- This topic has 10 odgovora, 6 glasova, and was last updated Postavljeno pre 2 years, 4 meseca by
.
-
Poruke
-
Poštovani,
U mojoj crkvi sveštenici ispvedaju ponekad sa maskama i za vreme liturgije.
Znam da treba zakazati ispovest, ali u meni je i dalje strah da ću ja odati mnogo toga o sebi svešteniku koji to može prenositi dalje u zajednici i sugerisati ljudima kakva sam ja, ko sam ja, itd. Sveštenik, kao i psiholog, jeste onaj kome se mnogo toga privatnog poverava i može drugima dalje prenositi.<p style=“text-align: left;“>Draga sestro Danice, znam da te problem od ranije muci, ali jako je vazno da se ispovedis i dobijes bozju pomoc u otklanjnju svojih grehova. To je kao da sama pokusavas da spremis neki tezak ispit, nikako ti ne ide, a onda ti neki najbolji profesor pomogne i sve ti se razjasni. Bez njegove pomoci ko zna koliko dugo se nebi makla iz mesta. Svestenik nebi smeo da oda tvoju tajnu, hipoteticki moze, ali verovatno nikad nece. Ako je taj strah od javne sramote u tebi veci jer si profesorka, odi gde te ne poznaju. Beograd ti je blizu. Za tebe je mozda bas najbolje da se ispovedis u toku liturgije. To su kratke ispovesti u 3-5 recenica bez mnogo detalja: npr. stalno osudjujem druge ljude, ne osecam ljubav prema bliznjima, prestoga sam, nepravde nanete meni mi izgledaju mnogo vece od nepravdi nanetih drugim ljudima… Kad vidis da u toku liturgije pocne ispovest stani u red i ispovedi bar neke svoje grehove, ako se ne usudjujes sve. Ako si stvarno dobro identifikovala svoje grehove koji kvare tvoj napredak, posle ispovesti ces ih lakse savladati. Probaj. Kao sto ucenik treba da prodje redom kroz sve lekcije i ceo nastavni program jer je osmisljen tako da on nauci sta treba i iako se plasi da ne izgleda glupo drugarima i da to ne zloupotrebe, mora da se odgovara, to je jedini put. Tako i u Crkvi, nista nije bez razloga i samo uci kako Crkva kaze da treba, postuj pravila i napredovaces. Bog s tobom pa da se na Bozic pricestis ispovedjena. Ljilja p.s. to da li popovi nose maske nije tvoja briga, tvoje je da ih ne osudjujes zbog toga.</p>
Draga sestro,
Sveštenik koji prenese ili objavi nečiju ispovest čini smrtni greh a oni su svesniji šta to znači nego ja i ti. To prvo. Iz tvoje poruke bi se reklo da se, ili nikad nisi ispovedila, ili možda baš davno pa se nakupilo. Zbog toga ti ne bih preporučio da se ispovedaš pre liturgije jer za opštu i temeljnu ispovest treba vremena. Tvoji strahovi su demonska iskušenja i cilj im je da odustaneš od svete tajne.
Ja bih ti savetovao da sedneš napišeš sve na papir … bez sitnih detalja … ako je , na primer, u pitanju bludna strast, nećeš da detaljišeš nego samo ispovediš da si bludno zgrešila, ako si zamrzela nekog, dovoljno je reći da ne možeš, recimo majci, da oprostiš nešto, bez sitnih detalja. Ako detalji budu potrebni, sveštenik će već pitati.
Najbolje je da nazoveš neki manastir i da zakažeš ispovest, poneseš papir na kome si sve napisala i izbaciš sve iz sebe. Možda dobiješ epitimiju što znači uzdržanje od svetog pričešća za neko vreme i to je to. Od tada redovno na ispovest da nebi opet došla u istu situaciju.
Veruj mi da osećaj kada sve izbaciš iz sebe je neuporediv sa bilo čim. I dalje će te savest malo bockati ali to je ništa u poređenju sa čim se sada boriš.
Svako ti dobro od Gospoda želim,
Ivo
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 4
Draga sestro,
Sveštenik koji prenese ili objavi nečiju ispovest čini smrtni greh a oni su svesniji šta to znači nego ja i ti. To prvo. Iz tvoje poruke bi se reklo da se, ili nikad nisi ispovedila, ili možda baš davno pa se nakupilo. Zbog toga ti ne bih preporučio da se ispovedaš pre liturgije jer za opštu i temeljnu ispovest treba vremena. Tvoji strahovi su demonska iskušenja i cilj im je da odustaneš od svete tajne.
Ja bih ti savetovao da sedneš napišeš sve na papir … bez sitnih detalja … ako je , na primer, u pitanju bludna strast, nećeš da detaljišeš nego samo ispovediš da si bludno zgrešila, ako si zamrzela nekog, dovoljno je reći da ne možeš, recimo majci, da oprostiš nešto, bez sitnih detalja. Ako detalji budu potrebni, sveštenik će već pitati.
Najbolje je da nazoveš neki manastir i da zakažeš ispovest, poneseš papir na kome si sve napisala i izbaciš sve iz sebe. Možda dobiješ epitimiju što znači uzdržanje od svetog pričešća za neko vreme i to je to. Od tada redovno na ispovest da nebi opet došla u istu situaciju.
Veruj mi da osećaj kada sve izbaciš iz sebe je neuporediv sa bilo čim. I dalje će te savest malo bockati ali to je ništa u poređenju sa čim se sada boriš.
Svako ti dobro od Gospoda želim,
Ivo
Brate Ivo,
Hvala na odgovoru. Nisam se dugo ispovedala. Jeste najbolje da odem u neki manastir. Jednom sam i bila, ali rekli su mi da tamošnji sveštenik izbegava da ispoveda one koji nisu iz njihove zajednice i parohije. Čudno se ipak osećam da se ispovedimkod oca koji me poznaje.
Svako dobro i Vama!
Pomaže ti Bog, Danice.
Tvoje prvo pismo me je potsjetilo na čovjeka koji ima gangrenu noge i od nje umire, ali se koleba da li da ide kod ljekara jer on može (i pored Hipokratove zakletve) nekome reći kako on tu ružnu bolest ima – pa šta će onda reći svet?
Sestro, čim imaš nešto na savjesti i ako te ona kori zbog grehova koje si učinila – ne brini zbog pomisli koje te napadaju. Njima je i cilj sa se ti ne ispovijediš, da se ne oslobodiš posledica grijeha, već da grijeh sakriješ i da sa njim u sebi izađeš na Strašni i Pravedni Sud Gospodnji – te da zbog neispovijeđenih grehova budeš osuđena na “tamu najkrajnju, u kojoj će biti plač i škrgut zuba”.
Ne misli da će sveštenik koga znaš promijeniti mišljenje o tebi kad bude svjedok tvoje ispovijesti Hrustu. Osim ako nije sasvim mlad i na samom početku svoje svešteničke službe – svaki sveštenik se na ispovijesti nasluša takvih budibogsnama stvari, da će to što od tebe bude čuo biti po svoj prilici nešto što je već petnaest hiljada puta do tad čuo.
Pošto reče da te sveštenik poznaje – znaj da će mu biti drago da prisustvije tvom ozdravljenju. Pritom, on je svešteničkom zakletvom vezan da ništa od onoga što na uspovijesti čuje ne smije odati. A za ovih dva milenijuma života Crkve ljudi su iz iskustva dobro skontali koliko ozbiljno Bog takve prestupe kažnjava – rako da sveštenstvu ni na kraj pameti ne pada da se sa time igraju i Bogu zamjeraju.
Kao što je roditelju drago kad vidi da njegovo djete napreduje, i kao pto je učitelju drago kad vidi da njegov učenik primjenjuje stečeno znanje – znaj da je isto tako i svešteniku drago kad se njegov parohijan ispovijeda, od grijeha čisti i Bogu bližu postaje.
A ukoliko nemaš sreće pa tvoj parohijski prota za ispovijest ne mari, na pastvu ne misli i svoj posao otaljava (jer i takvih ima, mada sasvim malo) – pa nije on jedini … traži i naći ćeš pravog sveštenika Božijeg i kod njega se ispovijedi.
A na ispovijesti na skrivaj ništa – jer “plata za grijeh je smrt” (Rm. 6,23)
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 4
Pomaže ti Bog, Danice.
Tvoje prvo pismo me je potsjetilo na čovjeka koji ima gangrenu noge i od nje umire, ali se koleba da li da ide kod ljekara jer on može (i pored Hipokratove zakletve) nekome reći kako on tu ružnu bolest ima – pa šta će onda reći svet?
Sestro, čim imaš nešto na savjesti i ako te ona kori zbog grehova koje si učinila – ne brini zbog pomisli koje te napadaju. Njima je i cilj sa se ti ne ispovijediš, da se ne oslobodiš posledica grijeha, već da grijeh sakriješ i da sa njim u sebi izađeš na Strašni i Pravedni Sud Gospodnji – te da zbog neispovijeđenih grehova budeš osuđena na “tamu najkrajnju, u kojoj će biti plač i škrgut zuba”.
Ne misli da će sveštenik koga znaš promijeniti mišljenje o tebi kad bude svjedok tvoje ispovijesti Hrustu. Osim ako nije sasvim mlad i na samom početku svoje svešteničke službe – svaki sveštenik se na ispovijesti nasluša takvih budibogsnama stvari, da će to što od tebe bude čuo biti po svoj prilici nešto što je već petnaest hiljada puta do tad čuo.
Pošto reče da te sveštenik poznaje – znaj da će mu biti drago da prisustvije tvom ozdravljenju. Pritom, on je svešteničkom zakletvom vezan da ništa od onoga što na uspovijesti čuje ne smije odati. A za ovih dva milenijuma života Crkve ljudi su iz iskustva dobro skontali koliko ozbiljno Bog takve prestupe kažnjava – rako da sveštenstvu ni na kraj pameti ne pada da se sa time igraju i Bogu zamjeraju.
Kao što je roditelju drago kad vidi da njegovo djete napreduje, i kao pto je učitelju drago kad vidi da njegov učenik primjenjuje stečeno znanje – znaj da je isto tako i svešteniku drago kad se njegov parohijan ispovijeda, od grijeha čisti i Bogu bližu postaje.
A ukoliko nemaš sreće pa tvoj parohijski prota za ispovijest ne mari, na pastvu ne misli i svoj posao otaljava (jer i takvih ima, mada sasvim malo) – pa nije on jedini … traži i naći ćeš pravog sveštenika Božijeg i kod njega se ispovijedi.
A na ispovijesti na skrivaj ništa – jer “plata za grijeh je smrt” (Rm. 6,23)
Bog ti pomogao!
(Uvek se pitam i da li je ovaj pozdrav greh jer se u zapovesti kaže da se ne spominje Njegovo ime.)
Ne plašim se nebitnih ljudi šta će da misle. Ali plašim se da će sveštenici početi da me posmatraju na drugi način i da će me njihovi pogledi odbiti iz crkve. Jer i sada mi je nekad teško da idem i plašim se da gledam sveštenika u oči nekad. Imam osećaj da oni među sobom komentarišu ljude i plašim se da će me neka njihova reakcija odbiti od odlaska u crkvu. Takođe, oni poznaju i moje profesore i druže se sa njima. A ti profesori su nekad i strogi i ne vole me. I plašim se da će ovo tek iskoristiti. Najdraže bi mi bilo kada bi sveštenik zaboravio šta mi ispovedim.
Mir ti od Gospoda našeg Isusa Hrista, draga sestro Danice
Prvo da odgovorim na tvoju opasku o spominjanju Imena Gospodnjeg, u zapovesti se spominje uzaludno spominjanje, tj u svakom lošem kontekstu,kao što je psovka ili krivokletstvo i pozivanje na Boga itd a normalno da se mi hrišćani pozdravljamo Imenom Božijim.
Molim te da mi pre svega oprostiš na slobodi kojom ću ti ukazati na određene stvari.
Ne plašim se nebitnih ljudi šta će da misle.
Ne postoje nebitni i bitni ljudi, jer Bogu je svaki čovek podjednako bitan,jer dok još bejasmo neznabošci On postrada za nas, a mi grešni ne bi trebalo da uzdižemo sebe, dok nas Gospod ne uzdigne u Carstvu svome.
Ali plašim se da će sveštenici početi da me posmatraju na drugi način i da će me njihovi pogledi odbiti iz crkve. Jer i sada mi je nekad teško da idem i plašim se da gledam sveštenika u oči nekad. Imam osećaj da oni među sobom komentarišu ljude i plašim se da će me neka njihova reakcija odbiti od odlaska u crkvu.
Ovo iz tebe govori tvoja savest, zato je potrebno što pre se ispovediti i ne čekati da još tereta padne na tvoja nejaka leđa i pitanje je kako ćeš to podneti. Ovaj ostatak citiranog ti je nagovaranje nečastivog da odlažeš ispovedanje što je duže moguće i da te na kraju odvoji od Crkve, ako mi ne veruješ ispovedi se prvom svešteniku koga vidiš, pa ćeš videti kakve će ti tad biti misli.
Najdraže bi mi bilo kada bi sveštenik zaboravio šta mi ispovedim
Ako se ispovediš iskreno i iz srca, nije bitno dal će sveštenik zaboraviti ili zapamtiti, bitno je da si se ti iskreno pokajala za tvoje grehe, a Bog je taj koji zna dal je tvoje pokajanje iskreno.
I On je jedini koga se treba plašiti, a ne ljudi i njihovih pogleda, jer ti pogledi su privremeni, a Božija kazna za neispoveđene grehove večna.
Prosti mi sestro grešnome na mojoj direktnostiBroj korisnika koji su zahvalili autoru: 2
Bog pomogao, sestro!
Braća Ivo i Mileta su, po mom mišljenju, rekli sve što je u ovom trenutku potrebno i korisno za tebe, sestro Danice, iz pravila i prebogatog iskustva Crkve.
Ja samo rečenicu-dve o meni samom i mojim problemima u vezi ispovesti:
Kao i većina (običnih) ljudi, za neke grehove mi je trebalo i po tri odlaska na ispovest da bih konačno „otkačio“ i izrekao šta sam učinio – uglavnom sam okolišio i izricao one „manje“ promašaje. Tek kada sam shvatio da je ispovest jedini način, mesto i vreme gde mogu da se u trenutku oslobodim svoje teške bolesti – greha (kao što ne postoji takav način ni za jednu drugu bolest koja postoji u ljudskom rodu), postalo mi je mnogo lakše (mada ne i sasvim lako!) pripremiti se, otići do hrama Božijeg i u kajanju izreći svoj greh i/ili strast. I još nešto – što me je začudilo – manje sam se vraćao tom istom grehu nego ranije.
Hristos među nama!
Milorad
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 1
Mir ti od Gospoda našeg Isusa Hrista, draga sestro Danice
Prvo da odgovorim na tvoju opasku o spominjanju Imena Gospodnjeg, u zapovesti se spominje uzaludno spominjanje, tj u svakom lošem kontekstu,kao što je psovka ili krivokletstvo i pozivanje na Boga itd a normalno da se mi hrišćani pozdravljamo Imenom Božijim.
Molim te da mi pre svega oprostiš na slobodi kojom ću ti ukazati na određene stvari.
Ne plašim se nebitnih ljudi šta će da misle.
Ne postoje nebitni i bitni ljudi, jer Bogu je svaki čovek podjednako bitan,jer dok još bejasmo neznabošci On postrada za nas, a mi grešni ne bi trebalo da uzdižemo sebe, dok nas Gospod ne uzdigne u Carstvu svome.
Ali plašim se da će sveštenici početi da me posmatraju na drugi način i da će me njihovi pogledi odbiti iz crkve. Jer i sada mi je nekad teško da idem i plašim se da gledam sveštenika u oči nekad. Imam osećaj da oni među sobom komentarišu ljude i plašim se da će me neka njihova reakcija odbiti od odlaska u crkvu.
Ovo iz tebe govori tvoja savest, zato je potrebno što pre se ispovediti i ne čekati da još tereta padne na tvoja nejaka leđa i pitanje je kako ćeš to podneti. Ovaj ostatak citiranog ti je nagovaranje nečastivog da odlažeš ispovedanje što je duže moguće i da te na kraju odvoji od Crkve, ako mi ne veruješ ispovedi se prvom svešteniku koga vidiš, pa ćeš videti kakve će ti tad biti misli.
Najdraže bi mi bilo kada bi sveštenik zaboravio šta mi ispovedim
Ako se ispovediš iskreno i iz srca, nije bitno dal će sveštenik zaboraviti ili zapamtiti, bitno je da si se ti iskreno pokajala za tvoje grehe, a Bog je taj koji zna dal je tvoje pokajanje iskreno.
I On je jedini koga se treba plašiti, a ne ljudi i njihovih pogleda, jer ti pogledi su privremeni, a Božija kazna za neispoveđene grehove večna.
Prosti mi sestro grešnome na mojoj direktnostiHvala ti, brate, na ovim pojašnjesima.
Potrebno je direktno objasniti stvari. Pa zato sami pitala.Samo da pojasnim. Kada sam rekla nebitni ljudi, mislila sam na nepoznate i ljude sa kojima posle toga ne bih imala neku interakciju. A sveštenici koji poznaju moje profesore, potencijalne poslodavce i koji možda mogu da me preporuče ili „odporuče“ za neki posao mogli bi to da rade na osnovu ispovesti. To sam htela da kažem.
Aliu svakom slučaju, hvala na savetu. Značajan je i koristan.
Bog pomogao, sestro!
Braća Ivo i Mileta su, po mom mišljenju, rekli sve što je u ovom trenutku potrebno i korisno za tebe, sestro Danice, iz pravila i prebogatog iskustva Crkve.
Ja samo rečenicu-dve o meni samom i mojim problemima u vezi ispovesti:
Kao i većina (običnih) ljudi, za neke grehove mi je trebalo i po tri odlaska na ispovest da bih konačno „otkačio“ i izrekao šta sam učinio – uglavnom sam okolišio i izricao one „manje“ promašaje. Tek kada sam shvatio da je ispovest jedini način, mesto i vreme gde mogu da se u trenutku oslobodim svoje teške bolesti – greha (kao što ne postoji takav način ni za jednu drugu bolest koja postoji u ljudskom rodu), postalo mi je mnogo lakše (mada ne i sasvim lako!) pripremiti se, otići do hrama Božijeg i u kajanju izreći svoj greh i/ili strast. I još nešto – što me je začudilo – manje sam se vraćao tom istom grehu nego ranije.
Hristos među nama!
Milorad
Hvala na odgovoru, brate Milorade.
I ja sam razmišljalao tome da će mi biti potrebno više ispovesti.
Veoma je značajno to što spominješ kakvo je stanje svesti i u mislima čoveka posle ispovesti. O tome se verovatno nedovoljno govori. Ljudi ne razmišljaju o blagodati i duhovnim darovima koje bi mogli dobiti i steći molitvom i okretanjem pravoslavlju i veri. Ja nisam niko da pričam jer imam svoje uspoen i padove, kolebanja, itd. Nisam se odavnoispocedala. Ali dobro je da se čuje to svedočanstvo od onih koji imaju toiskustvo.Svako dobro, brate!
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 2
- Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.