- This topic has 181 одговор, 25 гласова, and was last updated Постављено пре 1 месец, 3 недеље by
.
-
Поруке
-
da li postoji neki lek za nesanicu jer slabo spavam nekad i sa prekidima ili jedva zaspim
smaram oprostite
Dragi Mare, za one koji imaju nesanicu jako je dobro da svaki dan pešače i da borave na hladnom. Kad čovek udje u toplo spava mu se. Takodje pešačenje, recimo 3 km donekle i nazad. Vreme dok pešačiš trebaš da iskoristiš da zapažaš stvari oko sebe i da probaš da uočiš nešto što te raduje, a ne da ideš kao zombi ne primećujući ništa i razmišljajući samo u problemima koji te tište. Za spavanje se prepisuju sedativi. Meni se čini da ti povremeno upadaš u stanje blage panike (tad ti se čini da si za odeljenje, da si ovo i ono..). Panika je samo 1 stadijum straha. Protiv straha se piju anksiolitici. Verujem da bi tebi i za spavanje koristilo da povremeno piješ bromazepam. On opušta celo telo i unutrašnje organe, a ne samo nerve. Uz to i brom koji sadrži bi ti bio od koristi. Fama je da može da se stekne neka ozbiljna zavisnost. Možeš da pitaš svog psihijatra da ti ga prepiše da piješ neko vreme i vidiš da li ti odgovara, naravno ako se ne kosi sa tvojom terapijom. Ipak boravak na hladnom, fizička aktivnost – pešačenje probaj prvo i ne budi lenj. Ako se s posla vraćaš autobusom, sidji neku stanicu ranije pa nastavi pešice do kuće. Tako nećeš skraćivati ni povladjivati svojoj lenjosti a puno će ti pomoći.
Број корисника који су захвалили аутору: 1
previse opterecen jer mislim da ne mogu da budem sa zenom, i lekovi kao da ne deluju
antidepresivi
to sam rekao 10000 puta smaram
ne idem na posao busom voze me kolege
i pitanje da li nesto mogu da menjam
a sanja mi ne odgovara
Mare reci mi odakle si? Jesi li blizu Nisa ili ne?
jagodina
Bog ti je dao jedan život. Mnoge stvari u bibliji nisu dobro protumačene. Poenta života je prihvatiti sebe. Čim ti imaš takve misli strejt nisi. Najveći greh je povrediti i nauditi sebi. Time nećeš rešiti ništa, Bog je svakoga napravio onakvim kakvim treba da bude. Na silu nećeš postići ništa. Mozak ti tek onda neće dati mira.
Број корисника који су захвалили аутору: 1
Pomaze Bog Braco i sestre imam problem. . Osjecam se lud kad odreagujem strasljivo al to ide pokrece se neciom reakcijom ili pitanjem . I u ocima drugih sam lud i taj osjecaj me paralise, da se zbunim brkam rijeci i i drugi me jos vise odbacuju od sebe i to me paralise strahom ne pokretanja i, mržnje.Sta da radim? a na poslu imam problem da se odbranim znate ono kad neko ima strah od tuce itd strah recimo kad se neko izdere na mene da mu odgovorim istom mjerom itd ili ista da kazem ili kao da provaljuju da sam cudan lud strasljiv nemam pojma . A uvece imam ponekad strah od demona i nekih dana brihu do ocaja postim i molim se i pricescujem u dogovoru sa duhovnikom. I desi se da opet imam te probleme iako se pricestim i ispovijedim. A sto se tice vjecitog pitanja monastvo ili brak tu msm da jos nijesam spreman ni za jedno ni za drugo. Nesto mi govori da vidim kako je u manastiru. a bojim se da je to gordost. samo da dodam imam 29god i imam neoptimisticne misli i to me muci.msm da sam previse dobar za ovaj svijet. E sad sto se tice iskisenistva i tamo su ljudi manje vise slicni kao i u svijetu. E sta su vasi savjeti?
Број корисника који су захвалили аутору: 1
Sto se tice prvog problema on je situacion zavisi kako kad
Број корисника који су захвалили аутору: 1
Драги брате,
мислиш да си превише добар за овај свет? Зато је Бог допустио да паднеш у страшљивост, да видиш да ниси. Да јеси – чега би се плашио? Ко сигурно иде у Рај, тај се ничега не боји, јер је Христос већ са њим. Нека ти пример буде св. Сисоје Велики, који је и на самрти молио анђеле да га оставе још мало у животу, јер је сматрао да ,,тек што је почео мало да се каје“.
Није грех отићи и живети неко време у манастиру, чак и ако тај неко није искушеник, т.ј. кандидат за монаштво. Пријави се локалном свештенику, или отиди у манастир који ти се свиђа и њих директно питај да проведеш код њих викенд, недељу-две, годину – колико год хоћеш. Јер док ниси сигуран да ли си за брак или монаштво – ниси ни за једно, ни за друго.
А за прво… Језичарењем се не треба бавити. Ни Христос то није радио, а нападали су га онолико. Додуше, Он је грмео у одбрану Бога, људи и Вере. Тако и ти. Научи се, можда и натерај да увек браниш друге (који су у праву), а не да се трудиш да просто побеђујеш саговорнике, па ће ти Бог сам отворити уста, те ћеш схватити да је Он тај који даје силу и снагу за таква дела, а да то не проистиче из нас самих. Тако нас чува од гордости. Јер препирање са другима из било ког разлога, а без страха Божијег, храни директно сујету, ту велику капију гордости.
Ако си на добром путу, само веруј у Божију помоћ и страх ће нетрагом нестати. Полако, не секирај се. За све треба време.
Број корисника који су захвалили аутору: 1
Zasto se onda Xristos molio da ga mimoidje ta casa?ne znam da li mi smijemo preuzimati na sebe krst koji nije za nas? Nije grijeh otici u manastiru i boraviti pokusati moze samo tamo po blagoslovu da se boravi dva dana. Nocas se strah umanjio. Zasto covjeku neka strast daje vise snage protiv straha nego nesto drugo ili je to instant. da li mislite da je taj strah blagoslov od Boga? Da li uz taj blagoslov Bog tog covjeka ociscuje od toga i cini ga hrabrijim?
Hvala ti brte na svemu ocekujem idalje tvoje odgovore svaki ti dobro Bog dao
Број корисника који су захвалили аутору: 1
Izvini a bas se ovi ljudi koji nijesu dobri se nicega ne boje zasto ne znam? Toliko su samo pouzdani ne razumijem?
Број корисника који су захвалили аутору: 1
Стари Грци су добро дефинисали разлику између храбрости и неустрашивости, т.ј. између врлине и онога што само личи на врлину, а уствари је оно што би смо ми хришћани данас означили као страст или безумље. Наиме, храбар човек је онај који је свестан опасности и могућих последица, можда и осећа страх због тога, али наставља даље, трудећи се и надајући се да ће све добро проћи. Безуман, пак, онај који улеће у сваку опасност непромишљено, срља, смеје се потенцијалним последицама. Ове последње су сматрали ништаријама, презирали су их, макар имали врхунске резултате. Тим пре ако су угрожавали и друге, н. пр. у биткама.
Хришћанин, опет, своју снагу вуче од Бога. Или, прецизније, свестан је да све од Бога зависи: ,,Без мене не можете чинити ништа.“ Зато је хришћанин надмашио и античке људе, јер је на своју врлину додао и смирење.
У томе је штос брате. Ако сматраш да ти треба више неке врлине, учи се њој од врлинских људи, а не од кабадахија који само изгледају тако.
Христос се молио да га ,,мимоиђе чаша“ јер ничега ужаснијег нема за онога који јесте Живот, са великим ,,Ж“, од – смрти. Али, пошто није било другог начина, са смирењем и кроткошћу, а највише са љубављу према људима, прихватио је своја страдања. Ето и божанске дефиниције храбрости, још узвишеније од оних претходних, на делу! Без љубави све нам је безвезе, па и врлине.
<p style=“text-align: left;“>Hvala ti brte moj dobri mnogo mi ovo znaci. Stacu kad sam okruzen kabadahijama sa takvima radim.</p>
Број корисника који су захвалили аутору: 1
- Морате бити пријављени да бисте одговорили у овој теми.