pomoc savet

Dragi brate u Hristu Marko,

Svi mi zasluzujemo kaznu, ali Gospod je milostiv. Nemoj očajavati, moraš nastaviti sa borbom. Ako se dobro sećam, mislim da je otac Rafailo pomenuo jednog podvižnika koji se borio protiv gneva 10 godina. I gospod ga je napokon oslobodio. Znaj dobri moj brate da tako mora da bude i da ne možeš istog trenutka da se izlečiš od svoje strasti, ali moraš da nastavis sa borbom i Gospod će videti tvoj trud i učiniće da ne bude uzaludan. Nemoj da dozvoliš da te misli obuzmu i da digneš ruku na sebe jer je to veliki greh. Nastavi sa borbom, pa i ako padnes ponovo ustani, samo nemoj ostati dole i odustati od truda.
<p style=”text-align: left;”>Svako dobro od Gospoda i sve najbolje!</p>
Tvoj brat u Hristu Stefan

mare3 је написао:

hvala svima

da ne pisem vise mozda sam dosadio

Помаже Бог Маре3!

Немој одустајати! Самим тим што си се јавио на овом форуму, ти тражиш Божју помоћ и помоћ од људи, од ближњих. Неће те Бог оставити на цедилу, немој да бринеш. Навео си да си тражио помоћ од психијатра. Видео сам на сајтовима да постоје у Србији и православни психолози. То су професионални психолози који свој професионални рад заснивају не само на савременој науци, него и на православном предању и светоотачким поукама. Можда па покушаш да разговараш са неким од њих. И ја сам чуо за примере да се дешава да људи у току живота промене своју сексуалну оријентацију, могуће је. Буди стрпљив. Има наде!

Свако добро теби и свим људима,

Александар

mare3 је написао:

to sam posumnjao sa 24 mozda sam ima svoju sansu

mozda je prekasno ne spavam

jedva jedem

radim

te scene se javljaju ali ne uzivam u tome i nisam se nikad nadam se uzbudio na muskarca

Маре, имаш и даље своју шансу. Кажем ти, самим тим што пишеш на овом форуму, шансе ти се повећавају.  Ако си сада у тешком психофизичком стању, у прво време ти је неопходна помоћ лекара.

Друго, већина људи које имају такве помисли, имају их од раног детињства. Како се теби такве помисли јављају од 24-те године, то значи да ти се то некако “накалемило” у животу, а не носиш то од рођења, што значи да можеш да се ослободиш таквих помисли.

Оно што је можда случај код тебе, је погрешан начин борбе против тих помисли. Када се помисли “на силу” блокирају, оне знају да постану још јаче. Савет би био да се помисли игноришу, без самоосуђивања, без љутње на себе ни на саме помисли. Само констатујеш: аха, то је помисао,  она није суштински моја и нећу се бавити њоме. И кренеш да мислиш о нечем другом. Или, још боље: користи молитву у таквим тренуцима. Прочитај још једном све одговоре које си добио овде, поготово од старијих чланова форума. Тражи помоћ и од људи у својој околини, или напиши мејл неком монаху – духовнику. Не дижи руку на себе, проћи ће криза.

Свако добро од Бога ти желим,

Александар

Brate moj, neces biti sam, ne razmisljaj tako. Idi u Crkvu redovno i ucestvuj u svetim tajnama koja Crkva nudi (Pricesce, ispovest,..). Probaj da se sprijateljis sa nekom dobrom i poboznom devojkom iz svoje okoline (parohije, fakulteta, posla, itd..), ali daj i tome vremena takodje, kad bude neka bude.

Dobro je sto se kajes zbog svojih gresaka, ali nemoj previse maltretirati svoju dusu da si odbacen od Gospoda zbog njih i da ces ostati sam. Samo nastavi sa trudom i borbom, i Gospod ce to nagraditi pobedom nad samom strascu. Ali jako je bitno da budes trpeljiv u toj borbi i nemoj misliti da ce te to napustiti tek tako “preko noci”, to je dugotrpna borba. Budi istrajan u tome i odolevaj uvek koliko god mozes i vremenom ce sigurno popustiti, ako padnes ustani i kazi sebi “Pao sam, ali nastavljam dalje Boze”, prihvatice Gospod svaciji trud.

Na kraju savetujem ti da pocnes, ako nisi vec, da gledas predavanja oca Predraga Popovica. Verujem da ce to imati znacajan uticaj na tvoje probleme.

Nemoj mnogo da razmisljas o tome dal bi mogao, zasto ne mogu, da li sam mozda to i to, itd…

Resenje za tvoje probleme ce doci u svoje vreme kao dar od Boga, i bices zacudjen. Ali sada primarna stvar mora da ti bude da pokazes ljubav prema Gospodu, tako sto ces se boriti protiv te strasti ziveci Crkvenim zivotom, pomagati svojim bliznjima, biti milostiv,… jednom recju pozrtvovanjem. I ponavljam, to sve u cilju da bi pokazao Bogu da ti je zao i da zelis promenu u svom zivotu, koju ce ti Bog nesumnjivo darovati i razresiti te tvojih sumnji i pitanja, ukoliko budes bio zeljan da svojim pozrtvovanjem pokazes ljubav prema Bogu.

Probaj da pricas i sa svojim parohijskim svestenikom o tvom problemu, i nemoj da ti bude neprijatno zbog toga jer je to njegova duznost. Ako ti je bas neprijatno, reci mu da zelis nesto da mu ispricas, ali da ti je jako neprijatno da pricas o tome, i verujem da ce imati vise razumevanja i promeniti nacin pristupanja tebi u daljem razgovoru. Bolje reci problem svom duhovnom ocu nego da se obracas psihijatru.

Помаже Бог брате Маре3!

По свему реченом овде, прво што ти морам рећи је да никако не гледаш порнографију, никакве врсте! Тако либидо добити сигурно нећеш! Ја не ,,дркам” већ неко време, и раније се дешавало да сам издржавао на дуже стазе и могу рећи да ми се однос са женама доста променио (на боље)! Друго што ти могу рећи је да одеш да се исповедиш код свештеника и да се након тога причестиш! Моли се Богу да ти помогде у твом искушењу и труди се да се избориш против тога! Видим да си пао у очај, изађи из њега што пре! Знам да није лако, током делова школске године и ја сам био у неком очају (проблеми кући, у школи и малтеритрање у ученичком дому). Ако издржиш, Бог ће твој труд наградити, и ако смо, и ја и ти, тога недостојни, али Он је милостив! Такође, никако немој повређивати себе, то није вредно тога, Бог је нама поручио да своје тело и здравље треба да чувамо! Свако добро брате у Христу, желим ти све најбоље! Труди се и моли се Богу нашему!