Рај у паклу

Из мемоара затвореника Глеба Рара

Васкрс у логору Дахау, 6. маја 1945. године

На дан Васкрса, 6. маја 1945. године, 18 православних свештеника, један ђакон и неколико вјерника ушло је у бараку број 26, гдје су британски и амерички затвореници имали капелу у малој просторији. Болесног грчког архимандрита Мелетија донијели су на носилима, и он је све вријеме службе лежао, не могавши да устане, молећи се и крстећи се са свима.

У капели није било ничега осим сточића и једне иконе Пресвете Богородице Ченстоховске која је висила на зиду.

А у касарну код Глеба Александровича Рара дошао је Борис Ф., главни преводилац Комитета затвореника, који је рекао да је захваљујући помоћи и учешћу грчког и југословенског комитета затвореника све припремљено да се одржи пуна васкршња служба!

Иако није било свештеничких одежди, затвореници су шили епитрахиље од пешкира, нашивајући на њих црвене болничке крстове. Нису имали богослужбене књиге, иконе, свијеће, просфоре и црквено вино. Али постојала је вјера и милост Божија, која се појавила на овом страшном месту.

У читавој историји Православне Цркве никада није било такве Васкршње службе као 6. маја 1945. године у логору Дахау – на дан великог православног светитеља и ратника Георгија Победоносца! Импровизоване свештеничке одежде од пешкира са ушивеним болничким крстовима биле су обучене директно на пругасте затворске униформе. Служили су по сјећању. Васкршњи канон, васкршње стихире – сви су пјевали напамет. Послије возгласа свештеника, хор је отпјевао стихире на грчком, а потом и на црквенословенском. Јеванђеље је читано и по сјећању.

Млади светогорски монах изађе пред оце, поклони се и гласом дрхтавим од узбуђења поче напамет да чита Васкршњу ријеч светог Јована Златоустог. Говорио је ту бесједу и плакао. А и сви около су плакали. Из самог срца смрти, из дубина овоземаљског пакла, израњале су ријечи „Христос Васкрсе!“ И као одговор се чуло: „Ваистину васкрсе!

Број корисника који су захвалили аутору: 1

Ljilja