pomoc savet

Pomaže Bog brate Marko,

Samo se ti trudi i nastavi da živiš liturgijskim načinom života, učestvujući u svetim Hristovim tajnama. Ne dozvoli da te misli i nagoni koje osećaš obuzmu i da te nateraju da pomisliš da si to ti, jer to dovodi do očajanja, gde čovek u neverici šta je pomislio, krene da misli , recimo u tvom slučaju, o samopovredjivanju. Odbacuj to jer to nisi ti. I seti se da svako ima svoj krst i da je to tvoj krst koji Hristos želi da nosiš. Nikad ne odustaj od nošenja tog krsta, uvek se trudi i bori uz Božiju pomoć. Zna Gospod da smo ljudi i da kao ljudi, zbog naše pale prirode, grešimo. Ali to ne treba da se shvati pogrešno i da se srlja u greh, već se zaista i istinski trudi u borbi protiv svojih požuda pale prirode. Ako padneš ne očajavaj jer borba još uvek nije završena, samo budi istrajan i Bog će ti sigurno pomoći u pravo vreme.

Svako dobro od Gospoda i želim ti da da pobediš!

Број корисника који су захвалили аутору: 2

mare3

Ja najiskrenije mislim da je najbolje da batališ psihijatra, jer oni kljukaju raznim lekovima/hormonima pa ti privremeno bude bolje, ali čim batališ, bude ti posle katastrofa. To te čini zavisnim od tih hormona.

Izuzezak ako je psihijatar pravoslavac i zna da posavetuje u pravom smeru bez „privremenog smirenja“

Драги брате,

Свети оци овај наш живот зову долином плача и то не без разлога. Само две ствари су сигурне у овом животу – страдање и смрт. Господ нам је поручио да ћемо у овом свету имати жалост али нас је и утешио и охрабрио рекавши да се не бојимо јер је Он победио свет.

Нема човека који не страда али некима је крст тежи него другима. Ти си, брате, један о тих. Где се умножавају страдања умножава се и благодат и брига Господња. Ти си без мајке од свог детињства али знај да си оног дана када те је мајка оставила добио другу Мајку, исту ону која је родила Христа- Пресвету Богородицу. О људима који су одрасли без родитељске љубави Бог и Мајка Његова посебно брину. У то не сумњај.

О хомосексуалним помислима и не размишљај, потпуно их игнориши … то није твој највећи пробем. Верујем да ће ти, ако престанеш да о томе размишљаш … одмах бити лакше.

Овде на форуму имамо православног психолога, сестру Сању Станковић која ти може много више помоћи од било ког психијатра.

Овим путем је прозивам да ти се јави 🙂

У сваком случају, Бог је са тобом , не размишљај о тим искушењима, потруди се да живиш хришћански, попричај са неколико свештеника који су ти близу и који ти највише „легне“ замоли га да те посаветује како даље.

Бог не допушта више страдања него што човек може да поднесе а Он најбоље зна колико је то. Значи ти си много јачи него што мислиш. Трпи, моли се и тражи савет и , даће Бог, и ова твоја мука ће изаћи на добро.

Воли те у Христу брат,

Иво

Број корисника који су захвалили аутору: 1

kristina.ferari

Брате,

Обзиром да си нама изнео своју муку и искушења, претпостављам да у Бога верујеш јер је овај форум, форум православних.

Можда не знаш много о својој вери, можда се никад ниси причестио, можда ниси ни крштен.  Али, слава Богу, знаш да је хомосексуалност, искушење са којим се бориш, грех. То значи да ни ти ниси далеко од Бога а ни Он од тебе. Света Црква има лек за сваку болест али да би њени лекови исцелили човека потребна је вера. Ми, данашњи хришћани, страдамо од маловерја и како време пролази биће све горе.

Значи, ако у Бога верујеш и знаш та је твоје искушење грех, зашто би ишао по помоћ онима који за грех и незнају , који грех не признају? Потпуно си у праву … данашња психологија човека убеђује да добар онакав какав јесте и да треба да прихвати себе онаквим какав је. То је учење дијаметрално супротно Христовом.

Пошто нам је вера слаба, у тешким тренуцима тражимо помоћ од људи који су у Цркви и који деле исту веру са нама. Зато сам ти и рекао да треба да потражиш помоћ од православног психолога који има искуства, јер ти ниси једини који мучи то муку. Психологија, ако је православна, може много да помогне данашњем човеку. Првенствено да се стабилизује, да стане на ноге да поврати духовну снагу.

Брате … ако ниси крштен, крсти се… ако не идеш у цркву … крени … нађи доброг свештеника да те посаветује … ако не знаш пуно о нашој вери … потруди се … прочитај нешто.  Бог никога у историји човечанства није оставио без помоћи ако му се искрено обратио … па неће ни тебе. Ако живиш у Србији … има пуно манастира где ће те примити као брата, молити се Богу за тебе и посаветовати.

Опрости ми што ти овако попујем али искрено ме боли твоја мука па ти дајем оно што имам.

Свако ти добро од Господа желим,

Иво

Број корисника који су захвалили аутору: 1

mare3

Помаже Бог.

Други су те саветовали, ја не бих ту ништа много додавао, али бих напоменуо нешто.

Твој велики страх је да си <span lang=“SR-CYRL-RS“ style=“mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;“>геј. Велика данашња заблуда је да те хомосексуализам дефинише у потпуности. Ако имаш таква осећања да си непроменљив, да се не можеш променити и да је сексуална оријентација кључна особина сваког од нас.</span>

Прво, да ли ће неко бити хомосексуалац или не, не зависи само од гена. Зависи и од окружења и од саме особе, што је случај и са свим другим људским особинама.

Друго, чак и да си стварно геј, то не значи да ћеш такав и остати. Постоје људи који се бави баш тим да мењају сексуалну оријентацију. Код нас можеш наћи неке књиге Ричарда Коена, који је један од таквих људи. А, као што су те и други саветовали, ту су и исповест и причешће, лек за сваки грех, па и за тај.

Треће, чак и да ћеш заувек имати таква осећања (а то никако не мора да значи), не мораш поступати у складу са тим.

Главно је (чини ми се да баш то грешиш): Не поистовећуј се са својим грехом.

Није касно. Ни за породицу, ни за монаштво. А да из корена измениш живот, не би било касно ни да имаш 90, а не 30.

Потребно је да ти одлучиш, да ти зажелиш, без тога ништа не може. А са одлучношћу и уз Божју помоћ (а Бог ће свакако помоћи ако је у питању исправна ствар), може све.

Број корисника који су захвалили аутору: 1

mare3