НАСЛОВНА » Samoubistvo i Slobodna Volja

Samoubistvo i Slobodna Volja

Форуми ГЛАВНИ ФОРУМ Samoubistvo i Slobodna Volja

Гледање 1 чланака - 1 до 6 (од 6 укупно)
  • Аутор
    Поруке
  • #1717
    sara.mil
    Учесник

      Pomaže Bog!

      Tek sam nedavno uplovila u teološke vode i često naiđem na neodumice koje se vrlo brzo reše jednostavno uz molitvu i dalje produbljavanje Svetog Pisma i naših Svetih Otaca.

      Glavni kamen o koji se spotičem jeste pitanje slobodne volje, i do sada sam nailazila na zadovoljavajuće odgovore u teologiji, posebno Svetog Jovana Damaskina, koji baš lepo objašnjava zašto Bog dozvoljava greh, uprkos tome što unapred zna ko će biti grešnik i da li će se pokajati ili ne. Tu uplivava slobodna volja, i savršena ljubav Gospodnja po kojoj čak ni sam greh za njega nije preduslov da nekom uskrati dar postojanja.

      Međutim tu se opet spotičem, i za sada nisam našla odgovor, verovatno jer mi ni samoj nije jasno na koji način da ga izguglam . Radi se o pitanju samog stvaranja, za koje nam nije dat izbor. Adam i Eva se nisu pitali da li žele da postoje ili ne – oni su nastali Božjom voljom i Njegovom promisli, ali….ne i sopstvenom slobodnom voljom. Onda tu dolazi i pitanje samoubistva – svako od nas ima izbor da sebi oduzme život, jer ga nije birao svojom slobodnom voljom. Međutim, za samoubistvo postoje posledice, koje svi znamo šta su. Ali ako za samoubistvo postoje posledice…da li tu onda zapravo i imamo izbor?

      Moje pitanje je: Ako zaista imamo savršenu slobodu i slobodnu volju, i nismo ni pod kakvom prisilom, kako to onda može da se pomiri sa samim rođenjem čoveka mimo njegove volje? I ako čovek sebi želi da oduzme život ali to ne radi da bi izbegao posledice – da li to može zaista biti prava sloboda? Jer sasvim iskreno, to opet zvuči kao neki život PROTIV svoje volje, život pod prisilom, i neka vrsta Stokholmskog sindroma: Voli me da ne bi snosio posledice (Bile one unutrašnje, u vidu bolne savesti, ili večnih muka).

      Nadam se da neko ima odgovor, ili može da me uputi na delove Svetog Pisma koji ga imaju. Sumnja mi je najgora, želim da volim Boga, ali kad Ga vidim na ovaj način to je dosta teško. A čim počnem da sumnjam, odma se usadi parališuć nemir.

       

      Hvala! 🙂

      #1718
      ivo.vatovic
      Учесник

        Срећан празник, рођендан Цркве, двери ка Царству Славе!

        Драга сестро, ствар је проста.

        У почетку беше Логос и Логос беше у Бога и Логос беше Бог (Јн 1,1).

        Пре стварања света постојао је само Бог и ништа више, значи ништа. То је нашем ограниченом уму немогуће схватити. Што би рекао св. Јосиф Исихаста … парафразирам… ми смо, без Бога, оно ништа што је било пре постања. Значи ништа.

        Бог никога ништа не пита… Он љуби и даје. Дао нам је постојање, битије, и све што нам треба за вечно јединство са њим, али љубећи однос није могућ без слободне воље, зато смо је и добили. Наше је само да одлучимо да ли желимо да будемо Богови по благодати или не.

        Кажеш да Адама и Еву Бог није питао да ли желе да постоје … па како је могао да пита НИШТА да ли жели да буде нешто? Једном створена, по нама несхватљивој љубави Божијој, душа је вечна те према томе самоубиство није супротност постојања него хула на Духа Светога, одбацивање љубави Божије а последице тога, као што ти рече, знамо.

        Одузимањем живота, човек не постаје НИШТА него бира вечну смрт која је жива да живља не може бити, вечни плач и шкргут зуба.

        Овако ја разумем питање које тебе интересује.

        Свако ти добро од Господа желим,

        Иво

        #1727
        Bodin Kravljanac
        Учесник

          Бог ти помогао, драга сестро Саро.

          Брат Иво је одговорио на сјајно на питање, ја бих размотрио једну другу ствар, а то је: зашто људи извршавају самоубиство?

          Пре свега, постоје две врсте самоубиства. У античком свету, на пример, људима осуђеним на смрт је често било остављано на избор како ће казна бити извршена (као да је то нека велика милост), те су неки бирали да то учине сами. Тако су своје овоземаљске животе окончали познати филозофи Сократ и Сенека. У Јапану је тај систем постојао до ХХ века. Некада су људи то чинили када би их опколили непријатељи. Познат је случај једне девојке у Србији пре много година, којој су провалили у стан, те је она одабрала да радије скочи кроз прозор солитера, него да живи у срамоти. Неки се убију и због стварних психичких обољења, какав је биполарни поремећај. Такве ствари не потпадају под осуду самоубиства и хуле на Духа Светога, јер нису продукт нечије слободне воље, него наметнутих околности или помраченог ума. Мада нам понекад ипак остаје питање: да ли је морало баш тако да буде?

          Људи који ничим изазвани извршавају самоубиство чине то из разних разлога, али увек је присутан барем један од ова два: чамотиња или гордост. Човек западне у дугове и – уместо да се смири, сабере, види где је погрешио и почне да ради на исправљању својих грешака – кукавички побегне и остави друге у проблемима које, по правилу, сам направио. Или каже: ,,Не свиђа ми се како све ово функционише, ко си ти Боже, да ми одређујеш шта ћу ја и како ћу (ако у Бога уопште верује) – ‘ајд’ здраво!” И Бог, када види да се дотични неће поправити, допушта му да изврши своју вољу, а не Његову. Важно је схватити да Бог бескрајно воли сваког човека и опростио би и самоубиство, али после физичке смрти нема никакве могућности човеку да поправи своје стање, већ остаје у онаквом стању у каквом је био у тренутку смрти – вечно. Постоје молитве за упокојене који нису ушли у Царство Небеско, те се неки могу и тако избавити пакла, али то је нешто сасвим друго. Самоубице пребивају у тешким ,,смртним” гресима, које никаква молитва, па чак ни сва љубав Божија не могу да исцеле. Када се човек (или анђео-ђаво) толико сроди са својим грехом, једини начин Богу да ослободи тог човека је да га потпуно уништи. Божија природа се противи таквом деловању, за Њега је то незамисливо. Једноставно, човек неће и Бог му дозвољава да неће. Али: место за оне који неће је пакао.

          Стога знај да су људи који се жале на Бога што им је дао живот потпуно као безумни и апсолутно никакве логике у таквим мислима нема. Наравно, далеко од тога да се не могу освестити и променити. Док смо живи – има наде.

          Паралишућ немир који осећаш је у овом конкретном случају дејство твоје савести која се не мири са твојом неправилном осудом Бога. Када размишљаш на ову тему она као да ти каже: ,,Уопште није тако као што мислиш.” Док сам читао твоју поруку, осетио сам немир, а док сам читао Ивову мир и склад. (Нико те не криви ни за шта (штавише, одлично је што се интересујеш и провераваш са другима), него је то нормална реакција човекова када се сусретне са било којим обликом грешке духовне природе, пали се аларм као сигнал да нешто није у реду. Али чак и тада се увек треба проверавати јер некада погрешно протумачимо нечије речи или немамо довољно знања, а и ђаво хоће повремено да нас омета, ако види да смо несигурни у Бога или превише сигурни у себе.) Читај доста дела светих отаца, нарочито оних који описују грехе и борбу, мотри увек на себе и искристалисаће ти се временом шта је и зашто погубно за наше душе.

          #2039
          ilija78
          Учесник

            Помаже Бог,

            Самоубиство је убиство за које се не можеш исповедити ни након тог чина покајати. Умиреш са једним од најгорих грехова на терету.

            Можда би могло и овако да се погледа.

            Праштајте.

            #2083
            Ljilja
            Учесник

              Draga Saro Bog je ljubav i apsolutno dobro. I sama si svesna da ti je dao sva prava i pravo da sebi oduzmes zivot, Djavo te iskusava – ti nisi obespravljena. Razmisljas da li te je Bog prevario jer ti je dao priliku da zivis, a ti to mozda ne zelis, a ako se ubijes snosices posledice. Ne gledas koje si sve mogucnosti dobila, nego je tvoja paznja usmerena da nisi mozda zakinuta. Najbolju definiciju slobode dao je Patrijarh Pavle: sloboda je mogucnost izbora, da mozes uciniti dobro ili uciniti pogresno. Ovo istovremeno izgleda i kao definicija neslibode, al8 nije. Evo ti odlucis da uzmes drogu. Ako posle toga i dalje mozes da odlucis da uzmes drogu ali i da odlucis da je ne uzmes, ti si slobodna i nije ugrozeno tvoje pravo na slobodnu volju, ALI   ako ne mozes bez nje izgubila si slobodu zbog sopstvenog pogresnog izbora i snosices posledice. Svaki dan odlucujemo da li cinimo dobro ili pogresno (greh), ako tako gledamo mi uvek treba da postupimo dobro i nasa slobodna volja je onda negirana. Ne nije,  od toga da li smo izabrali A ili B zavisi nase dobro, slobodu gubis grehom (hronicni greh je porok). Primeti jedno, svaki greh mozes da ucinis, a da posle odlucis da ga nikad vise ne ponovis, samoubistvo je jedini greh posle koga nema popravke. Odbaci svaku pomisao o samoubistvu jer te Djavo navlaci. Bog nam je dao dar zivota i mnoge druge darove za ciju realizaciju je preduslov dar zivota. Bog nam je dao i slobodnu volju sa nadom da cemo imati pameti da je koristimo na dobro. Bog nas voli – ne mozemo da ne budemo radosni zbog toga, a i zahvalni. Ako trenutno nisi radosna, radi na tome i sa vremenom, uz tvoj trud i otvorenost za Njega radost ce ispuniti i tvoju dusu. Miholjsko je leto, setaj i gledaj prirodu i odbaci svaku misao samo budi svesna koliko je lepo. Kad pocnu kise pocni da razmisljas koje sve prilike imas i kako da pocnes da ih koristis. Uzivaj kad ti se vec moze.

              #2104

              Помаже Бог,

              Мислим да је питање већ добро разјашњено. Ја бих само подвукао оно што је брат Иво већ рекао, а што је, мислим, директан одговор.

              Питање је “…<span style=”caret-color: #444444; color: #444444; font-family: ‘Palatino Linotype’, serif; font-size: 18px; -webkit-tap-highlight-color: rgba(0, 0, 0, 0); -webkit-text-size-adjust: 100%;”>kako to onda može da se pomiri sa samim rođenjem čoveka mimo njegove volje?”</span>

              Овдје је ријеч о стварању Човјека (из ничега) и о слободној вољи – па би тачније питање било “…како то онда може да се помири са самим зачећем човјека мимо његове воље.”

              Ви сте, Саро, мајка – или ћете се удостојити тог благослова у животу.

              Замислите да, из најчистије љубави, желите да родите дијете. И из те најчистије љубави зачнете своје дијете са својим мужем … и родите га.

              И наком 15 година пита вас ваше чедо: “Мама, а зашто ме нијеси питала да ли хоћу да се зачнем, прије него што сте ме ти и тата зачели?”

              Шта бисте му одговорили на то?

              “Па кога сам могла питати” – вјероватно би рекла – “кад тада тебе није ни било?”

              На који је то начин угрожена слободна воља бића које (још) не постоји? Слободна воља почиње постањем.

              Жива и здрава била, Саро, довијека.

            Гледање 1 чланака - 1 до 6 (од 6 укупно)
            • Морате бити пријављени да бисте одговорили у овој теми.