› Форуми › ГЛАВНИ ФОРУМ › Savet
- This topic has 15 одговора, 10 гласова, and was last updated Постављено пре 3 years by Ljilja.
-
АуторПоруке
-
4. август 2021. у 21:22 #1924
Здраво свима!
<p style=”text-align: left;”>Потребан ми је ваш савет. Има већ пар година како покушавам да сломим себе, молитвом, постом али примећујем да после одређеног броја година се намести нека ситуација да просто не поступим онако како би требало него урадим нешто напрасно а да притом ни сама не знам зашто сам то урадила и после још више очајавам и грдим себе због тога упадајаћи у глупе ситуације. Немојте ми се смејати молим вас. По неки пут ми дође да одем негде и тихујем, без људи, без света али имам децу и не могу да се одлучим на такав корак.</p>5. август 2021. у 10:05 #1928<p style=”text-align: center;”>Pozdrav Aleksandra</p>
Neko vreme imam zdravstveni problem koji sam dugo odlagao zbog svoje glave ,…Posetio sam ovu stranicu cisto kako bi poceo da se molim zbog ljudi koje volim i koji me vole.
Dobio sam snagu ,obratio se lekaru i danas idem ponovo !
Pozitivna sam osoba ,ali sam razmisljao negativno i sada to menjam , nisam imao u planu registraciju ,ali kada sam video tvoju poruku imao sam potrebu da se registrujem i da ti napisem nesto, jednostavno treba presloziti kockice u glavi.
Zelim ti svako dobro!
5. август 2021. у 13:41 #1929Захваљујем на одговору. Ја генерално нисам негативна особа.
5. август 2021. у 14:59 #1930Помаже Бог.
Александра, написала си да покушаваш да сломиш себе. Мада си се можда само тако изразила, ипак да кажем. Ми не треба да сламамо себе и да градимо испочетка, већ да се преобразимо. Да објасним. Ако неко има стару кућу у којој је одрастао, али тамо није био годинама, он неће ту кућу срушити и градити нову. Ако је тамо одрастао, вероватно му је драга (као што смо ми важни Богу) и покушаће да је реновира. То значи да ће кућу можда преуредити, односно неке ствари испремештати. Свакако ће кућу очистити и избацити отпад ако се нагомилао (а прљавштина и отпад нису део куће). И ми себе можемо променити, али нећемо ништа уништавати осим греха, који заправо није део наше природе. Бог нас је створио безгрешне, и сваки грех је страно тело које треба да уништимо. Али, не треба да уништавамо делове своје личности које немају везе са грехом. Хришћанин није против себе, није чак ни против свог тела. И тела ће са нама бити у вечности. Хришћанин је против бунта тела. Ми само хоћемо да тело зна своје место.
Друго, нико није сигуран да неће згрешити. Дешавало се да велики подвижник згреши при самом крају живота. Додуше, то је вероватно зато што неку страст није до краја победио, већ се она годинама скривала. Може ти се чинити да се успешно бориш са неким грехом веома дуго, а онда одједном паднеш. Неки пут Бог намерно то допусти зато што се ми превише уздамо у себе. Штавише, ако смо веома тужни, чак и очајни након таквог пада, то вероватно значи да смо били горди. О овоме сам и читао, а говорим и из искуства. У себи размишљам: „Како ми се то опет десило? Као што сам ти рекао, то није знак покајања, него гордости. Оно што ми подсвесно осећамо је заправо: „Како се то мени десило кад сам ја тако добар?” Можда то није с тобом случај, али размисли и посаветуј се са духовником, ако треба.
<p class=”MsoNormal”></p>
<p class=”MsoNormal”></p>
<p class=”MsoNormal”></p>
Треће. Треба да схватимо да ми не побеђујемо грех. То чини Господ. Ми заиста треба да урадимо оно што је на нама: да изаберемо врлину, да се склањамо од искушења, да будемо одлучни у томе да ћемо поступити исправно… Али, све то није победа над грехом. То је само услов да би Бог победио грех. Ми бирамо врлину својом вољом, мислима и поступцима, а Бог је тај који нам ту врлину дарује уколико види одговарајућу вољу. Можда то неће учинити одмах, већ ће нас снажити допуштањем борбе, али ако смо ми упорни и без гордости, Бог ће то свакако учинити и то у таман онда кад треба.Четврто. И кад би отишла негде у потпуну изолацију, грех би те тамо пратио. Он би ишао са тобом. Истина, не би могла да вређаш људе, да се свађаш итд. Међутим, и то и још много других ствари могла би да чиниш у мислима, а то је грех скоро исто као да си то и учинила.
На крају две ствари. Прво <span style=”font-family: Calibri, sans-serif; font-size: 11pt;”>–</span> извини, можда је све ово звучало као да немам разумевања и само дајем савете. Ако је тако, жао ми је. Друго, мој је савет: просто живи, труди се да не згрешиш; а ако згрешиш, покај се и исповеди. О свом греху брини умерено <span style=”font-family: Calibri, sans-serif; font-size: 11pt;”>–</span> сходно величини греха.
5. август 2021. у 15:22 #1931Помаже Бог Александра! И осталима нека је Господ у срцу!
Прочитах недавно ово, пронађох се овде и још ме држи:
“У Царство Небеско се не иде од победе ка победи, већ од пораза ка поразу,
само што до спасења долазе они који после сваког пораза устају и иду даље.”
(Свети Тихон Задонски)Покушавам да додам нешто “мудро” али – не иде ми. 🙂
Размишљам “на глас” … ако и не можемо отићи негде да “напунимо батерије до краја”,
хајде барем да их допоњујемо свакодневно
(молитвом, постом, читуцкањем Светог Писма … ко како може),
и да под обавезно – не празнимо “батерије” једни другима. 🙂Тома
5. август 2021. у 17:50 #1932Хвала вам свима од срца. Ја стварно покушавам већ дуже време да не грешим, да пазим на помисли, да се полако уздижем ка Господу са надом у спасење. Много сам грешака имала у животу неке од којих ме је искрено срамота. Покушавам то да превазиђем тако што се концентришем на молитву која ми заиста помаже. Нисам се исповедила јел ме је срамота а и овде где живим не могу да нађем одговарајућег духовника. Знам да то треба да урадим подхитно.
5. август 2021. у 18:52 #1933Здраво, драга сестро!
У грехове у које не желимо да упаднемо падамо по Божијем допуштењу да би нас лечио од тежих грехова и да би нам се они показали. Зашто те је срамота исповести? Свештенике у најгору руку баш брига за оно што чују на исповести, а у раном хришћанству, па и касније код неких духовника (св. Јован Кронштатски) сви су се јавно исповеђивали и мирили на лицу места. Наша је дужност не да сакривамо своју голотињу као Адам и Ева, него да се обучемо у одела светих. Имај то у виду, приморавај се и, мало-по-мало – ослободићеш се сујете, тог предворја гордости од којег сви патимо.
И не одлажи ствари, ево 10-ак година како одлажем неке ствари да урадим и долазе на наплату, а младост и снага полако пролазе.
6. август 2021. у 01:07 #1936Мир ти од Господа нашега, Исуса Христа, драга сестро
Претпостављам да знаш причу о фарисеју и цариника, ако не знаш да је се подсетимо.
Лк.18:10 Два човјека уђоше у храм да се моле Богу, један фарисеј а други цариник.
Лк.18:11 Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже, хвала ти што нисам као остали људи: грабљивци, неправедници, прељубници или као овај цариник.
Лк.18:12 Постим двапут у седмици; дајем десетак од свега што стекнем.
Лк.18:13 А цариник издалека стајаше, и не хтједе ни очију уздигнути небу, него се бијаше у прса своја говорећи: Боже, милостив буди мени грјешноме!
Лк.18:14 Кажем вам, овај отиде оправдан дому своме, а не онај. Јер сваки који себе узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се.
Зашто сам ти споменуо ову причу? Хтео сам да видиш шта је потребно да будемо оправдани од Бога. Покајање. Можемо ми да се трудимо и у свим врлинама да будемо савршени, али ако се не осећамо као највећи (не мора баш као највећи, али у сваком случају велики) грешници на овом свету, џаба нам труд.
Основ сваког нашег труда треба да буде смирење. Као што Господ каже:
Мф.11:28 Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити.
Мф.11:29 Узмите јарам мој на себе и научите се од мене; јер сам ја кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама својим.
Мф.11:30 Јер јарам је мој благ, и бреме је моје лако.
Тако и ти сестро, крени ка Господу и научи се од Њега.
Прости ми грешноме.
6. август 2021. у 22:22 #1940tonem
kao da mi se prividja muska stvar , i tera me na to ,ne gledam pornografiju ali kad bih pogledao scenu oralnog seksa imao bih trip, neko ce misliti da sam lud i kad pogledam svoj organ imam taj trip neznam kako napred
7. август 2021. у 06:21 #1942Помаже Бог драга сестрице,
Рече Господ да ће хришћани бити препознати као Његови ако буду имали љубав међу собом. Е па овај наш мали форум сведочи да смо Његови. Лепо је видети како се братија (овде мислим на браћу и сестре да се неко не увреди) труде да утеше и посаветују сестру.
Испричаћу ти причу од пре двадесетак година када ме је Христос скренуо са ширког на уски пут … када ме је призвао Себи из света који у злу лежи.
Елем, није да сам био беба … био сам у раним тридесетим када сам одлучио да пођем пут Америке … до тада не само да сам био неверујући него сам био богоборац, хулитељ на сваку светињу … о томе сам овде већ писао. Годину две пре тога сам почео да читам православну литературу и, захваљујући Богу и светом Силуану Атонском постао сам православан. Чим сам нешто мало сазнао о подвижничком духу наше православне вере одмах сам тражио оно најбоље … најтеже … нису ме интересовале књиге светог Николаја нашег Жичког… то је, за мене јунака било млеко … хтео сам тврду храну. Када сам чуо за Добротољубље … одмах сам га купио и понео са собом у Америку. Тамо никога нисам знао … значи тиховање пар екселанс. Нисам се молио пред иконом као сав нормалан свет, него сам се затварао у орман седео на хоклици и са спуштеном брадом на груди изговаро Молитву … овде мислим на Исусову молитву. Бројаницу нисам испуштао из руке … на посао , са посла … где год да сам ишао била ми је у руци. Трудио сам се да применим оно што су свети подвижници саветовали. Борио сам се против помисли … спуштао ум у срце … слава Богу па нисам полудео. Бог је био милостив … пустио ме је да ударим главом у зид али да се не повредим. Од тада Добротољубље нисам узео у руке … не зато што није добро … него једноставно није за мене.Ми, хришћани последњих времена, најгори који су ходали земљом … нисмо за Добротољубље … има их који јесу али их је мало и они држе свет. Када њих нестане, Судија ће доћи да одсвира крај … тако кажу Оци.
Мишљења сам да ми треба да се фокусирамо, не на подвиге који су нам недостижни, него на љубав према личности Господа нашег Исуса Христа. У гресима смо рођени у гресима ћемо и умрети, падаћемо али , даће Бог, и устајаћемо. Највећа заповест од свих је да љубимо Господа свим срцем, умом … и ако се у томе потрудимо, даће Бог да узљубимо и ближњега свога као само га себе. Рече Господ да овај подвиг обухата све. Ко испуни ово испунио је све. Ми Бога својим умом не можемо појмити па како да га онда заволимо? Зато је Син Божији савио небеса и примо плот, ово наше трулежно тело, ходао земљом 33 године и завршио како је завршио. У Јовановом јеванђељу пред страдање Господ моли Оца говорећи … “Оче хоћу да и они које си ми дао буду самном где сам ја , да гледају славу моју коју си ми дао јер си ме љубио пре постања света”(Јов. 17,24). Значи Христос не тражи да се спасемо да нам певају птичице у рају док Он, Отац и Дух Свети седе негде тамо на престолу … него да ти и ја будимо где је Он и гледамо славу Његову. Зато се оваплотио, страдао, и васкрсао. Такав је наш Бог. Послао је Сина свога љубљенога да би се ти и ја спасли и постали богови по благодати. Лако је љубити таквог Бога ако ово имамо на уму…што је много лакше него борити се са помислима и тежити безгрешности.
Колико се год трудила, падаћеш … али када паднеш сети се да је твој Бог у свет дошао због грешника а не због праведника и очајање… тај ђаволски отров… ће отићи од тебе. Све што радиш, ради Христа ради … не да будеш добра и да људи добро говоре о теби него да угодиш Христу. Кад си у дилеми … запитај се шта би Христос урадио на твом месту …Мислио сам да напишем нешто кратко али ми тај спорт не иде баш најбоље.
Још само једну ствар да ти кажем … света тајна исповести је срж наше вере … тачка ослонца без које се све руши. Оци кажу да треба да се стидимо греха а не исповести. Грешећи жалостимо Бога а када некога љубиш последње што желиш је да га жалостиш. Ми људи смо натопљени сластољубљем и док грешимо не мислимо на Бога који све види али нас је после срамота људи (свештеника).
Не одлажи исповест, не треба ти духовник да би се исповедила. Отиђи до неког манастира … можда би било добро да се најавиш унапред и кажеш да долазиш на тзв. општу исповест да би свештеник одвојио више времена. Можеш исто да учиниш и код парохијског свештеника. У сваком случју не одлажи исповест. Што је дуже будеш одлагала … дуже ћеш се мучити.
Што рече бата Тома… читуцкај Свето Писмо … свете наших дана, Пајсија, Порфирија, Нектарија … и наше свете Николаја, Јустина, Тадеја … они ће ти помоћи да се заљубиш у Христа.Опрости на поповању.
Воли те у Христу брат,
Иво
7. август 2021. у 12:42 #1943potonuo sam da li od gledanja
i sad se kajem i padam u depresiju
kao da mi se prividja muska stvar , i tera me na to ,ne gledam pornografiju ali kad bih pogledao scenu oralnog seksa imao bih trip da ja to radim, neko ce misliti da sam lud i kad pogledam svoj organ imam taj trip neznam kako napred
za ovo sam samo ja krivneznam kako da ovo kzem psihijatru a da ne zavrsim na odeljenje ida ne pomisli da sam lud
smaram i izvinjvam se
izvinite molim vas
8. август 2021. у 23:34 #1950Хвала вам пуно Иво. Мене и јесте стид због мојих грехова зато ме и срамота да се исповедим. Али у праву сте за све што сте рекли.
29. август 2021. у 14:52 #2010Анонимниpotonuo sam da li od gledanja
i sad se kajem i padam u depresiju
kao da mi se prividja muska stvar , i tera me na to ,ne gledam pornografiju ali kad bih pogledao scenu oralnog seksa imao bih trip da ja to radim, neko ce misliti da sam lud i kad pogledam svoj organ imam taj trip neznam kako napred
za ovo sam samo ja krivneznam kako da ovo kzem psihijatru a da ne zavrsim na odeljenje ida ne pomisli da sam lud
smaram i izvinjvam se
izvinite molim vas
Драги брате у Христу Маре,
Колико сам ја упућена, то те ђаво напада блудним помислима и сликама и хоће да те слуди. Мој ти је савет да исповедиш свештенику шта ти се дешава и да истрајеш у томе, а онда ће ђаво да одступа. Исповеди обавезно и све друго, поготову везано за блуд, јер те напада демон блуда па кад то исповедиш и покајеш се смањиће му се могућност да ти прилази.
Има много људи са таквим проблемом, не брини он није нерешив. Блудне филмове не гледај никако, колико сам разумела то те је убацило у проблем и велики је грех то гледати. Многи људи у тим филмовима ту ни нису својом вољом него су злостављани и уцењени, жртве трговине људима, иако изгледају да то раде својом вољом. Свако добро ти од Господа желим.
29. август 2021. у 22:32 #2011potonuo sam da li od gledanja
i sad se kajem i padam u depresiju
kao da mi se prividja muska stvar , i tera me na to ,ne gledam pornografiju ali kad bih pogledao scenu oralnog seksa imao bih trip da ja to radim, neko ce misliti da sam lud i kad pogledam svoj organ imam taj trip neznam kako napred
za ovo sam samo ja krivneznam kako da ovo kzem psihijatru a da ne zavrsim na odeljenje ida ne pomisli da sam lud
smaram i izvinjvam se
izvinite molim vas
Драги брате у Христу Маре,
Колико сам ја упућена, то те ђаво напада блудним помислима и сликама и хоће да те слуди. Мој ти је савет да исповедиш свештенику шта ти се дешава и да истрајеш у томе, а онда ће ђаво да одступа. Исповеди обавезно и све друго, поготову везано за блуд, јер те напада демон блуда па кад то исповедиш и покајеш се смањиће му се могућност да ти прилази.
Има много људи са таквим проблемом, не брини он није нерешив. Блудне филмове не гледај никако, колико сам разумела то те је убацило у проблем и велики је грех то гледати. Многи људи у тим филмовима ту ни нису својом вољом него су злостављани и уцењени, жртве трговине људима, иако изгледају да то раде својом вољом. Свако добро ти од Господа желим.
pisao sam u pogresnoj temi
bio sam kod arsenija nije to bila ispovest ,ne ispoveda on,vise je bio razgovor sve sam mu rekaorekao mi da radim metanije da se okrenem bogu pricesce,liturgija,ispovest pravoslavna psihologijarekao sam mu za to da mi pada napamet oralni seks, da to radim ponovo tera me,kaze da je to djavoali je to moja zeljaneznam kako da je pobedim i mozda ne mogumozda je i pornografija,i trauma zbog majke,i detinjstvobolje da ne smaram vise29. август 2021. у 22:33 #2012potonuo sam da li od gledanja
i sad se kajem i padam u depresiju
kao da mi se prividja muska stvar , i tera me na to ,ne gledam pornografiju ali kad bih pogledao scenu oralnog seksa imao bih trip da ja to radim, neko ce misliti da sam lud i kad pogledam svoj organ imam taj trip neznam kako napred
za ovo sam samo ja krivneznam kako da ovo kzem psihijatru a da ne zavrsim na odeljenje ida ne pomisli da sam lud
smaram i izvinjvam se
izvinite molim vas
Драги брате у Христу Маре,
Колико сам ја упућена, то те ђаво напада блудним помислима и сликама и хоће да те слуди. Мој ти је савет да исповедиш свештенику шта ти се дешава и да истрајеш у томе, а онда ће ђаво да одступа. Исповеди обавезно и све друго, поготову везано за блуд, јер те напада демон блуда па кад то исповедиш и покајеш се смањиће му се могућност да ти прилази.
Има много људи са таквим проблемом, не брини он није нерешив. Блудне филмове не гледај никако, колико сам разумела то те је убацило у проблем и велики је грех то гледати. Многи људи у тим филмовима ту ни нису својом вољом него су злостављани и уцењени, жртве трговине људима, иако изгледају да то раде својом вољом. Свако добро ти од Господа желим.
pisao sam u pogresnoj temi
ali je to moja zelja mozda? greh je prevelikineznam kako da je pobedim i mozda ne mogumozda je i pornografija,i trauma zbog majke,i detinjstvobolje da ne smaram vise -
АуторПоруке
- Морате бити пријављени да бисте одговорили у овој теми.