Почетна » Pomoc

Pomoc

Гледање 1 чланака - 1 до 6 (од 6 укупно)
  • Аутор
    Поруке
  • #1484
    andjelijagrkovic
    Учесник

    Pomaze Bog!

    Bavim se muzikom, skolujem se za to, sledece godine bih, ako Bog da, trebala da polazem prijemni za akademiju i nastavim sa skolovanje. Vec godinama ja sam imala tacno zelju cime bih se bavila i da bih zelela da odem u inostranstvo na fakultet ali sada kada se tako vazna odluka blizi ja nisam sigurna, ne samo da li zelim da nastavim sa muzikom, vec ne znam uopste cime bih da se bavim. Ne mogu da olaksam svojoj dusi i prepustim tako teske stvari Bogu, a duboko se molim za to, nesto ne da miru mom srcu. Imam problema sa tremom kod javnih nastupa, a profesija je takva da ja moram da sviram pred ljudima, veoma sam nesigurna u sebe i apsolutno nemam samopouzdanja. Lakse bi mi bilo da znam da nisam dobra u ovome cime se bavim, ali svi profesori koji su ikada imali priliku da cuju moje pravo sviranje, na nekim radionicama i casovima usavrsavanja, a pre svega moj profesor koji je izuzetan strucnjak govori da bih bila veoma uspesna u ovom poslu, samo da mogu da se resim treme. Danima vec gledam sta cu, od straha da se necu osloboditi treme sam gledala i da upisem neki drugi fakultet ali kao sto sam rekla ne pronalazim nista sto me zanima. Molim se Bogu da mi pomogne, da ojaca moj duh, da mi pomogne da prevazidjem strah i upisem Akademiju. Desava mi se da osecam potrebu u toku dana da se bacim na kolena i u suzama se molim. Veliki je strah u meni, jer sam zahvalna Bogu na talentu koji mi je dao, ali sada imam pitanje, zasto dozvoljava da se ovoliko patim, da u mojoj dusi bude ovoliki nemir. Moja vera je ojacala u poslednjih godinu dana, svesna sam da sve dolazi od Boga, da je on jedini koji moze da mi pomogne, ali zasto godinama dozvoljava da se patim sa tolikom tremom i da ovog trenutka to toliko eskalira da ja razmisljam da odustanem od svega.

    Hvala Vam na izdvojenom vremenu i pomoci!

    #1490
    Александра
    Учесник

    Бог помогао, драга сестро!

    Природно је да млада особа попут тебе осећа страх тј. нелагоду и напетост пред важном животном прекретницом. Природно је и добро и да се преиспитује и размишља где себе види у будућности.

    Како кажеш Бог ти је дао таленат за музику, ти си тај таленат развијала кроз школовање и наставници су га препознали, али упркос свему, ти осећаш трему која те спутава да се тиме бавиш.

    Ако је само трема тј. страх од јавног наступа разлог твог колебања, постоје начини, вежбе и људи који ти са тиме могу помоћи. Осим тога, што више се суочаваш са страхом и што си чешће на позорници и трема се смањује. Нека то не буде разлог за двоумљење.

    С друге стране, уколико то није једини разлог, онда је добро молити Господа за Његово усмерење. Ми као људи смо способни да сагледамо један део себе и свог места у овом свету, али Бог Који нам је дао живот, Који нам је дао наше родитеље и околности у којима живимо, као и саме таленте зна где и како ћемо остварити свој пун потенцијал и на тај начин живети испуњен и благодаран живот.

    Кажеш: „Зашто Бог дозвољава да се толико патиш и осећаш велики немир“. То није од Бога, већ од нас самих, као задатак који је тежак, али неопходан за даљи развој. Сви имамо страхове, важно је не дозволити да нам они управљају животима и ограничавају нас. Како? Подсећањем на то Ко је Онај коме се молимо и кога волимо – Бог, наш Отац Небески; Онај који ће те чувати од свега онога што немаш снаге да понесеш и са оним што не можеш да се избориш ако Му будеш довољно веровала да би Му то и дозволила.

    Зато је добро да се Њему молимо да буде Његова воља са нама и у нашем животу, јер се, понављам, ми молимо нашем Богу Оцу, тј Родитељу Који нас много воли и  брине и стара се о свему што има везе са нама.

    Зато се са радосним ишчекивањем моли Богу да што пре буде Његова воља остварена у твом животу, јер је то једини гарант среће и испуњености свих твојих талената, а најважније живота са смислом у славу Божију, а на спасење твоје душе.

    Поздравља те твоја сестра у Христу Господу са Којим данас тугујемо у затвору на Велику Среду,

    Александра

     

    #1517

    Христос васкрсе, сестро Анђелија!

    Кажеш да твој професор „govori da bih bila veoma uspesna u ovom poslu“.
    Успех у речима твог професора је једно, а успех у духу хришћанске православне вере је нешто сасвим друго.
    На теби је да доносиш одлуке, а ја те нећу погурати у смеру професионалног бављења музиком, него ћу рећи моје мало искуство, и веру.
    Професионални музичари (и други уметници) имају један заједнички проблем, којег огромна већина уопште не види, а и већина од преосталих не жели да било шта промени у томе. То је једна посебна група „сродних“ страсти – таштина, славољубље, нарцизам, себељубље, сујета,… (и слично). Ово ми је пре више година рекао један млади музичар, али посебан по томе што је искрени православни верник, па је (даром добијеним у Цркви) умео да препозна поменуте страсти и у себи и у другима. Остао је музичар, али се није упустио у славоносне (и ризичне) путеве „успеха“ на сцени, већ је постао обичан (али веома задовољан) професор музике, оженио се и има децу.
    Мој син је музичар (певач) – изузетно талентован, али ништа није радио на време (класичан пример суперталентоване особе којој све иде лако, па мисли да не треба да се труди више него што је минимално), те сада за ситнину обија прагове неких европских хорова и других музичких институција. Још увек не схвата да циљ живота не може бити у тој делатности, а не схвата ни да постаје старији (а свет је препун много млађих суперталената) и да ће вероватно у једном тренутку остати без икакве могућности те врсте посла, а друге ствари у животу није чинио када им је било време.
    Нисам Бог, па не знам да ли ти је усађен такав осећај треме/страха од неуспеха да би одустала од поменутог „успеха“, или ти је дат као подстицај да радиш на том проблему и превазиђеш га. И једно и друго може ти донети велики успех у животу, а то је пре свега да научиш да цениш добијене Божије дарове, и да будеш спремна да се много трудиш за постизавање циљева.
    На основу твог писма ја предпостављам да имаш у себи довољно оне хришћанске простодушности и смирености која се неће поколебати славом. Но, чак и када славни уметник није сујетан, велики је проблем бити окружен сујетним нарцисима из дана у дан. Но, о свему томе ваља размислити и донети одлуку. А када донесеш одлуку, нека ти први задатак буде да се не окрећеш за „оном другом“ могућношћу коју си одбацила.
    Желим ти пуно успеха, а још више ти желим спасење душе.
    Милорад.

    Број корисника који су захвалили аутору: 1
    #1546
    89aleksandar
    Учесник

    <p style=“text-align: left;“>Pomaže Bog</p>
    <p style=“text-align: left;“>Naime imam pitanje zbog dogadjaja koji me jako muči devojka i ja smo pre neko veče naišli na veliki krst od drveta na raskrsnici, nismo ga dodirivali niti zgazili na njega bio je postavljen na sred raskrsnice samo smo ga ugledali i prošli pored njega,  pošto je ovaj naš narod pun sujeverja a ja znam da sa krsnim znakom ne moze da se vrača i da to nije predmet koji vračare koriste a sa druge strane ljudi koje sam pitao upćuju me da je to nekakav nagaz i nabijaju mi sumnji pa vas pitam šta sam trebao da uradim i imam li razlog za brigu</p>
    <p style=“text-align: left;“></p>
    <p style=“text-align: left;“></p>
    <p style=“text-align: left;“></p>

    #1559

    <span style=“color: #444444; font-family: ‘Palatino Linotype’, serif; font-size: 18px;“>> Pomaze Bog!</span>

    Бог ти помогао, сестро!

    <span style=“color: #444444; font-family: ‘Palatino Linotype’, serif; font-size: 18px;“>> Desava mi se da osecam potrebu u toku dana da se bacim na kolena i u suzama se molim</span>

    Нисам достојан да те саветујем о овоме, али ипак ћу то урадити: када следећи пут будеш осетила такву потребу, ако будеш у прилици ти поступи тако како се осећаш: баци се на колена, плачи и моли се Господу свим срцем и свом душом својом!

    Имам још једну мисао: пред наступ се моли за твоју публику пред којом ћеш наступити, не за себе. Моли се да Господ помилује те људе – мушкарце, жене и децу и осети своју љубав према њима, твојим ближњима.

    Свако добро,

    Александар

    #1568
    Bodin Kravljanac
    Учесник

    Христос васкрсе драга сестро!

    Ако желиш да се професионално бавиш музиком претпостављам да и сама знаш да пред тобом има много опција. Свирање је првенствено занат, тек потом уметност. Као и сликање, прављење намештаја, кување, и др. Поента је да нађеш доброг мајстора који ће те научити како да врхунски обављаш свој посао, било да је тај човек универзитетски професор, било да је музички неписмен свирач. Рецимо, за пар месеци приватних часова бубњева сам научио више него за неколико година у музичкој школи из које су изашли многи одлични млади бубњари. Чак ни сваки одличан учитељ не одговара сваком ученику и обратно. Ако си сигурна да желиш да се бавиш музиком, али не и на који тачно начин – онда је добро да се упишеш у Академију. Увек после можеш да се испишеш, ако ти не одговара, али обрнуто иде мало теже.

    Што се треме тиче, један пријатељ психијатар ми је рекао да они трему оцењују као један од знакова интелигенције. Човек који се суочава са непознатим, а свестан је тога, осећа нелагодност.

    Хришћанима је дато ненадмашно оружје против тога, а зове се нада. Поверење у Бога, једна од највише три врлине. Бог је допустио да осећаш толики немир, у твом случају баш велики, да би се научила како да се убудуће бориш са искушењима: трпљењем и надом на Њега. Па шта ако свираш пред гомилом људи – помогао је милионима пре тебе од којих већина није ни веровала да Он постоји, а теби, која му тражиш помоћ, као, неће? Ако погрешиш – настави даље. Данас сам направио баш неку глупу грешку која је изнервирала многе, па су ме чак и извређали: извинио сам се искрено, наставио даље, пазићу боље следећи пут и – крај. ,,Сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо“ је наш мото. Но, немој да ово доживљаваш ни као оптерећење, ни ноншалантно, него реци себи: ,,Трудићу се колико могу, па онда и још мало, а шта са мном буде – биће Божија воља, пропасти нећу.“ То је лек за сваки стрес, па и трему.

    Музика је нама људима дата за радост и весеље и ободрење душа, а понекад и филозофску сету. Певајући на Литургији прослављамо Бога. Радуј се и снажи док музицираш,

    жели ти брат Бодин.

Гледање 1 чланака - 1 до 6 (од 6 укупно)
  • Морате бити пријављени да бисте одговорили у овој теми.