Почетна » Потреба за отварањем Цркве

Потреба за отварањем Цркве

Форуми ГЛАВНИ ФОРУМ Потреба за отварањем Цркве

Гледање 1 чланка - 1 до 2 (од 2 укупно)
  • Аутор
    Поруке
  • #1821

    Помаже Бог.

    Велики поздрав свима који читате овај текст и Бог Вам помогао. Имам велику потребу да се на неки начин овде исповедим и да чујем мишљење неког од отаца који буде имао времена да погледа ово што пишем и да ми надам се одговори. Ја сам Александар, у поноћ 19.07.2021. пуним 17 година и тада ми је и 51 дан од крштења. Данас је у једнодневну посету код мене дошао мој брат од тетке са мајчине стране који је иначе 1992 годиште а такође се мало касније крстио, пре 3 године. Откад је у вери, кад год је научио нешто ново, рекао би ми, међутим, тада ништа нисам разумео. Када сам се крстио, чак и пар дана пред крштење, почео сам да разумем о чему ми заправо говори (када спомене Благодат, свеце и чуда која су се дешавала кроз молитве Богу). Ето нешто више од 40 дана сам у вери и свакодневно се трудим да се мењам ка боље и да грехове сводим на минимум. И заиста ми иде добро, наравно, никад нећу бити безгрешан и то је чињеница, али уз Божју и Богородичину милост и вољу сам победио један од тежих грехова односно рукоблуд. Осетио сам да Бог слуша моје молитве али из неког разлога не стижем да се држим молитвеног правила. Једино што сам до сада успео да испоштујем јесте пост средом и петком, међутим, нажалост ми се једном десило да сам тотално заборавио да је пост па сам узео пар залогаја меса, те сам после схватио шта сам урадио. Када је мајка дошла и видела да не једем посну храну, подсетила ме је да постим и после ми је било криво. Такође, десило ми се да сам у току школског одмора јео кифлу која је у себи садржала месо (склонио сам месо и јео празну кифлу али сам касније схватио да ипак нисам требао то да узимам јер је ипак месо било ту). У суштини, да не дужим превише, крстио сам се скоро и везао сам се прво за Бога, осећао сам се дивно кад год бих видео његов лик на иконама али како је време пролазило, губио сам Благодат (коју нам Бог јелте не даје стално да се не би умислили, уобразили). Временом то није било као раније али сам од скоро јако везан за Богородицу. Из неког разлога, не држим се молитвеног правила. Да, деси се да ми се наметну неке обавезе у току дана, чак и јако пуно тренутно (зато што реновирам своју спаваћу собу), али некако, чак и када сам се држао молитвеног правила, некако сам једва устајао да се помолим, касније би ми већ било лепо јер се ипак молим. Такође, никако не стижем да отворим свето писмо и да почнем редовно да га читам, тек сам стигао до кушања Исуса Христа. Али да се дотакнем теме због које сам некако највише писао све ово. Пошто се у суседном селу где ми је најближа Црква не отвара Црква често, нит се држи Литургија сваке недеље, имао сам потребу да на неки начин то променим. Из тог разлога, нашао сам број некадашњег Свештеника, данас Протојереја Александра Стоиљковића и позвао га. Представио сам му се, сетио ме се јер сам као мали био у хору Доњо Расовачке Цркве Свете Петке, такође зато што је долазио да свети воду за литије код нас и тако даље, можда зато и јер сам му причао да сам пар пута имао призив у веру, да желим да се крстим итд. Нажалост, нисам се крстио у тој Цркви већ у Цркви Светог Архангела Михаила у Доњем Матејевцу јер ми је брат од тетке одатле па је све то организовао, те ми је он и кум. У суштини, имао сам потребу да Протојереја Александра питам из ког разлога се не отвара Црква, рекао ми је да су то раније отварале неке девојчице из хора, да се то сада ретко дешава, да је то доста раније радила једна девојка која је сада удата и да је то радила ако се не варам једном недељно и да јој је за то било плаћано неком малом свотом новца. Питао сам потом зашто се толико ретко отвара Црква, Протојереј Александар ми је рекао да је то из разлога јер Црква нема финансија да плаћа људе да то раде. Ја сам се понудио да то радим бесплатно јер чак од крштења нисам био у Цркви, јер имам потребу да идем у Цркву (то нисам споменуо али зато желим да будем често у близини Цркве и да ме Протојереј Александар обавеже да радим то). Рекао је да ћемо се видети на Литургији 1.8. па ћемо се договорити. Желим да Вас питам, да ли мислите да би ми то помогло да се држим молитвеног правила и светог писма, да ми то пређе у навику? Некако сматрам да би ми то помогло, такође да бих почео и у Цркви да се молим, али ме занима шта Ви мислите о свему овоме што сам Вам навео? Можда сам претерао са питањима, али исто тако рецимо као што ја нисам био крштен, нису крштени ни моји родитељи а ни велики део фамилије ни са мајчине ни са очеве стране, можда и то утиче на мене? Некако милион ствари ми пада на памет, осећам се лоше због свега тога и некако имам потребу да стално будем у Цркви, имам потребу да се у Цркви молим Богу да отвори очи свим мојим ближњима, да се окрену Богу, да некад оно што говорим у њиховом присуству и разумеју, не само да механички слушају… Не знам, имам велику потребу да преузмем ту одговорност да отварам Цркву свакодневно, јер јелте, био бих у близини Светиње, можда бих могао да променим животе мојих ближњих а и свој. Некако сматрам да би Бог ценио то што радим, да би ми помогао… Шта Ви мислите? Имам заиста још много питања, али с обзиром да сам некако мало претерао са питањима у овом тексту, овде ћу стати. Оставићу све остало за неки наредни пут, за више тема. Ето, извињавам се ако сам претерао, али некако сам имао потребу да Вас питам све ово. Надам се одговору и са нестрпљењем га очекујем. Поздрав за све.

    #1822
    ivo.vatovic
    Учесник

    Бог ти свако добро дао драги брате,

    Ех, као да ме сунце огреје кад видим још једног младог човека коме је Господ наш дотакао срце Духом Светим и привукао га Себи.
    Ја нисам свештеник а пошто нисам сигуран да на овом форуму тренутно има активних свештеника рећу ћу ти своје мишљење а ти стим ради шта хоћеш.

    Обично, кад се човек крсти и када је тек пришао Цркви или је свеже замонашен у њему дејствује такозвана бесплатна благодат, тако то свети оци зову. Бесплатна је зато што није заслужена молитвеним подвигом а циљ јој је да новокрштеног или новозамонашеног утврди у вери, нади и љубави. Када би тешкоће наступиле пре него што човек окуси благодат, тешко да би остао у Цркви. Значи, када благодат одступи да би човек Богу и себи показао и доказао постојаност вере, он има искуство благодати и учиниће све да то што је изгубио поново добије. Мени се чини да у теби дејствује управо та благодат па ти све, осим редовног испуњавања молитвеног правила, иде лако.

    Да не дужим, не треба да те брине кад се грешком омрсиш или учиниш било шта несвесно. Бог не удара рецке да би нас после казнио … Он нас љуби. Да ли би било који нормалан родитељ казнио своје дете за нешто што је урадило ненамерно? Када би сабрали љубав свих родитеља према својој деци од Адама до данас … збир би био кап у океану Божије љубави према нама. Сваки грех треба да се исповеди да би се олакшала савест, значи исповеди и заборави. Само пази да не лажеш себе и Бога правећи се да нешто не знаш … уради све што је у твојој моћи да одржиш заповест Божију … у овом случају пост… а ако се оклизнеш .. исповеди се и не брини.

    Правило … то је јако важна ствар за сваког хришћанина … не за Бога … него за тебе. Свети оци кажу да ако нам правило не иде … да га скратимо на онолико колико можемо свакодневно да испунимо па када будемо у бољем духовном стању да опет повећамо. Не што је велики грех пропустити правило него што се много губи … као да правимо корак назад. Обично се правило добија од духовника који, кад те упозна, зна шта можеш а шта не. Правило се може мењати по потреби али је најбоље да о томе поразговараш са свештеником ако још увек немаш духовника.
    Свети Серафим Саровски је руским сељанима који нису стизали да испуне правило давао, што ми данас зовемо Серафимово правилце … 3 пута Оче Наш, 3 пута Богородице Дјево, и једном Вјерују. То можеш наћи у скоро сваком молитвенику.
    Можеш и ти то правило да држиш док не нађеш свештеника који ти лежи и договориш се око личног правила.

    Што се тиче отварања храма у оближњем селу … то је сјајна прилика да будеш на корист Цркви а и теби ће донети корист. Кад отвориш храм имаћеш прилику, коју мало ко има, да будеш сам пред Христовом иконом и иконом Мајке Његове у храму Његовом. Из личног искуства ти могу посведочити да је тада молитва најслађа. Само пази, пре него што се прихватиш те одговорности… размисли да ли ти то твоје обавезе дозвољавају јер неби било добро да се прихватиш а да не извршиш. Из твог писања да се закључити да обавеза није превелика … тим боље.

    Све у свему … а то свима који су пришли Цркви треба рећи… главни задатак је наћи духовника или духовног саветника који ће ти помоћи у свим недоумицама. То није лако … може да потраје и годинама … али ако то поставиш себи за главни циљ, Бог ће помоћи.
    Још бих хтео да додам да обавезно набавиш књиге о савременим старцима … Пајсију, Порфирију нашем Тадеју, ту ћеш наћи одговоре на многа питања која имаш и која ћеш тек имати.

    Слава Богу што те је укрцао на Свој брод, Цркву Његову који плови ка непролазном Царству Оца и Сина и Духа Светога. Твоје је само да пазиш да не паднеш са Брода у валовито море светских страсти али ако се то, не дај Боже, и деси, завапи Мајци Његовој и чудесно ћеш се поново наћи на палуби.

    Свако ти добро од Господа желим,

    Иво

    Број корисника који су захвалили аутору: 1
Гледање 1 чланка - 1 до 2 (од 2 укупно)
  • Морате бити пријављени да бисте одговорили у овој теми.