Savet

<p style=“text-align: center;“>Pozdrav Aleksandra</p>
Neko vreme imam zdravstveni problem koji sam dugo odlagao zbog svoje glave ,…

Posetio sam ovu stranicu cisto kako bi poceo da se molim zbog ljudi koje volim i koji me vole.

Dobio sam snagu ,obratio se lekaru i danas idem ponovo !

Pozitivna sam osoba ,ali sam razmisljao negativno i sada to menjam , nisam imao u planu registraciju ,ali kada sam video tvoju poruku imao sam potrebu da se registrujem i da ti napisem nesto, jednostavno treba presloziti kockice u glavi.

Zelim ti svako dobro!

Pomaže Bog.

Aleksandra, napisala si da pokušavaš da slomiš sebe. Mada si se možda samo tako izrazila, ipak da kažem. Mi ne treba da slamamo sebe i da gradimo ispočetka, već da se preobrazimo. Da objasnim. Ako neko ima staru kuću u kojoj je odrastao, ali tamo nije bio godinama, on neće tu kuću srušiti i graditi novu. Ako je tamo odrastao, verovatno mu je draga (kao što smo mi važni Bogu) i pokušaće da je renovira. To znači da će kuću možda preurediti, odnosno neke stvari ispremeštati. Svakako će kuću očistiti i izbaciti otpad ako se nagomilao (a prljavština i otpad nisu deo kuće). I mi sebe možemo promeniti, ali nećemo ništa uništavati osim greha, koji zapravo nije deo naše prirode. Bog nas je stvorio bezgrešne, i svaki greh je strano telo koje treba da uništimo. Ali, ne treba da uništavamo delove svoje ličnosti koje nemaju veze sa grehom. Hrišćanin nije protiv sebe, nije čak ni protiv svog tela. I tela će sa nama biti u večnosti. Hrišćanin je protiv bunta tela. Mi samo hoćemo da telo zna svoje mesto.

Drugo, niko nije siguran da neće zgrešiti. Dešavalo se da veliki podvižnik zgreši pri samom kraju života. Doduše, to je verovatno zato što neku strast nije do kraja pobedio, već se ona godinama skrivala. Može ti se činiti da se uspešno boriš sa nekim grehom veoma dugo, a onda odjednom padneš. Neki put Bog namerno to dopusti zato što se mi previše uzdamo u sebe. Štaviše, ako smo veoma tužni, čak i očajni nakon takvog pada, to verovatno znači da smo bili gordi. O ovome sam i čitao, a govorim i iz iskustva. U sebi razmišljam: „Kako mi se to opet desilo? Kao što sam ti rekao, to nije znak pokajanja, nego gordosti. Ono što mi podsvesno osećamo je zapravo: „Kako se to meni desilo kad sam ja tako dobar?“ Možda to nije s tobom slučaj, ali razmisli i posavetuj se sa duhovnikom, ako treba.
<p class=“MsoNormal“></p>
<p class=“MsoNormal“></p>
<p class=“MsoNormal“></p>
Treće. Treba da shvatimo da mi ne pobeđujemo greh. To čini Gospod. Mi zaista treba da uradimo ono što je na nama: da izaberemo vrlinu, da se sklanjamo od iskušenja, da budemo odlučni u tome da ćemo postupiti ispravno… Ali, sve to nije pobeda nad grehom. To je samo uslov da bi Bog pobedio greh. Mi biramo vrlinu svojom voljom, mislima i postupcima, a Bog je taj koji nam tu vrlinu daruje ukoliko vidi odgovarajuću volju. Možda to neće učiniti odmah, već će nas snažiti dopuštanjem borbe, ali ako smo mi uporni i bez gordosti, Bog će to svakako učiniti i to u taman onda kad treba.

Četvrto. I kad bi otišla negde u potpunu izolaciju, greh bi te tamo pratio. On bi išao sa tobom. Istina, ne bi mogla da vređaš ljude, da se svađaš itd. Međutim, i to i još mnogo drugih stvari mogla bi da činiš u mislima, a to je greh skoro isto kao da si to i učinila.

Na kraju dve stvari. Prvo <span style=“font-family: Calibri, sans-serif; font-size: 11pt;“>–</span> izvini, možda je sve ovo zvučalo kao da nemam razumevanja i samo dajem savete. Ako je tako, žao mi je. Drugo, moj je savet: prosto živi, trudi se da ne zgrešiš; a ako zgrešiš, pokaj se i ispovedi. O svom grehu brini umereno <span style=“font-family: Calibri, sans-serif; font-size: 11pt;“>–</span> shodno veličini greha.

Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 2

Bodin Kravljanac, Aleksandra

Mir ti od Gospoda našega, Isusa Hrista, draga sestro

Pretpostavljam da znaš priču o fariseju i carinika, ako ne znaš da je se podsetimo.

Lk.18:10 Dva čovjeka uđoše u hram da se mole Bogu, jedan farisej a drugi carinik.

Lk.18:11 Farisej stade i moljaše se u sebi ovako: Bože, hvala ti što nisam kao ostali ljudi: grabljivci, nepravednici, preljubnici ili kao ovaj carinik.

Lk.18:12 Postim dvaput u sedmici; dajem desetak od svega što steknem.

Lk.18:13 A carinik izdaleka stajaše, i ne htjede ni očiju uzdignuti nebu, nego se bijaše u prsa svoja govoreći: Bože, milostiv budi meni grješnome!

Lk.18:14 Kažem vam, ovaj otide opravdan domu svome, a ne onaj. Jer svaki koji sebe uzvisuje poniziće se, a koji sebe ponizuje uzvisiće se.

Zašto sam ti spomenuo ovu priču? Hteo sam da vidiš šta je potrebno da budemo opravdani od Boga. Pokajanje. Možemo mi da se trudimo i u svim vrlinama da budemo savršeni, ali ako se ne osećamo kao najveći (ne mora baš kao najveći, ali u svakom slučaju veliki) grešnici na ovom svetu, džaba nam trud.

Osnov svakog našeg truda treba da bude smirenje. Kao što Gospod kaže:

Mf.11:28 Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja ću vas odmoriti.

Mf.11:29 Uzmite jaram moj na sebe i naučite se od mene; jer sam ja krotak i smiren srcem, i naći ćete pokoj dušama svojim.

Mf.11:30 Jer jaram je moj blag, i breme je moje lako.

Tako i ti sestro, kreni ka Gospodu i nauči se od Njega.

Prosti mi grešnome.

Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 2

mare3, Aleksandra

Pomaže Bog draga sestrice,

Reče Gospod da će hrišćani biti prepoznati kao Njegovi ako budu imali ljubav među sobom. E pa ovaj naš mali forum svedoči da smo Njegovi. Lepo je videti kako se bratija (ovde mislim na braću i sestre da se neko ne uvredi) trude da uteše i posavetuju sestru.

Ispričaću ti priču od pre dvadesetak godina kada me je Hristos skrenuo sa širkog na uski put … kada me je prizvao Sebi iz sveta koji u zlu leži.
Elem, nije da sam bio beba … bio sam u ranim tridesetim kada sam odlučio da pođem put Amerike … do tada ne samo da sam bio neverujući nego sam bio bogoborac, hulitelj na svaku svetinju … o tome sam ovde već pisao. Godinu dve pre toga sam počeo da čitam pravoslavnu literaturu i, zahvaljujući Bogu i svetom Siluanu Atonskom postao sam pravoslavan. Čim sam nešto malo saznao o podvižničkom duhu naše pravoslavne vere odmah sam tražio ono najbolje … najteže … nisu me interesovale knjige svetog Nikolaja našeg Žičkog… to je, za mene junaka bilo mleko … hteo sam tvrdu hranu. Kada sam čuo za Dobrotoljublje … odmah sam ga kupio i poneo sa sobom u Ameriku. Tamo nikoga nisam znao … znači tihovanje par ekselans. Nisam se molio pred ikonom kao sav normalan svet, nego sam se zatvarao u orman sedeo na hoklici i sa spuštenom bradom na grudi izgovaro Molitvu … ovde mislim na Isusovu molitvu. Brojanicu nisam ispuštao iz ruke … na posao , sa posla … gde god da sam išao bila mi je u ruci. Trudio sam se da primenim ono što su sveti podvižnici savetovali. Borio sam se protiv pomisli … spuštao um u srce … slava Bogu pa nisam poludeo. Bog je bio milostiv … pustio me je da udarim glavom u zid ali da se ne povredim. Od tada Dobrotoljublje nisam uzeo u ruke … ne zato što nije dobro … nego jednostavno nije za mene.

Mi, hrišćani poslednjih vremena, najgori koji su hodali zemljom … nismo za Dobrotoljublje … ima ih koji jesu ali ih je malo i oni drže svet. Kada njih nestane, Sudija će doći da odsvira kraj … tako kažu Oci.

Mišljenja sam da mi treba da se fokusiramo, ne na podvige koji su nam nedostižni, nego na ljubav prema ličnosti Gospoda našeg Isusa Hrista. U gresima smo rođeni u gresima ćemo i umreti, padaćemo ali , daće Bog, i ustajaćemo. Najveća zapovest od svih je da ljubimo Gospoda svim srcem, umom … i ako se u tome potrudimo, daće Bog da uzljubimo i bližnjega svoga kao samo ga sebe. Reče Gospod da ovaj podvig obuhata sve. Ko ispuni ovo ispunio je sve. Mi Boga svojim umom ne možemo pojmiti pa kako da ga onda zavolimo? Zato je Sin Božiji savio nebesa i primo plot, ovo naše truležno telo, hodao zemljom 33 godine i završio kako je završio. U Jovanovom jevanđelju pred stradanje Gospod moli Oca govoreći … „Oče hoću da i oni koje si mi dao budu samnom gde sam ja , da gledaju slavu moju koju si mi dao jer si me ljubio pre postanja sveta“(Jov. 17,24). Znači Hristos ne traži da se spasemo da nam pevaju ptičice u raju dok On, Otac i Duh Sveti sede negde tamo na prestolu … nego da ti i ja budimo gde je On i gledamo slavu Njegovu. Zato se ovaplotio, stradao, i vaskrsao. Takav je naš Bog. Poslao je Sina svoga ljubljenoga da bi se ti i ja spasli i postali bogovi po blagodati. Lako je ljubiti takvog Boga ako ovo imamo na umu…što je mnogo lakše nego boriti se sa pomislima i težiti bezgrešnosti.
Koliko se god trudila, padaćeš … ali kada padneš seti se da je tvoj Bog u svet došao zbog grešnika a ne zbog pravednika i očajanje… taj đavolski otrov… će otići od tebe. Sve što radiš, radi Hrista radi … ne da budeš dobra i da ljudi dobro govore o tebi nego da ugodiš Hristu. Kad si u dilemi … zapitaj se šta bi Hristos uradio na tvom mestu …

Mislio sam da napišem nešto kratko ali mi taj sport ne ide baš najbolje.

Još samo jednu stvar da ti kažem … sveta tajna ispovesti je srž naše vere … tačka oslonca bez koje se sve ruši. Oci kažu da treba da se stidimo greha a ne ispovesti. Grešeći žalostimo Boga a kada nekoga ljubiš poslednje što želiš je da ga žalostiš. Mi ljudi smo natopljeni slastoljubljem i dok grešimo ne mislimo na Boga koji sve vidi ali nas je posle sramota ljudi (sveštenika).
Ne odlaži ispovest, ne treba ti duhovnik da bi se ispovedila. Otiđi do nekog manastira … možda bi bilo dobro da se najaviš unapred i kažeš da dolaziš na tzv. opštu ispovest da bi sveštenik odvojio više vremena. Možeš isto da učiniš i kod parohijskog sveštenika. U svakom slučju ne odlaži ispovest. Što je duže budeš odlagala … duže ćeš se mučiti.
Što reče bata Toma… čituckaj Sveto Pismo … svete naših dana, Pajsija, Porfirija, Nektarija … i naše svete Nikolaja, Justina, Tadeja … oni će ti pomoći da se zaljubiš u Hrista.

Oprosti na popovanju.

Voli te u Hristu brat,

Ivo

Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 2

Aleksandra, mare3

Anonimni je napisao:

mare3 je napisao:

potonuo sam da li od gledanja

i sad se kajem i padam u depresiju

kao da mi se prividja muska stvar , i tera me na to ,ne gledam pornografiju ali kad bih pogledao scenu oralnog seksa imao bih trip da ja to radim, neko ce misliti da sam lud i kad pogledam svoj organ imam taj trip neznam kako napred
za ovo sam samo ja kriv

neznam kako da ovo kzem psihijatru a da ne zavrsim na odeljenje ida ne pomisli da sam lud

smaram i izvinjvam se

izvinite molim vas

Dragi brate u Hristu Mare,

Koliko sam ja upućena, to te đavo napada bludnim pomislima i slikama i hoće da te sludi. Moj ti je savet da ispovediš svešteniku šta ti se dešava i da istraješ u tome, a onda će đavo da odstupa. Ispovedi obavezno i sve drugo, pogotovu vezano za blud, jer te napada demon bluda pa kad to ispovediš i pokaješ se smanjiće mu se mogućnost da ti prilazi.

Ima mnogo ljudi sa takvim problemom, ne brini on nije nerešiv. Bludne filmove ne gledaj nikako, koliko sam razumela to te je ubacilo u problem i veliki je greh to gledati. Mnogi ljudi u tim filmovima tu ni nisu svojom voljom nego su zlostavljani i ucenjeni, žrtve trgovine ljudima, iako izgledaju da to rade svojom voljom. Svako dobro ti od Gospoda želim.

pisao sam u pogresnoj temi