Pouke svetog Porfirija Kavsokalivita

Hristos se rodi!

Trenutno čitam knjigu Život i Pouke Svetog Porfirija Kavsokalivita pa sam rešio da sa vremena na vreme podelim sa vama nešto od Starčevih pouka nebi li nabavili ovu dušespasonosnu knjigu.Posebnost Starca je u tome što je monaški podvig počeo kao vrlo mlad na Svetoj Gori ali je, zbog bolesti, morao da se vrati u svet.Veći deo života je proveo na najbučnijem trgu u Grčkoj … trgu Omonija u Atini kao bolnički duhovnik i bile su mu poznate sve muke savremenog čoveka. Pomagao je duhovno opustošenim (ovde mislim na sav savremeni svet) ljudima poukama ljubavi.Razumeo je da savremeni čovek raspolaže minimumom duhovne snage i time se vodio u svojim poukama. Više od svega je nudio utehu … radost u Duhu Svetome … budio uspavane a vaskrsavao duše potonule u beznađe…

Ljubavlju prema bratu neguje se i usavršava ljubav prema Bogu

Jedno se traži u našem životu-ljubav, služenje Hristu i ljubav prema našim bližnjima. Treba svi da budemo jedno, sa Hristom kao Glavom. Samo tako ćemo steći blagodat, nebo, večni život.Srećni smo kad sve ljude zavolimo u tajnosti.Tada osećamo da nas svi vole.Niko ne može stići do Boga ako ne pređe put koji vodi preko ljudi.“Jer ko ne ljubi brata svojega kojega vidi , kako može ljubiti Boga kojega nije video?“(I Jov 4,20). Volimo ljude, žrtvujmo se nesebično za sve, ne tražeći da nam se uzvrati.Kada tako čini, čovek se uravnotežuje.Ljubav koja traži da se za nju uzvrati, ustvari je sebična.To nije prava, čista, savršena ljubav.

Trudite se da volite i sažaljevate sve ljude.“I ako strada jedan ud ,s njim stradaju svi udovi;a ako li se jedan ud proslavlja, sa njim se raduju svi udovi.A vi ste telo Hristovo i udovi ponaosob“(I Kor. 12,26-27).Eto šta je Crkva, da ja , ti, on i onaj drugi, svi osećamo da smo udovi Hristovi, da smo jedno.Samoljublje je egoizam.Nemojmo tražiti:daj da ja budem ispravan, daj da ja odem u raj-nego gledajmo da osećamo ljubav prema svima.Razumeteli me? U tome se sastoji smirenje.
Tako dakle, ako živimo sjedinjeni jedni sa drugima, bićemo blaženi, živećemo u raju.Svaki čovek, svaki naš bližnji, jeste „telo od našega tela “ (sr.Ef5,30).Da li onda mogu da budem ravnodušan prema bližnjem ,da li mogu da ga žalostim, da li mogu da ga mrzim? Ovo je najveća tajna naše Crkve – da budemo svi jedno u Bogu.Ako tako činimo postajemo Njegovi.Ne postoji ništa bolje od ovoga jedinstva.To i jeste Crkva.To je raj.Pročitajmo prvosvešteničku molitvu Gospoda Hrista zapisanu kod jevanđelista Jovana.Obratite pažnju na ove stihove…“Da budu jedno kao mi…Da svi jedno budu, kao ti, Oče, što si u meni i ja u tebi, da i oni u nama jedno budu…kao što smo mi jedno…da budu usavršeni u jedno,i da pozna svet da si me ti poslao i da ljubiš njih kao što mene ljubiš. Oče, hoću da i oni koje si mi dao budu sa mnom gde sam ja „(Jov. 17,11 i 21-24)

Vidite li? On uporno ponavlja reč jedinstvo.Naglašava jedinstvo.Budimo svi jedno, jedno telo čija je glava Hristos, kao što je Hristos jedno sa Ocem i Duhom.U tome se krije najveća dubina tajne naše Crkve.Nijedna religija ne tvrdi nešto slično.Niko od nas ne traži nešto tako istančano kao što tražei Hristos , a On traži da svi budemo jedno sa Njim.U tome se sastoji punoća:u jedinstvu, u ljubavi koja je ljubav u Hristu. Tamo nema mesta ni za kakav rascep, ni za kakav strah.Tu nema ni smrti, ni đavola, ni pakla.Tu je samo ljubav, radost, mir, služenje Bogu.I ti možeš dospeti dotle da ponavljaš za apostolom Pavlom:“A živim-ne više ja, nego živi u meni Hristos“(Gal 2,20)
Veoma lako možemo da dospemo do ove tačke. Potrebna je dobra volja, a Bog je spreman da uđe u nas. On kuca na vrata i sve čini novim kao što se kaže u Otkrivenju Jovanovom(sr.Otkr 3,20 i 21,5). Naša misao se preobražava oslobađa se zlobe, postaje bolja,svetija,okretnija.Ako,međutim,ne otvorimo vrata svoga bića Onome Koji kuca, ako u nama nema onoga što On želi da u nama nađe,ako nismo Njega dostojni, onda On i ne ulazi u naše srce. A da bismo bili dostojni Njega, treba da umremo po starom čoveku,kako nikada više nebi smo umrli.Tada ćemo živeti u Hristu,utelovljeni u čitavo Telo Crkve.Tako će doći na nas božanska blagodat. A čim dođe blagodat, ona će nam dati sve.
Nekada davno video sam u Svetoj Gori nešto što mi se osobito svidelo.U jednom čamcu na moru, monasi su držali u rukama razne sveštene predmete.Svaki od njih poticao je sa drugog mesta,no svi su govorili…“Ovo je naše“, a niko nije govorio …“Ovo je moje“…

Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 2

Ljilja, mare3