili neko ko se jos skoluje za popa bi mogao da pise o crkvenim stvarima, sta se i kako slavu, o zanimljivistima iz zitija svetaca… neke bi price bile zanimljive i povod ta rszgovor na razne teme.
Ti si davao jako lepe isecke iz knjiga koje si citao, neko bi mogao da sa hriscanskog gledista obradjuje aktuelne teme, koje nisu samo aktuelne vec i vecne. Sada bi moglo da se krene od femicida, pa preko pogleda crkve na musko i zensko, dodje do tema zasto se brakovi rasturaju, ne sklapaju… kako ljubav roditelja prema deci i obrnuto treba da izgleda…
Kad se razvije razgovor i ljudi okupe, ako osete da je to mesto gde mogu da ostvare svoje potrebe zelece da pitaju, odgovaraju… ako vide da nj8hov problem nije tema osetice se neshvaceno i otici.
Uz to, mnogo ljudi se profesionalno bavi hvatanjem ljudi u mreze. Iz dva razloga: zbog hranjenja svog ega i pohlepe.
Mnogi ljudi saslusaju glas vladike Grigorija na IG-u ili oca Predraga na YT-u, vise monaha na YT-u i algoritam ih juri. Uz to placaju ljude koji im sredjuju profile, rade reklame… sto veci broj pregleda, vece pare legnu na racun…
Neka vam Bog pomogne da donesete pravu odluku, pa ili u forum ukljucite mladje saradnike i sa njima ga lakse nosite i ozivite na korist svih ili odustanete.
Bog vam pomogo. Ljilja
Draga Milice
Ako sam te dobro razumela, tebe nisu odgajili roditelji vec baka.
Odlaskom na fakultet postala si svesna da ces se mozda jednom vratiti, a da mozda neces zateci zivu baku.
Ako si zaista odrasla bez roditelja, ili si iz nekog drugog razloga vezana za baku vise nego sto obicno biva, tvoj strah od gubitka bake je razumljiv ali i prevelik.
Kada covek ima veliki strah sa kojim nije u stanju da se nosi treba da ga se oslobodi tako sto ce da ga prenese na Boga, da ga Bog rastereti.
To se postize ovako. Deca koju cuvaju bake, cesto godinama za sebe misle da su uskracena za roditeljsku ljubav koja im prirodno pripada. Ali ne, moras na sebe gledati kao na Bozju miljenicu. Bog ti je dao baku, ljubav, sigurnost, radost… Bog je tebe zbrinuo, dao ti je ono najvaznije, kad ti je bilo najpotrebnije. Zato se trebas osecati zahvalno. I nije dao samo tebi, dao je i baki – ti si dobra unuka i njoj si jaaako ulepsala zivot. Zato se i sada trudi da nikad ne mislis o smrti vec samo o tome kako da ti i baka dozivite sto vise lepih trenutaka zajedno dok ste jos zajedno i dok je to jos moguce. Da taj mali broj dragocenih trenutaka ne ispunis tugom i upropastis vec oplemenis i pametno iskoristis. Pricaj joj o fakultetu, o drugaricama zivotu u gradu, svojim uspesima… cesljaj je i grli, legni u krilo ako ste tako navikle… neka slusa tvoj glas i upija tvoje prisustvo. Onog dana kada baka umre znaj da ste vas obe imale srece da budete jako bliske i ispunite jedna drugoj zivot radoscu.
Tako ce i posle bakine smrti svaki tvoj uspeh i radost biti i bakina radost i ponos: i kad diplomiras i kad se zaposlis i udas i dobijes decu… a deci ces svakako pricati kakvu si baku imala i sta ste sve radile zajedno, cemu te je naucila… tako da ce nastaviti da zivi u glavicama i srcima tvoje dece.
Sto se tebe tice.. to je preko reda. Obicno decu cuvaju roditelji, pa kad bake umru, deca ne ostanu sama, a dok dodje vreme da roditelji umru uveliko imaju svoju decu, nekad i unuke, tako da ne ostane praznina posle smrti bake.
Bog te je vec jednom zbrinuo, kad ti je bilo najpotrebnije, dao ti je baku, necete ostaviti ni sad, ne brini. A ti se trudi da imas dobre odnose sa ljudima, prijatelje, momka… pa ti srce nece biti prazno cak ni kad je puno boli. I moli se da bude volja Njegova i zahvali se sto ti je dao baku.
Kad baka umre, placi kad ti se place, ali ne padaj u ocaj. I zapamti zivi sa zivima, a mrtvi sa mrtvima. A kad kao sto kaze brat Ivo dodje i nas dan, eto i nas tamo, nadam se na pravoj strani tamo gde nam i pravedni preci pocivaju.
Nadam se da ce ti moje reci pomoci i biti od koristi. Ljilja
Број корисника који су захвалили аутору: 1
Draga Jovana
Sveta Petka je velika zastitnica.
Kako je izgledala zena iz radnje „koju od negde znas“ i koja te je darivala? Nije li licila na Sv Petku?
Ako jeste, ne sumnjam u srecan ishod cak i ako vas zadesi neka teska situacija.
Mozda je dobro da muz uradi redovnu analizu krvi i eventualno sistematski pregled.
Moze biti da cete zbog postovanja svetiteljke dobiti decu pa slaviti „novu“ ikonu.
Ne treba nagadjati. Ne treba se ni bojati ovakvog sna.
Jedino, bilo bi dobro da ikone ne drzis u spavacoj sobi vec u trpezariji, da ne svedoce onome za sta spavaca soba sluzi i sta je u braku blagosloveno, ali sto nije dolicno pred ikonama.
Svako dobro. Ljilja
<p style=“text-align: center;“>Vaistinu voskrese.</p>
Број корисника који су захвалили аутору: 1
Brate Ivo
Puno ti hvala za ovaj divan tekst.
Ne smemo izumeti da je svako vreme imalo svoje breme i da se covek uvek morao da izbori sa izazovima da padne u greh.
Izazovi se jesu menjali. Od gladi, buva i vasi, rana za koje nema lek, umiranja dece… suocavanja sa sopstvenom nemoci, do savremenog drustva u kome je covek uspeo da u velikoj meri ovlada tvorevinom iz cega je proistekao nas osecaj moci (u nedostatku svih ranijih problema) i gordost.
Tako da je izazov danasnjeg coveka kako se suociti sa sopstvenom moci. Kako shvatiti da si istinski nemocan ako nisi u stanju da kontrolises samog sebe i izboris se sa sopstvenim gresima. Kako shvatiti da cak ni to ne mozes sam, da nisi mocan, da je sva moc kod Boga Svemoguceg, bez koga ne mozes nista i da ti molitva Bogu mora biti u srcu i mislima svakog casa, da se ne zaboravis i ne pomislis da se mozes spasiti sam, da ne zaboravis da je ici za Njim jedini pravi put.
<p style=“text-align: left;“>Hvala jos jednom sto sve najlepse sa nama delis. Ljilja</p>
Број корисника који су захвалили аутору: 1
Dragi brate,
Dobio si savete za Bozic, kad si trazio.
Sad si dobio opet. Tvoja je volja koje ces da prihvatis, a koje ne.
Sto se sanjanja subotom tice, ljudi kazu: „Umoran covek ne sanja.“ Tako i ti, u toku nedelje juris, radis, umoris se, a u subotu se resetujes od svih dogadjanja i odmoris pa mozes da sanjas, a koga drugog ako ne nju.
To sto sanjas da pricate, a ne nesto drugo, moze da znaci da vasa ranija veza nije odmakla dalje od razgovora, a i ne mora. U tom slucaju, ti si zarobljen u necem sto je tebi sve, a njoj mozda uopste nije toliko vazno.
I ja sam ti za Bozic rekla da Bog ljudima daje pravo na slobodnu volju, isto je ponovio i brat David sad i da se trebas bataliti pokusaja da uz Bozju intervenciju menjas volju druge osobe.
Ti si opsednut njome, a nije Bog gospodar opsene (lazi), vec onaj drugi.
Ali Bog ti je olaksao – suze su provalile iz tebe da se oslobodis unutrasnje muke i da ti bude malo lakse, a da mozda i shvatis da ne moras da nosis taj teret.
Ako se oslobodis opsesije, primetices da je prolece, da ima mnogo zena okolo. Neke od njih sigurno zele da razgovaraju s tobom, a imaju potrebu da i ti cujes sta one pricaju i zele.
Vrlo cesto patnja posle zaljubljenosti ne potice od nedostatka osobe sa kojom vise nisi, vec cesto od gubitka onih stvari koje si dobijao kroz taj odnos: samopouzdanje… a sve to sto ti zaista nedostaje, mozes dobiti kroz vezu sa drugom zenom.
Bog je stvorio coveka da bude slobodan od greha, to sto patis ukazuje da gresis.
Neka ti Bog pomogne da se oslobodis greha i patnje i postanes slobodan covek, tako sto ces se u izboru izmedju dobra i zla (greha) odluciti za dobro, pa ce postati dobro i tebi i drugima.
Ljilja
Dragi brate Gojko
Ko zna sta se desavalo sa tim manastirom od tad do danas s obzirom na lokaciju.
Tesko da ces naci trag na drugom jeziku osim grckom.
Ako se potrudis, mozda ti se posreci na ovom linku ili nekom slicnom na grckom.
Svetac je grcki, a mosti su cudotvorne i verovatno sacuvane.
Zato ne odustaj, pa nam javi ako nadjes gde su mosti trenutno.
Bog ti pomogo. Ljilja
https://www.saint.gr/3671/saint.aspx
Draga sestro Biljo
Vidi da li ti ovo moze biti od koristi.
U redu je nositi potpetice, ako njihovo nosenje u tebi ne budi gordost ili zelju za bludom, sto su vec gresi.
Nosenje ravne obuce, s druge strane moze da te odvede do zavisti (na one koji nose stikle) i gordosti i gneva sto su drugi bolje obuveni i zapazeniji.
Tako da te stikle nece odvesti u greh ako se staras da srce tvoje bude cisto.
Pozdrav. Ljilja
