НАСЛОВНА » Znanje

Znanje

Гледање 1 чланака - 1 до 15 (од 43 укупно)
  • Аутор
    Поруке
  • #2454
    martinovic.martina
    Учесник

      Bog pomogao, pozdrav svima

      Da li u priči Adama i Eve jabuka nekim delom predstavlja znanje? I ako predstavlja da li je onda znanje satana?
      Isto tako Apostol Pavle je rekao “znanje nadima.” Što znači da nas znanje čini nadmenim. ( primetih i po sebi ranije da se automatski postavljam više od druge osobe ako ne zna koliko i ja )
      U konfuziji sam. Da li treba učiti i šta treba učiti?(osim religije)

      Da li je bolje imati svakakvo znanje, čitati knjige iz svih aspekata  ili je bolje ne znati toliko?

       

      #2457
      ivo.vatovic
      Учесник

        Драга Мартина,

         

        Не бих да тумачим Свето Писмо али једно је сигурно … знање није Сатана. Сатана је личност, пали анђео а не појам.

        Знање, по себи, је, не само добро, него и потребно … неопходно. У свему.

        Знање надима само онда када је без смирења. Када се надимамо … за то није криво знање него ми сами јер себи приписујемо заслугу за знање које смо стекли.

        Дакле, када поставимо ствари на своје место … па кажемо да све што имамо и знамо није наше него је дар Божији и да нам је дато са разлогом а не просто онако као перје па да се китимо, и да је разлог због којега нам је дато све што имамо, па и знање, да послужимо ближњег… надимања нема.

        Ако знамо да ћемо за таланте који су нам дати, у Онај Дан, морати да дамо одговор како смо их употребили … и о томе често размишљамо, или боље, себе често потсећамо… тешко да ћемо се надимати.

        Свако добро,

         

        Иво

        #2458

        Христос се роди!

        Свети Марко Подвижник, велико свјетило Цркве, у својој збирци изрека “О онима који мисле да се оправдају делима” каже:

        105. Од свих зала прво је незнање, а затим неверовање.

        Овдје се мисли на незнање Бога и Његовог Еванђеља.  Јасно је, онда, да је такво незнање погубно, а њему супротно знање – неопходно за спасење.

        Но, као што брат Иво рече, има разних знања. Нека од њих, у недостатку свима нам неопходног смирења, буду и узрок душегубне сујете.

        Стога, мислим, да нам ваља и усрдно проучавати Свето Писмо (и тако стицати душеспасоносно знање) али и усрдно се трудити на чишћењу свог срца – јер су блажени они чистог срца и Владика Христос је таквима обећао једну сасвим посебну врсту виђења (Мт. 5,8).

        #2460
        martinovic.martina
        Учесник

          Hvala puno dragi Ivo i Mileta na Vašem odgovoru.

          Dosta dugo sam do nedavno čitala i imala znatiželju o temama za koje se vezuju nečiste sile( astrologija, budizam, čakre, misticizam..) Sve što me je interesovalo saznala sam da ustvari nije dobro i da to znanje ne potiče od dobrog. I kad se okrenem na primer psihologiji opet se pojave neki ljudi koji nisu bili baš čisti, tako da se sad pitam odakle potiču ta znanja koje čitam i počnem da se preispitujem da li je taj neko verovao u Boga ili ne..Da li treba da verujem u te stvari ili ne, uglavnom malo sam paranoična

          #2463
          Slobodanka
          Учесник

            “Znanje je sila, znanje je moc, ko nema znanje, glup je ko noc”. Tu sam pesmicu nekad cula i cesto sam deci govorila, dok su bili mali… A u sustini je istina u tim recima, znanje jeste Sila i Moc. Ali zloupotreba znanja je ono sto tebe brine. Ja sam po zanimanju naucnik, i imala sam jako velike ideale i tako puno radosti kad nesto novo naucim, kad nesto razumem, kad u laboratoriji vidim neke rezultate… To me je ispunjavalo nekom cistocom i smislom, a onda sam se suocila sa laziranjem rezultata, jer mnogi ljudi lazu i izmisljaju rezultate da bi zadrzali posao, platu, dobili finansije za projekte itd. I to me je toliko pogodilo, to je bio satana na delu. Desavalo se i meni da pod pritiskom moram da nesto precutim, jer su auutoriteti (mentori, sefovi, direktori) veoma uporni u svojim namerama… To su ljudi koje je Zlo obuzelo, koji nisu vise svoji, a nisu losi ljudi, ali su bukvalno duhovno pali. I ja sam imala tih padova i kajem se toliko da ne mogu recima da ti opisem. Pa sam bila mentor mnogima za doktorske ili magistarske radove, gde je Moralo da se popusti, gde nije smelo da se zaustavi da necije dete ili roodjak doktorira itd. A kao majka koja izdrzava sama svojih dvoje dece (muz ne radi vec skoro 20 godina) ja nisam imala finansijski drugo resenje, nego da zadrzim posao. I to je pobeda Zla kod mene llicno. Nisam ostala casni naucnik. A ima ih koji su ostali casni. Ali srecom ja nemam vise nikakve funkcije, nikakva zvanja, obican sam mali naucni saradnik za neke velike firme, nemam nikakve ambicije da napredujem, niti to mogu, niti hocu da u tome ucestvujem. Ali se stidim i kajem zbog tih nekoliko padova.

            Tako da znam iz prve ruke sta je zloupotreba nauke i znanja, a to je Zlo, to je Satana u nama pobedio. Trebalo je da casno ustanem i odem u nekim situacijama. Ali veoma mali broj naucnika to moze da uradi.

             

            Da ne smaram sada, postoji ta “radost saznanja” koja je Bogom dani osecaj blazenstva, prosto ti je puno srce kad nesto ZNAS, i jeste da si morao mnogo da ucis i radis, ali to se podrazumeva. Ali kad se to znanje zloupotrebi, to je veliki pad u greh.

             

            Ako bude potreban primer, evo ja na primer, znam sve o PCR metodi i znam tacno zasto ovaj test koji se radi nije dobar vec 2 godine, i zasto daje llazno pozitivne rezultate. Znam da moze da se napravi mnogo bolji test, ali ne vredi kad oni koji upravljaju tim kompanijama i organizacijama to nece, jer su oni ocigledno pali i opsednuti su zlim mislima, palim duhovima, oni nisu vise sa Bogom, oni su otpali… I ima ih mnogo i nece da cuju glas istine i razuma. I tako je u svim naukama danas. Tesko je vise Bilo Cemu verovati u oblalsti bilo koje nauke. I to boli…

             

            A trebalo bi da znanje pomaze, da poboljsava uslove zivota… Ali zlo uvek nadje nacin da sve upropasti… Moramo se jace boriti, moramo nekako biti uporniji u borbi… Ne smemo gubiti nadu (iako sam je ja skoro izgubila) i moramo nekako napred.

            Izvini ako sam previse pisala…

            Ali ukratko: Znanje je cisto, znanje je od Boga. Tako bi moralo da bude.

            #2468
            martinovic.martina
            Учесник

              Draga Slobodanka vi ste pravi borac.

              To je ono što sam napisala.. Da više ne znamo od koga učimo i da li je to znanje stvarno dobro. U suštini znanje kao pojam ne može biti loše, međutim kad pomislimo trenutno o tome da svako piše knjige i da se svašta radi zbog nekih skrivenih razloga, to je ono što mi daje neku nesigurnost.

              Hvala Vam što ste izdvojili vreme i podelili Vaše iskustvo, sigurno će mi pomoći i olakšati svi odgovori koje sam dobila.
              Svako dobro

              #2469

              Мир Божији, Христос се роди

              Драга сестро, на самом почетку књиге Постања, после стварања света Бог каже: Быт.1:31 Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро беше веома. И би вече и би јутро, дан шести.

              Ово подразумева све и људе и животиње и небо и земљу и све оно што је тада било познато човеку и све оно што ће човек касније открити. Свака врста знања је од Бога дата, али као што је неко пре мене рекао она злоупотребљена од стране људи на наговор сатане, не служи на спознају Бога, него на личну корист, тј на величање сатане, као што је сестра Слободанка навела примере.
              Даћу ти два примера где је знање дато од Бога добро, али где употребом тог знања или његовом злоупотребом, човек може да спозна Бога или да отпадне од Бога.

              Први је пример Адама и Еве, где им је Бог дао знање да једу од сва дрвета осим дрвета познања добра и зла, а они нахушкани ђаволом, који им рече да је управо плод са тог дрвета најлепши од свих плодова и да ће кад га поједу постати богови, и зато им је Бог тај плод забранио. Послушавши сатану, тј злоупотребивши знање које им је дао Бог, они бивају удаљени од Бога, падом из раја, да би кроз покајање, тј стицањем новог знања које им је Бог показао, поново се приближили Богу.
              Други пример је пример три мудраца који су се поклонили Богомладенцу по његовом рођењу.
              Као што знамо они су се бавили астрологијом, читала си о њој па сама знаш чиме се астролози баве, злоупотребљавајући знање о звездама које нам је Бог дао. Е сад, зашто су само та три мудраца спознали ту звезду која им се указала и схватили да она води до места рођења Богомладенца од стране Приснодјеве Марије. Зато што су они једини који су се бавили астрологијом, а нису је користили на личну корист тј, величање сатане, већ на спознају Створитеља света. Зато их је и Бог изабрао и водио да међу првима виде Богомладенца и да га спознају као Бога и Ствараоца света.

              Тако да знање од Бога дато јесте добро, јер све што створи Бог беше добро, али га ми нашом злоупотребом “кваримо”. Свако знање треба да служи спознаји Бога, а не да буде сврха самом себи.

              Ако Тесла откривајући струју и све друге своје изуме и то не искористи да спозна свог Ствараоца. Он није имао корист од својих изума, јер га они нису приближили свом Ствараоцу, али “његови” изуми су корисни човечанству, јер су од Бога дати, док год их оно не злоупотребљава.

              Прости ми грешноме

              #2471
              martinovic.martina
              Учесник

                Vaistinu se rodi

                Poštovani Predraže mnogo me raduje što ste mi odgovorili, hvala Vam puno.

                #2477
                Ljilja
                Учесник

                  Draga Martina, evo sta kaze vladika Nikolaj: “Uci sto hoces i znaj sto mozes. Ali jedno ne smes nauciti – na zlo koristiti svoje znanje.” Da nadovezemo i ono: znanje je snaga, znanje je moc… Ako steknes znanje tvoja moc se povecava, tako mozes uciniti vise dobra, ali i vise zla. Iz biblijske price znamo da Bog ceni one koji talante koji su dobili sto je moguce vise umnoze – to znaci da je dobro sticati znanje i povecavati svoje potencijale da ucinis vise dobra, ali to mora biti simultano sa covekovim duhovnim uzrastanjem kako bi uvek izabrao dobro, a ne greh. Uz to moramo imati u vidu da oni losi sticu vecu snagu znanjem pa je i duznost dobrih da ne zaostanu… i ne klonu duhom u vezi saznavanja. Mislim da je stav da ne treba sticati znanje pogresan i da bas svako moze naci nesto sto moze primeniti na dobro. Bog je stvoritelj, a mi stvoreni po liku Njegovom imamo potrebu da budemo stvaraoci i znatizeljni. Ako se prizemljimo jos vise trebamo se setiti da su generacije Rsuma gladovale i jele 2 dana star hleb da nebi pojeli previse, da su se najeli tek kad su izmisljene nove sorte zitarica, da su umirali od upale pluca, proliva… sedeli uz petrolejke i svece… njihove majke su prale ves na ruke, nekada i u reci… Hvala svima koji su svoj zivot posvetili da saznaju sto vise i to znanje na dobro upotrebe. Kao hriscani imamo veliku srecu da nam je i kroz veru Istina dostupna samo trebamo biti voljni i pripremiti sebe da budemo dostojni da je primimo. Ti licno probaj da ne trazis Djavola, dovoljno je sto on trazi tebe. Bog s tobom i svima nama cija je logika tek bleda senka Logosa.

                  #2479
                  martinovic.martina
                  Учесник

                    Hvala Vam draga Ljiljo. Slažem se u potpunosti sa vama. Da li to onda znači da u znanju nema granica i da možemo da učimo sve što nas interesuje samo da ne uzlopotrebljavamo dato znanje?

                    #2481
                    Ljilja
                    Учесник

                      Draga Martina mogucnost ljudskog saznanja ima granice i nebi sirila temu na to. Ako pitas o slobodi izbora sta da proucavas, u teoriji jeste tako, ali nasi izbori nas cesto vode u propast. Sa takvim pristupom ti se moze desiti da prodjes kao Pinokio. Ako ja mogu da te savetujem, sto se vere tice drzi se pravoslavlja, nadji dobrog duhovnika i mnogo ce ti koristiti. Sa ostalim religijama se ako te interesuju upoznaj kasnije i najbolje kroz dela pravoslavnih teologa koji porede odredjena verovanja i obicno objasnjavaju zasto je pravoslavno stanoviste ispravno. Za ostala znanja bih citirala Balasevica: ” Ko nije drvo razumeo prvo pa tek onda sadio, taj nije nista uradio i shvatice kad tad da ne zna sta je hlad”. Probaj da zamislis svoj zivot, sta su ti prioriteti i za sta si sposobna. Ako zelis da imas porodicu da li mozes da uklopis da se bavis naukom i mnogo radis kao npr. dr. Nadezda Basara ili biras da budes medicinska sestra; Mozda da ne radis ceo dan za kiriju u velegradu nego se posvetis organakoj poljoprivredi. Jako je vazno ne biti kao onaj magarac iz price koji je cas kretao levo da pije, cas desno da jede pa je bio i zedan i gladan. Tako se nigde ne stize. Zelim ti da budes mudra, pogledas se u svoje srce i izaberes put na kome ces biti srecna i ostale ciniti srecnim. Ako pogresis ili pogresno izaberes uvek se moze krenuti iz pocetka. Srecno. Ljilja

                      #2491
                      Bodin Kravljanac
                      Учесник

                        Бог ти помогао, драга сестро!

                        Мислим да су сви одговори били на питање за светог Павла, тако да бих додао за првобитни грех.

                        У јабуци, смокви или каквом год плоду тог дрвета да је реч, није било никаквог знања, нити је оно симбол знања. Наши прародитељи били су од стварања нешто попут деце: незлобиви, незлопамтљиви – укратко: добри, послушни Богу и у јединству са Њим. Када су допустили Сатани да у њих посеје семе гордости, т.ј. сујете, пожелели су и они да буду као Бог, можда не баш као пали анђео да Га замене, али свакако да се изједначе са Њим. Слично као јогунаста деца према родитељима. До тада су Адам и Ева знали и осећали само добро, од тог тренутка су познали и зло, које води у духовну смрт. И хајде то што су се спустили на ниво животиња (донекле можда мало и испод, јер су оне увек Богу послушне), па се постидели своје голотиње (т.ј. Благодат се повукла и ум је почео да им се бави приземним мислима) и томе слично, него што су се врлине у њима извитопериле у сушту супротност. Некада храбри, одлучни и пожртвовани Адаам, који је своју жену волео више од себе самог, можда и више од Бога – сада на Божије питање ,,зашто” одговара са ,,упропастила ме је жена… коју си ми ТИ дао”. А, опет, као што је брат Предраг примето: питање је колико су њих двоје заиста пре тога имали свест о добру или су им њихова добра дела дотад више била природне реакције? Тако су, истовремено, од Бога научили и шта је то покајање. Зато је то Дрво познања добра и зла, не Дрво знања или сазнања. ,,Познати-познање” означава да је неко нешто сазнао, примио у себе и учинио га потпуно својим – сјединио се са тим. Зато касније ,,Адам позна жену своју” – т.ј. сјединио се са њом (овде се мисли конкретно на физичко сједињење). То што су Адам и Ева примили у себе преноси се духовним генима и на нас и то је тај ,,првородни грех”. Зато што се нови људи не рађају толико из љубави, колико из страсти родитеља. Једина особа рођена без тог греха је Исус Христ и Он нас је својом жртвом на нама неразумљив начин искупио.

                        За друго питање бих само допунио да искључиво ,,празно” знање надима. (Ис)празно знање не мора бити безначајно, н.пр. шта су црне рупе, колико врста скакаваца и мрава постоји, колика је дубина Пацифика – често може то управо бити знање о Богу. Ако то знање пуни наш балон сујете, онда је управо као и ваздух – празно. Јер прво сазнање о Богу је, као што је већ речено изнад – смирење. Све што није назидано на том ,,гвозденом темељу”, како га св. владика Николај назива у ,,Рајској пирамиди” – нема супстанцу и срушиће се.

                        Како делати, међутим, кад имамо више знања од некога другога? Вероватно са снисхођењем. Зависи од ситуације, односно од важности примене тог знања. Сада се налазим у тиму у коме имам неупоредиво више знања од свих осталих, плод вишедеценијског учења поткрепљеног искуством – далеко од тога да знам све, али знам много – и појави се ситуација у којој се тражи човек за позицију да обучава чланове тима шта треба да раде. Пријавим се, не будем чак ни разматран. Образложено тиме што ,,не умем да контролишем, т.ј. да терам људе да вежбају”. Ваљда немам довољно харизме, шта ли… Укратко, о томе одлучују људи који такође имају мало знања и последица је да од нас петорице изабран буде управо онај са најскромнијим знањем. Притом сам 100% сигуран да ту нема никакве малициозности од стране комисије или изабраног – просто не разумеју шта се тражи на функцији, јер имају искуство без знања. И како се поставити сада? Смирењем. Бог зна зашто је ово био добар избор и за тим и за изабраног и за мене. Што би рекао Жељко Бебек у песми: ,,Јер ово је мојих пет минута, а пред тобом стоји живот цијели.” Стицање знања без примене јесте грех, али Бог најбоље зна кад, шта, како и колико. Упознао сам неколико људи који се жестоко горде титулама и испразним почастима, према бољима од себе они су неприродно сервилни, према слабијима изузетно окрутни, нарочито према својим женама и деци. Још ако су жене способније од њих – онда је  трипут гора ситуација. У свему треба имати меру. Тај исти апостол Павле каже: ,,Шта ли имаш да ниси примио? А ако си примио, што се хвалиш као да ниси примио?” Сваки таленат, т.ј. способност за учење је од Бога, зато не треба да се понашамо као да смо нешто велико, нити, пак, да оклевамо са применом истих када се потреба укаже. Све филтрирано кроз смирење.

                        #2499
                        Ljilja
                        Учесник

                          Dragi brate Bodine, sve si divno objasnio. Zelim da se osvrnem samo na nastrani tim koji pominjes. Kad je nesto naglavacke niti stopalo moze da bude glava i dobro vodi tim niti glava, koja zato sto je dole, moze da postane dobro stopalo. Ako te dtugi prevare nije strasno, ako se sam zavaravas to je najgore, brzo dodje vreme kad shvatis da pred tobom nije zivot celi, da cak nece biti ni tvojih 5 minuta. Neki ljudi se zavaravaju da su glava, ali istinski to nisu. Oni koji su glava, a ukopaju se u timu u kome su najpametniji, a na dnu, zavaravaju se da ce dati plodove i nece protraciti darove. Ja ne znam da li se ti zavaravas ili ne – mozda ne znas ni ti, ali osecam da ovo treba da ti kazem sad. Nadezda Basara je u slicnoj situaciji znala da je glava i sta je ceka ako ostane, nije pristala na laz i sad se ne zna da li je vise usrecila sebe ili one ljude kojima je pomogla. Nek ti Bog koji je Istina da svako dobro.

                          #2502

                          Христос се роди!

                          Пошто је тема “знање”, иако је само индиректно везана са питањем, подијелићу са вама моја размишљања на тему стицања знања и зашто је тај процес обично отежавајућа околност људима који прилазе Цркви.

                          Сви који ово читамо прошли смо макар основну школу. Изузимајући малобројне изузетке данашње школе уче да се знању приступа на унапријед утврђени начин. Утврђеном знању/науци се приступа као врховном (или бар највећем) ауторитету. Притом, знање се шири на следећи начин: када научник/стручњак сматра да је пронашао новину у знању (било да је то нови научни закон, било правило, тврдња, став или како год се то звало) он тај свој проналазак/новину објави и учини познатим научној јавности, т.ј. људима из исте струке који се тиме баве и које то интересује. И тада, реакција остатка научника/стручњака на ту новину је – сумња. Нови се став испутује, проучава и покушава оборити/поништити (то се садa зове peer review). И уколико тај нови став издржи сву сумњу од свих који га покушавају обирити, након неког времена тај се став прихвата и увршћује у постојећу збирку знања.

                          Такав приступ се ослања на чињеницу да, уколико је неки став заиста тачан – никакви покушаји оповргавања га не могу оборити. Оно што карактерише садашњи образовни систем је да су сви који су га прошли (осим сасвим мало специјалних школа) научени да га користе и примјењују у животу.

                          И шта се дешава када таква једна особа приђе Цркви? На почетку се сусреће са множином нових ставова од којих су већина утврђени искуством Светих Отаца, а неки (догмати) су Богооткривени. На то новопридошли реагује на начин на који је научен да реагује – сумњом. У разматрању тих за човјека нових ствари, као што је кроз школу усвојено, износе се аргументи за и против. И у томе нема ништа спирно.

                          Оно што је проблем је што се као арбитар, као судија у том разматрању ствари за и против – који је аргумент ваљан (и треба га прихватити) а који није – служи људски разум.  Садашњи људски разум. Пали људски разум.

                          И ту новодошли у Цркву човјек, који је прошао важећи школско/образовни систем – наилази на камен спотицања.  Јер, по навици (и како је научен) примјењује људски разум на ствари који су изнад разума.  И док год не успије да из искуства спозна да су ствари Вјере истините – истините иако не подлијежу разуму (јер искуство надилази разум и човјек спознаје ствари и разумом и искуством). Док год се то не деси – такав човјек не може да направи свој први корак ка Богу. Јер, спутава га оно чему је претходно научен и начин на који је научен да размишља.

                          Срећом, човјеку је довољно да покаже искрену и отворену намјеру да усвоји нове ствари и да се обрати Богу.  Јер Бог хоће да се сви људи спасу и дођуу познање Истине – и Бог ће таквом човјеку помоћи да надиђе ограничени људски разум и да се увјери у истине Вјере.  А тада, е тада човјек почиње да живи новим животом…

                           

                          #2503
                          Ljilja
                          Учесник

                            Dragi Brate Mileta, pravo zboriš kao i uvek. Proučavanje i Bogoslovlje (usvajanje slova Božjeg) su dva suprotna koncepta. Čak i da nema škola, po paloj prirodi svojoj, čovek je sklon da veruje čulima i logici, a teže onom što njegovim čulima nije dostupno ili još gore u suprotnosti sa logikom. Ipak proučavanje Božje tvorevine je privilegija, a nauka je od kad sledi matematiku, a ne samo čula otišla daleko. Tako da mnogi uvidjaju da su otkrića do kojih se došlo naučnim postupcima poklapaju sa verskim spisima. Postavljaju sebi pitanje kako je to moguće, osim ako Istina nije data od Boga. Tad dolazi do onog preokreta i uporedjivanja logike sa Logosom kao ispravnim i nesumnjivim, a ne obrnuto. Sem toga, osim prtljaga koji je smetnja, javlja se i jedna prednost da uprkos ličnim padovima ovi ljudi nikad ne gube veru jer se više radi o spoznaji nego veri. Još jedan veliki rizik postoji kod onih koji sa nauke prelaze na veru (bez neophodnosti da napuste nauku). To je osećaj da mogu sami bez Crkve da saznaju šta im treba. Verovatnoća da se čovek spasi bez Crkve, čitajući, slušajući klipove… manja je od verovatnoće da neko ko ne upiše Gradjevinski fakultet napravi most preko Dunava koji neće da se sruši tako što će se edukovati sam na opisan način. To je ono o čemu treba biti svestan svako ko stremi spasenju – unutar Crkve je i znanje i put i sve što je potrebno i dobro. Odslušajte ovih 4 minuta uključujući kraj https://www.youtube.com/watch?v=ziRME0RzUs8 Ne treba bacati svoje sidro, koje su šanse ljuske u okeanu? Mi jesmo nastali po liku Božjem i logika jeste samo bleda slika Logosa, ali naša je znatiželja od Boga (iako ju je onaj drugi iskoristio). Ovo ne treba da bude razlog da se nauka izbegava. Svako ima neke svoje terete koji mu otežavaju da povrati pravu ljudsku prirodu od pre pada: bogataši i obrazovani su skloni oholosti,gordosti, nemilosrdnosti… siromašni zavisti, očajanju… ali kao što si već rekao Bog želi da se svi spasimo i ako se potrudimo možda to i uspemo, ako ne po zasluzi svojoj ono po milosti Njegovoj.

                          Гледање 1 чланака - 1 до 15 (од 43 укупно)
                          • Морате бити пријављени да бисте одговорили у овој теми.