Samoubistvo i Slobodna Volja

Bog ti pomogao, draga sestro Saro.

Brat Ivo je odgovorio na sjajno na pitanje, ja bih razmotrio jednu drugu stvar, a to je: zašto ljudi izvršavaju samoubistvo?

Pre svega, postoje dve vrste samoubistva. U antičkom svetu, na primer, ljudima osuđenim na smrt je često bilo ostavljano na izbor kako će kazna biti izvršena (kao da je to neka velika milost), te su neki birali da to učine sami. Tako su svoje ovozemaljske živote okončali poznati filozofi Sokrat i Seneka. U Japanu je taj sistem postojao do HH veka. Nekada su ljudi to činili kada bi ih opkolili neprijatelji. Poznat je slučaj jedne devojke u Srbiji pre mnogo godina, kojoj su provalili u stan, te je ona odabrala da radije skoči kroz prozor solitera, nego da živi u sramoti. Neki se ubiju i zbog stvarnih psihičkih oboljenja, kakav je bipolarni poremećaj. Takve stvari ne potpadaju pod osudu samoubistva i hule na Duha Svetoga, jer nisu produkt nečije slobodne volje, nego nametnutih okolnosti ili pomračenog uma. Mada nam ponekad ipak ostaje pitanje: da li je moralo baš tako da bude?

Ljudi koji ničim izazvani izvršavaju samoubistvo čine to iz raznih razloga, ali uvek je prisutan barem jedan od ova dva: čamotinja ili gordost. Čovek zapadne u dugove i – umesto da se smiri, sabere, vidi gde je pogrešio i počne da radi na ispravljanju svojih grešaka – kukavički pobegne i ostavi druge u problemima koje, po pravilu, sam napravio. Ili kaže: ,,Ne sviđa mi se kako sve ovo funkcioniše, ko si ti Bože, da mi određuješ šta ću ja i kako ću (ako u Boga uopšte veruje) – ‘ajd’ zdravo!“ I Bog, kada vidi da se dotični neće popraviti, dopušta mu da izvrši svoju volju, a ne Njegovu. Važno je shvatiti da Bog beskrajno voli svakog čoveka i oprostio bi i samoubistvo, ali posle fizičke smrti nema nikakve mogućnosti čoveku da popravi svoje stanje, već ostaje u onakvom stanju u kakvom je bio u trenutku smrti – večno. Postoje molitve za upokojene koji nisu ušli u Carstvo Nebesko, te se neki mogu i tako izbaviti pakla, ali to je nešto sasvim drugo. Samoubice prebivaju u teškim ,,smrtnim“ gresima, koje nikakva molitva, pa čak ni sva ljubav Božija ne mogu da iscele. Kada se čovek (ili anđeo-đavo) toliko srodi sa svojim grehom, jedini način Bogu da oslobodi tog čoveka je da ga potpuno uništi. Božija priroda se protivi takvom delovanju, za Njega je to nezamislivo. Jednostavno, čovek neće i Bog mu dozvoljava da neće. Ali: mesto za one koji neće je pakao.

Stoga znaj da su ljudi koji se žale na Boga što im je dao život potpuno kao bezumni i apsolutno nikakve logike u takvim mislima nema. Naravno, daleko od toga da se ne mogu osvestiti i promeniti. Dok smo živi – ima nade.

Parališuć nemir koji osećaš je u ovom konkretnom slučaju dejstvo tvoje savesti koja se ne miri sa tvojom nepravilnom osudom Boga. Kada razmišljaš na ovu temu ona kao da ti kaže: ,,Uopšte nije tako kao što misliš.“ Dok sam čitao tvoju poruku, osetio sam nemir, a dok sam čitao Ivovu mir i sklad. (Niko te ne krivi ni za šta (štaviše, odlično je što se interesuješ i proveravaš sa drugima), nego je to normalna reakcija čovekova kada se susretne sa bilo kojim oblikom greške duhovne prirode, pali se alarm kao signal da nešto nije u redu. Ali čak i tada se uvek treba proveravati jer nekada pogrešno protumačimo nečije reči ili nemamo dovoljno znanja, a i đavo hoće povremeno da nas ometa, ako vidi da smo nesigurni u Boga ili previše sigurni u sebe.) Čitaj dosta dela svetih otaca, naročito onih koji opisuju grehe i borbu, motri uvek na sebe i iskristalisaće ti se vremenom šta je i zašto pogubno za naše duše.

Draga Saro Bog je ljubav i apsolutno dobro. I sama si svesna da ti je dao sva prava i pravo da sebi oduzmes zivot, Djavo te iskusava – ti nisi obespravljena. Razmisljas da li te je Bog prevario jer ti je dao priliku da zivis, a ti to mozda ne zelis, a ako se ubijes snosices posledice. Ne gledas koje si sve mogucnosti dobila, nego je tvoja paznja usmerena da nisi mozda zakinuta. Najbolju definiciju slobode dao je Patrijarh Pavle: sloboda je mogucnost izbora, da mozes uciniti dobro ili uciniti pogresno. Ovo istovremeno izgleda i kao definicija neslibode, al8 nije. Evo ti odlucis da uzmes drogu. Ako posle toga i dalje mozes da odlucis da uzmes drogu ali i da odlucis da je ne uzmes, ti si slobodna i nije ugrozeno tvoje pravo na slobodnu volju, ALI   ako ne mozes bez nje izgubila si slobodu zbog sopstvenog pogresnog izbora i snosices posledice. Svaki dan odlucujemo da li cinimo dobro ili pogresno (greh), ako tako gledamo mi uvek treba da postupimo dobro i nasa slobodna volja je onda negirana. Ne nije,  od toga da li smo izabrali A ili B zavisi nase dobro, slobodu gubis grehom (hronicni greh je porok). Primeti jedno, svaki greh mozes da ucinis, a da posle odlucis da ga nikad vise ne ponovis, samoubistvo je jedini greh posle koga nema popravke. Odbaci svaku pomisao o samoubistvu jer te Djavo navlaci. Bog nam je dao dar zivota i mnoge druge darove za ciju realizaciju je preduslov dar zivota. Bog nam je dao i slobodnu volju sa nadom da cemo imati pameti da je koristimo na dobro. Bog nas voli – ne mozemo da ne budemo radosni zbog toga, a i zahvalni. Ako trenutno nisi radosna, radi na tome i sa vremenom, uz tvoj trud i otvorenost za Njega radost ce ispuniti i tvoju dusu. Miholjsko je leto, setaj i gledaj prirodu i odbaci svaku misao samo budi svesna koliko je lepo. Kad pocnu kise pocni da razmisljas koje sve prilike imas i kako da pocnes da ih koristis. Uzivaj kad ti se vec moze.

Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 1

kristina.ferari