- This topic has 3 odgovora, 3 glasa, and was last updated Postavljeno pre 1 year, 1 mesec by
.
-
Poruke
-
<p style=“text-align: right;“>Pozdrav i poštovanje.</p>
U poslednje vreme su mi misli opterećene razmišljanjem šta će biti nakon što mi baka umre, krenem da razmišlja pred spavanje i krenem da plačem. Mnogi mi je teško da prihvatim da će jednog dana doći i taj dan i ne mogu da se pomirim da više neću moći da je zagrlim, da pričam sa njom. Previše sam vezana jer me je odgajila i bila sve na svetu, naravno i dalje je, ali svesna sam da neće još dugo jer starost… Ne mogu da utešim sebe uprkos svojoj veri, ta vezanost je prevelika i mislim da kad taj dan dođe neću preživeti, kad na samu pomisao plačem šta bi tek bilo kad to dođe. Želim da pomognem sebi, sama pomisao me užasava, mislim da neću moći da nastavim dalje i ništa me ne može više pogoditi od toga. Zbog studija sam razdvojena i viđam je vikendima, nakon što se raziđemo ja noćima razmišljam i potresa me misao, ne mogu da spavam niti skrenem misli uprkos molitvama. Zaista bih molila za savet. Hvala unapredBroj korisnika koji su zahvalili autoru: 1
Hristos Vaskrse!
Draga sestro, biti Hrišćanin znači živeti svaki dan kao da je poslednji jer ne znamo kada ćemo poslednji put zatvoriti oči. Apostol negde kaže da mi ovde nemamo postojana grada nego čekamo onaj koji će doći. Znači ovaj život je dolina plača, ovde smo izgnani ali je Gospod naš uzeo naše grehe na sebe i otvorio nam vrata Raja.
Hteo sam da kažem, da ti ne znaš da li će se tvoja baka upokojiti pre tebe. To što si ti mlada a ona stara ne mora ništa da znači. Danas, za bilo koga od nas, može biti poslednji dan u ovoj dolini suza. Ti si mlada i svet ne gledaš tako ali život će te naučiti da sreća vrlo relativan pojam i da, što se jednog dana čini srećom, već sledećeg prestaje to da bude.
Za Crkvu smrti nema, svi smo za Boga živi, od Adama pa do bebe koja se upravo rodila. Svi ćemo, jednog dana, otići tamo. Tvoja baka, ti i svi ostali. Ono šta treba da radiš je da se moliš za sve one koji su ti dragi da, po odlasku, budu tamo gde je Majka Božija i svi sveti. Naše je da lijemo suze pred Hristom da se svi spasu a ne da dugo žive. Rastanak sa dragima jeste težak ali svest da ćemo jednog dana svi biti, ako Bog da, u Carstvu Hristovom je uteha nad utehama. Dok si živa moći ćeš da se moliš, činiš milostinju za dušu svoje bake i, što je najvažnije, da se trudiš da zavoliš Hrista svim srcem svojim, jer molitva onih koji se trude nad svojim spasenjem čini čuda. Sveti oci nam govore da molitva pravednika vadi ljude iz pakla. Znaj da upokojeni osećaju naše prisustvo posebno kad se molimo za njih iako su oni za nas samo sećanje.
Te misli koje te muče nisu od Boga i bilo bi dobro da porazgovaraš sa svojim sveštenikom o tome, da se ispovediš, često pričešćuješ ako to sveštenik blagoslovi. Nabavi knjige o savremenim svetiteljima, starcima Pajsiju, Porfiriju,našem Tadeju i videćeš da će stvari doći na svoje mesto i nećeš se više mučiti. I tvoja baka i ti ste stvoreni za VEČNOST tako da ne brini nego se moli.Svako dobro od Vaskrslog Gospoda ti želim,
Ivo
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 1
Draga Milice
Ako sam te dobro razumela, tebe nisu odgajili roditelji vec baka.
Odlaskom na fakultet postala si svesna da ces se mozda jednom vratiti, a da mozda neces zateci zivu baku.
Ako si zaista odrasla bez roditelja, ili si iz nekog drugog razloga vezana za baku vise nego sto obicno biva, tvoj strah od gubitka bake je razumljiv ali i prevelik.
Kada covek ima veliki strah sa kojim nije u stanju da se nosi treba da ga se oslobodi tako sto ce da ga prenese na Boga, da ga Bog rastereti.
To se postize ovako. Deca koju cuvaju bake, cesto godinama za sebe misle da su uskracena za roditeljsku ljubav koja im prirodno pripada. Ali ne, moras na sebe gledati kao na Bozju miljenicu. Bog ti je dao baku, ljubav, sigurnost, radost… Bog je tebe zbrinuo, dao ti je ono najvaznije, kad ti je bilo najpotrebnije. Zato se trebas osecati zahvalno. I nije dao samo tebi, dao je i baki – ti si dobra unuka i njoj si jaaako ulepsala zivot. Zato se i sada trudi da nikad ne mislis o smrti vec samo o tome kako da ti i baka dozivite sto vise lepih trenutaka zajedno dok ste jos zajedno i dok je to jos moguce. Da taj mali broj dragocenih trenutaka ne ispunis tugom i upropastis vec oplemenis i pametno iskoristis. Pricaj joj o fakultetu, o drugaricama zivotu u gradu, svojim uspesima… cesljaj je i grli, legni u krilo ako ste tako navikle… neka slusa tvoj glas i upija tvoje prisustvo. Onog dana kada baka umre znaj da ste vas obe imale srece da budete jako bliske i ispunite jedna drugoj zivot radoscu.
Tako ce i posle bakine smrti svaki tvoj uspeh i radost biti i bakina radost i ponos: i kad diplomiras i kad se zaposlis i udas i dobijes decu… a deci ces svakako pricati kakvu si baku imala i sta ste sve radile zajedno, cemu te je naucila… tako da ce nastaviti da zivi u glavicama i srcima tvoje dece.
Sto se tebe tice.. to je preko reda. Obicno decu cuvaju roditelji, pa kad bake umru, deca ne ostanu sama, a dok dodje vreme da roditelji umru uveliko imaju svoju decu, nekad i unuke, tako da ne ostane praznina posle smrti bake.
Bog te je vec jednom zbrinuo, kad ti je bilo najpotrebnije, dao ti je baku, necete ostaviti ni sad, ne brini. A ti se trudi da imas dobre odnose sa ljudima, prijatelje, momka… pa ti srce nece biti prazno cak ni kad je puno boli. I moli se da bude volja Njegova i zahvali se sto ti je dao baku.
Kad baka umre, placi kad ti se place, ali ne padaj u ocaj. I zapamti zivi sa zivima, a mrtvi sa mrtvima. A kad kao sto kaze brat Ivo dodje i nas dan, eto i nas tamo, nadam se na pravoj strani tamo gde nam i pravedni preci pocivaju.
Nadam se da ce ti moje reci pomoci i biti od koristi. Ljilja
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 1
Vaistinu vaskrse, Ivo.
<p style=“text-align: left;“>Hvala i Vama i Ljilji, zaista mi znače vaši saveti. Pričešćujem se često i trudim se da i svojim delima i mislima budem bliža Hristu i pokažem mu svoju veru i ljubav. Imam roditelje koje takođe volim, ali nakon razvoda i zbog raznih stvari među njima više sam provodila vreme sa bakom, mnogo više nego sa bilo kojim članom, ona me je odgajila i pružila ogromnu ljubav, uvek je sve bilo lakše uz nju.</p>
Plašim se da na ovom svetu ostanem bez nje, ali probaću da svoje misli pročistim od straha i da ih preusmeri na razmišljanje koje je mnogo iznad ovozemaljskog sveta, a to je da ćemo biti zajedno u Carstvu Hristovom.Još jednom vam hvala što ste mi odgovorili, vaše reči su me utešile, a ujedno sam se i rasplakala (ne u lošem kontekstu, samo sam emotivna) naročito na ono što je Ljiljana napisala, pogodili ste koliko mi znači.
Sve najbolje vam želim.
- Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.