- This topic has 3 одговора, 3 гласа, and was last updated Постављено пре 1 year by
.
-
Поруке
-
<p style=“text-align: right;“>Поздрав и поштовање.</p>
У последње време су ми мисли оптерећене размишљањем шта ће бити након што ми бака умре, кренем да размишља пред спавање и кренем да плачем. Многи ми је тешко да прихватим да ће једног дана доћи и тај дан и не могу да се помирим да више нећу моћи да је загрлим, да причам са њом. Превише сам везана јер ме је одгајила и била све на свету, наравно и даље је, али свесна сам да неће још дуго јер старост… Не могу да утешим себе упркос својој вери, та везаност је превелика и мислим да кад тај дан дође нећу преживети, кад на саму помисао плачем шта би тек било кад то дође. Желим да помогнем себи, сама помисао ме ужасава, мислим да нећу моћи да наставим даље и ништа ме не може више погодити од тога. Због студија сам раздвојена и виђам је викендима, након што се разиђемо ја ноћима размишљам и потреса ме мисао, не могу да спавам нити скренем мисли упркос молитвама. Заиста бих молила за савет. Хвала унапредБрој корисника који су захвалили аутору: 1
Христос Васкрсе!
Драга сестро, бити Хришћанин значи живети сваки дан као да је последњи јер не знамо када ћемо последњи пут затворити очи. Апостол негде каже да ми овде немамо постојана града него чекамо онај који ће доћи. Значи овај живот је долина плача, овде смо изгнани али је Господ наш узео наше грехе на себе и отворио нам врата Раја.
Хтео сам да кажем, да ти не знаш да ли ће се твоја бака упокојити пре тебе. То што си ти млада а она стара не мора ништа да значи. Данас, за било кога од нас, може бити последњи дан у овој долини суза. Ти си млада и свет не гледаш тако али живот ће те научити да срећа врло релативан појам и да, што се једног дана чини срећом, већ следећег престаје то да буде.
За Цркву смрти нема, сви смо за Бога живи, од Адама па до бебе која се управо родила. Сви ћемо, једног дана, отићи тамо. Твоја бака, ти и сви остали. Оно шта треба да радиш је да се молиш за све оне који су ти драги да, по одласку, буду тамо где је Мајка Божија и сви свети. Наше је да лијемо сузе пред Христом да се сви спасу а не да дуго живе. Растанак са драгима јесте тежак али свест да ћемо једног дана сви бити, ако Бог да, у Царству Христовом је утеха над утехама. Док си жива моћи ћеш да се молиш, чиниш милостињу за душу своје баке и, што је најважније, да се трудиш да заволиш Христа свим срцем својим, јер молитва оних који се труде над својим спасењем чини чуда. Свети оци нам говоре да молитва праведника вади људе из пакла. Знај да упокојени осећају наше присуство посебно кад се молимо за њих иако су они за нас само сећање.
Те мисли које те муче нису од Бога и било би добро да поразговараш са својим свештеником о томе, да се исповедиш, често причешћујеш ако то свештеник благослови. Набави књиге о савременим светитељима, старцима Пајсију, Порфирију,нашем Тадеју и видећеш да ће ствари доћи на своје место и нећеш се више мучити. И твоја бака и ти сте створени за ВЕЧНОСТ тако да не брини него се моли.Свако добро од Васкрслог Господа ти желим,
Иво
Број корисника који су захвалили аутору: 1
Draga Milice
Ako sam te dobro razumela, tebe nisu odgajili roditelji vec baka.
Odlaskom na fakultet postala si svesna da ces se mozda jednom vratiti, a da mozda neces zateci zivu baku.
Ako si zaista odrasla bez roditelja, ili si iz nekog drugog razloga vezana za baku vise nego sto obicno biva, tvoj strah od gubitka bake je razumljiv ali i prevelik.
Kada covek ima veliki strah sa kojim nije u stanju da se nosi treba da ga se oslobodi tako sto ce da ga prenese na Boga, da ga Bog rastereti.
To se postize ovako. Deca koju cuvaju bake, cesto godinama za sebe misle da su uskracena za roditeljsku ljubav koja im prirodno pripada. Ali ne, moras na sebe gledati kao na Bozju miljenicu. Bog ti je dao baku, ljubav, sigurnost, radost… Bog je tebe zbrinuo, dao ti je ono najvaznije, kad ti je bilo najpotrebnije. Zato se trebas osecati zahvalno. I nije dao samo tebi, dao je i baki – ti si dobra unuka i njoj si jaaako ulepsala zivot. Zato se i sada trudi da nikad ne mislis o smrti vec samo o tome kako da ti i baka dozivite sto vise lepih trenutaka zajedno dok ste jos zajedno i dok je to jos moguce. Da taj mali broj dragocenih trenutaka ne ispunis tugom i upropastis vec oplemenis i pametno iskoristis. Pricaj joj o fakultetu, o drugaricama zivotu u gradu, svojim uspesima… cesljaj je i grli, legni u krilo ako ste tako navikle… neka slusa tvoj glas i upija tvoje prisustvo. Onog dana kada baka umre znaj da ste vas obe imale srece da budete jako bliske i ispunite jedna drugoj zivot radoscu.
Tako ce i posle bakine smrti svaki tvoj uspeh i radost biti i bakina radost i ponos: i kad diplomiras i kad se zaposlis i udas i dobijes decu… a deci ces svakako pricati kakvu si baku imala i sta ste sve radile zajedno, cemu te je naucila… tako da ce nastaviti da zivi u glavicama i srcima tvoje dece.
Sto se tebe tice.. to je preko reda. Obicno decu cuvaju roditelji, pa kad bake umru, deca ne ostanu sama, a dok dodje vreme da roditelji umru uveliko imaju svoju decu, nekad i unuke, tako da ne ostane praznina posle smrti bake.
Bog te je vec jednom zbrinuo, kad ti je bilo najpotrebnije, dao ti je baku, necete ostaviti ni sad, ne brini. A ti se trudi da imas dobre odnose sa ljudima, prijatelje, momka… pa ti srce nece biti prazno cak ni kad je puno boli. I moli se da bude volja Njegova i zahvali se sto ti je dao baku.
Kad baka umre, placi kad ti se place, ali ne padaj u ocaj. I zapamti zivi sa zivima, a mrtvi sa mrtvima. A kad kao sto kaze brat Ivo dodje i nas dan, eto i nas tamo, nadam se na pravoj strani tamo gde nam i pravedni preci pocivaju.
Nadam se da ce ti moje reci pomoci i biti od koristi. Ljilja
Број корисника који су захвалили аутору: 1
Ваистину васкрсе, Иво.
<p style=“text-align: left;“>Хвала и Вама и Љиљи, заиста ми значе ваши савети. Причешћујем се често и трудим се да и својим делима и мислима будем ближа Христу и покажем му своју веру и љубав. Имам родитеље које такође волим, али након развода и због разних ствари међу њима више сам проводила време са баком, много више него са било којим чланом, она ме је одгајила и пружила огромну љубав, увек је све било лакше уз њу.</p>
Плашим се да на овом свету останем без ње, али пробаћу да своје мисли прочистим од страха и да их преусмери на размишљање које је много изнад овоземаљског света, а то је да ћемо бити заједно у Царству Христовом.Још једном вам хвала што сте ми одговорили, ваше речи су ме утешиле, а уједно сам се и расплакала (не у лошем контексту, само сам емотивна) нарочито на оно што је Љиљана написала, погодили сте колико ми значи.
Све најбоље вам желим.
- Морате бити пријављени да бисте одговорили у овој теми.