НАСЛОВНА » The Imitation of Christ

The Imitation of Christ

Форуми ГЛАВНИ ФОРУМ The Imitation of Christ

Гледање 1 чланака - 1 до 5 (од 5 укупно)
  • Аутор
    Поруке
  • #2392
    s.a.mitrovic
    Учесник

      Помаже Бог браћо и сестре,

      Добио сам књигу на поклон.  На енглеском је језику.  Њен наслов је „The Imitation of Christ“.  Аутор је Thomas Kempis.  Преглед садржаја ми изледа веома интересантно, т.ј. прагматично. На пример, један од наслова је ”како избегавати сувишне речи”.  Други наслов гласи ”о љубави самоће и тишине”.

      Пре него што почнем читати, желео бих да сазнам да ли постоје примедбе овој књизи са православне тачке гледишта.

      Аутор је рођен у 14. веку, око 1380. године. Поштује се у Римско-Католичкој цркви, као и Англиканској цркви.  Више података је овде: https://en.wikipedia.org/wiki/Thomas_à_Kempis

      Искрено, интересују ме прагматичне теме, као што сам навео раније, али не теме које могу лако сазнати од свог свештеника, нпр. ”како се припремити за Тајну Причешћа”.

      Разлог за ову постављену тему: не желим да прочитам и несвесно прихватим логику која није у складу са православним вероисповедањем Хришћанства.  Нисам довољно образован да се усудим читати ову књигу и расуђивати њен садржај.  На пример, могу читати дела Св. Николаја Велимировића без страха да ћу ишта погрешно научити, зато што је он православни светац.  Пошто аутор ове књиге није православни светац, не усуђујем се читати исту без истраживања, тј. проверавања од стране православних лица.

       

      У Христу,

      Александар

      П.С.  Поклон ми је дао љубљени члан породице који је Хришћанин, али не православне вероисповести.

      Број корисника који су захвалили аутору: 1
      #2394
      Bodin Kravljanac
      Учесник

        Бог ти помогао, брате!

        Заинтригиран, ,,бацио сам мало поглед“, наравно, на издање на енглеском, с обзиром да је превод вероватно немогуће наћи на интернету. Одмах да се оградим, површно сам прелистао.

        Дело пре свега одише еуфоријом.

        ,,Not thus, O Lord, not thus do I pray, but rather with Samuel the prophet, I beseech Thee humbly and earnestly, Speak, Lord, for Thy servant heareth. Let not Moses speak to me, nor any prophet, but rather speak Thou, O Lord, who didst inspire and illuminate all the prophets; for Thou alone without them canst perfectly fill me with knowledge, whilst they without Thee shall profit nothing.“

        За оне којима је старији енглески проблематичан, овде Томас од Кемпена (мада није засигурно да је он аутор) моли Бога да му, као светом пророку Самуилу, говори не преко Мојсија, или било кога другог пророка, него директно, јер је Он ,,инспирисао и просветлио све пророке; јер Он сам га (аутора) може савршено испунити знањем и без њих, док они без Њега немају ништа.“

        Овако изгледају и говоре људи у неразумном заносу, без смирења и без икаквог знања. Свеци се зову светима јер су испуњени Духом Светим, и Дух говори кроз њих. Штавише, кроз историју, Бог је показао да радије комуницира са људима кроз пророке и анђеле. Ако ја, који не бих умео без мапе да пронађем зграду Богословског факултета, ово знам – шта да мислим о аутору који је најмање четири пута преписао Библију за живота и изјавио овако нешто. Треба желети директан додир са Богом, наравно – али га се морамо прво и удостојити: послушношћу према светим оцима.

        Све ово ми личи на спис човека који је јако много читао Библију и Псалтир и заљубио се у Бога и морал, међутим, није баш до краја схватио у чему је ствар. Дешава се људима који пуно читају неки тип литературе да упадну у стање налик трансу у коме почињу и сами да се изражавају тим стилом и то може потрајати сатима, данима – ко зна колико. Мислим да се г. Томасу баш то десило, да је писао опчињен псалмима, али то, нажалост, не значи и да ће та писанија бити квалитетна. Поново наглашавам: морао бих да читам озбиљније (а и далеко од тога да сам неки ауторитет), али сам, ево, у минут-два, такорећи одмах, нашао нешто што јако забрињава. Посебно што се ово сматра једним од најзначајнијих хришћанских списа (мада не на православном истоку).

        Мислим да је овакав тип стања описивао свети Игњатије Брјанчанинов.

        https://ignjatije.wordpress.com/category/o-prelesti/

        #2395

        Бог ти добро дао, брате.

        Добро је што си опрезан поводом неправославне литературе. Нама неискуснима она може нанијети велику штету. Притом, Свети Оци су “на својој кожи” провјерили испитали и у својим дјелима описали све фазе духовне борбе – и њима се може потпуно вјеровати.

        У вези поменуте књиге Томе Кемпијскиг, погледај шта о њој пише св. Игњатије Брјанчанинов у својим Аскетским Огледима, у поглављу посвећеном прелести:

        https://svetosavlje.org/asketski-ogledi/48/

        Уздравље!

        Милета.

        #2402
        s.a.mitrovic
        Учесник

          Пун погодак.  Свака част вама обојици.

          Првоме, што је за тако кратко вријеме закључио о проблематичности књиге о којој сам питао.  И који је упутио на читање о стању аутора који је саставио ово дјело.

          А другоме, што је споменуо да поглавље о прелести даје управо ову књигу на примјер.

          Хвала вам обојици, Богу слава и такође, хвала.

          У Христу,

          Александар

          #2514
          Nikola
          Учесник

            Pozdrav brate,

            Po mom misljenju imamo mi dovoljno pravoslavne literature i treba se na to fokusirati, a izbegavati lituteraturu koja nije pravoslavna, vrlo moguce da moze nastetiti coveku

          Гледање 1 чланака - 1 до 5 (од 5 укупно)
          • Морате бити пријављени да бисте одговорили у овој теми.