- This topic has 4 odgovora, 4 glasa, and was last updated Postavljeno pre 2 years, 3 meseca by
.
-
Poruke
-
Pomaže Bog braćo i sestre,
Dobio sam knjigu na poklon. Na engleskom je jeziku. Njen naslov je „The Imitation of Christ“. Autor je Thomas Kempis. Pregled sadržaja mi izleda veoma interesantno, t.j. pragmatično. Na primer, jedan od naslova je ”kako izbegavati suvišne reči”. Drugi naslov glasi ”o ljubavi samoće i tišine”.
Pre nego što počnem čitati, želeo bih da saznam da li postoje primedbe ovoj knjizi sa pravoslavne tačke gledišta.
Autor je rođen u 14. veku, oko 1380. godine. Poštuje se u Rimsko-Katoličkoj crkvi, kao i Anglikanskoj crkvi. Više podataka je ovde: https://en.wikipedia.org/wiki/Thomas_à_Kempis
Iskreno, interesuju me pragmatične teme, kao što sam naveo ranije, ali ne teme koje mogu lako saznati od svog sveštenika, npr. ”kako se pripremiti za Tajnu Pričešća”.
Razlog za ovu postavljenu temu: ne želim da pročitam i nesvesno prihvatim logiku koja nije u skladu sa pravoslavnim veroispovedanjem Hrišćanstva. Nisam dovoljno obrazovan da se usudim čitati ovu knjigu i rasuđivati njen sadržaj. Na primer, mogu čitati dela Sv. Nikolaja Velimirovića bez straha da ću išta pogrešno naučiti, zato što je on pravoslavni svetac. Pošto autor ove knjige nije pravoslavni svetac, ne usuđujem se čitati istu bez istraživanja, tj. proveravanja od strane pravoslavnih lica.
U Hristu,
Aleksandar
P.S. Poklon mi je dao ljubljeni član porodice koji je Hrišćanin, ali ne pravoslavne veroispovesti.
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 1
Bog ti pomogao, brate!
Zaintrigiran, ,,bacio sam malo pogled“, naravno, na izdanje na engleskom, s obzirom da je prevod verovatno nemoguće naći na internetu. Odmah da se ogradim, površno sam prelistao.
Delo pre svega odiše euforijom.
,,Not thus, O Lord, not thus do I pray, but rather with Samuel the prophet, I beseech Thee humbly and earnestly, Speak, Lord, for Thy servant heareth. Let not Moses speak to me, nor any prophet, but rather speak Thou, O Lord, who didst inspire and illuminate all the prophets; for Thou alone without them canst perfectly fill me with knowledge, whilst they without Thee shall profit nothing.“
Za one kojima je stariji engleski problematičan, ovde Tomas od Kempena (mada nije zasigurno da je on autor) moli Boga da mu, kao svetom proroku Samuilu, govori ne preko Mojsija, ili bilo koga drugog proroka, nego direktno, jer je On ,,inspirisao i prosvetlio sve proroke; jer On sam ga (autora) može savršeno ispuniti znanjem i bez njih, dok oni bez Njega nemaju ništa.“
Ovako izgledaju i govore ljudi u nerazumnom zanosu, bez smirenja i bez ikakvog znanja. Sveci se zovu svetima jer su ispunjeni Duhom Svetim, i Duh govori kroz njih. Štaviše, kroz istoriju, Bog je pokazao da radije komunicira sa ljudima kroz proroke i anđele. Ako ja, koji ne bih umeo bez mape da pronađem zgradu Bogoslovskog fakulteta, ovo znam – šta da mislim o autoru koji je najmanje četiri puta prepisao Bibliju za života i izjavio ovako nešto. Treba želeti direktan dodir sa Bogom, naravno – ali ga se moramo prvo i udostojiti: poslušnošću prema svetim ocima.
Sve ovo mi liči na spis čoveka koji je jako mnogo čitao Bibliju i Psaltir i zaljubio se u Boga i moral, međutim, nije baš do kraja shvatio u čemu je stvar. Dešava se ljudima koji puno čitaju neki tip literature da upadnu u stanje nalik transu u kome počinju i sami da se izražavaju tim stilom i to može potrajati satima, danima – ko zna koliko. Mislim da se g. Tomasu baš to desilo, da je pisao opčinjen psalmima, ali to, nažalost, ne znači i da će ta pisanija biti kvalitetna. Ponovo naglašavam: morao bih da čitam ozbiljnije (a i daleko od toga da sam neki autoritet), ali sam, evo, u minut-dva, takoreći odmah, našao nešto što jako zabrinjava. Posebno što se ovo smatra jednim od najznačajnijih hrišćanskih spisa (mada ne na pravoslavnom istoku).
Mislim da je ovakav tip stanja opisivao sveti Ignjatije Brjančaninov.
Bog ti dobro dao, brate.
Dobro je što si oprezan povodom nepravoslavne literature. Nama neiskusnima ona može nanijeti veliku štetu. Pritom, Sveti Oci su “na svojoj koži” provjerili ispitali i u svojim djelima opisali sve faze duhovne borbe – i njima se može potpuno vjerovati.
U vezi pomenute knjige Tome Kempijskig, pogledaj šta o njoj piše sv. Ignjatije Brjančaninov u svojim Asketskim Ogledima, u poglavlju posvećenom prelesti:
https://svetosavlje.org/asketski-ogledi/48/
Uzdravlje!
Mileta.
Pun pogodak. Svaka čast vama obojici.
Prvome, što je za tako kratko vrijeme zaključio o problematičnosti knjige o kojoj sam pitao. I koji je uputio na čitanje o stanju autora koji je sastavio ovo djelo.
A drugome, što je spomenuo da poglavlje o prelesti daje upravo ovu knjigu na primjer.
Hvala vam obojici, Bogu slava i takođe, hvala.
U Hristu,
Aleksandar
- Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.