Савремени свет

…Савремени човек као да је саткан од противречности, па излаз тражи у свету дисонантности. То је пример разорене структуре и порушених закона и морала.
Кажу да провалије имају неку посебну врсту привлачне силе , па неки људи осећају неодољиву жељу да се баце у њих. Исто тако се код неких људи појављује жеља да се баце у средиште зла, да му се потпутно предају и да служе демону као каквој огромној сили која их привлачи и којој не могу, тачније речено, не желе да се одупру. Човек који се предао греху и који је на неки начин постао један дух са самим демоном већ је у суштини безуман.
Постоји реч “безобразност” која се обично схвата ко ружан или гнусан поступак. Но смисао те речи је много страшнији, могло би се чак рећи злокобан. Наиме, човек је лик Божији, а безобразност је губитак лика Божијег, услед чега човек поприма лик демона. Ех, у какве све бездане греха запада такав човек и какве све гадости чини не само другим људима , већ и својој сопственој души.Зато преподобни Јован Лествичник вели “Казна за гордог човека је његов пад , онај ко га чини задовољним је ђаво, а знак богоостављености је његова поремећеност” (Лествица, 23ћа поука).
Савремена уметност је својеврсни барометар човековог духовног стања. Казаљка тог бароментра пала је скоро на нулу и тиме као да најављује буру. Безумље у све већој мери обузима човечанство. Цивилизација истовремено потхрањује његову гордост и осуђује га на усамљеност. Једино нам вера може помоћи али наша интелигенција хоће Бога да спозна разумом , а не срцем, без личног подвига и без борбе са својим страстима. Неки се, пак, ограничавају само на испуњавање спољашњих обреда и ритуала и притом се уопште не труде да промене свој живот. Зато већина људи живи у стању некаквог полуверовања. Скоро су сви заборавили на оно најважније – на очишћење сопственог срца од страсти које се у њему скривају. Ту треба почети од јеванђелских заповести. Неопходно је схватити да смо духовно сиромашни. То је први ступањ и темељ наредног ступња. Девет заповести блаженстава (види Мт 5-3-11) личе на девет ангелских чинова од којих онај највиши стоји пред престолом Божијим, а најнижи се дотиче земље. Те заповести ће човекову душу ишчупати из снажних канџи безумља. Поставља се питање како да човек уистину постане свестан свог духовног сиромаштва и како да стекне смирење.Пут који води до тога налази се у послушности, у томе да будемо у оном чину на који смо призвани, да у Цркви имамо духовног учитеља и онога ко ће да нас руководи, као и у томе да се у свакој животној ситуацији трудимо другога оправдавамо а себе да окривимо.Свети оци кажу да нам је сам Господ дао пример смирења и да је та врлина неисцрпна, без конца и краја. Горд човек се боји сопствене сенке, иако то крије, а смирени остаје миран и усред узбурканих таласа. Онај ко је победио гордост, тај је победио страх, очај и безумље који потресају цео свет…

Архимандрит Рафаил Карелин

Број корисника који су захвалили аутору: 1

mare3