pomoc savet

Pomaže Bog brate Marko,

Samo se ti trudi i nastavi da živiš liturgijskim načinom života, učestvujući u svetim Hristovim tajnama. Ne dozvoli da te misli i nagoni koje osećaš obuzmu i da te nateraju da pomisliš da si to ti, jer to dovodi do očajanja, gde čovek u neverici šta je pomislio, krene da misli , recimo u tvom slučaju, o samopovredjivanju. Odbacuj to jer to nisi ti. I seti se da svako ima svoj krst i da je to tvoj krst koji Hristos želi da nosiš. Nikad ne odustaj od nošenja tog krsta, uvek se trudi i bori uz Božiju pomoć. Zna Gospod da smo ljudi i da kao ljudi, zbog naše pale prirode, grešimo. Ali to ne treba da se shvati pogrešno i da se srlja u greh, već se zaista i istinski trudi u borbi protiv svojih požuda pale prirode. Ako padneš ne očajavaj jer borba još uvek nije završena, samo budi istrajan i Bog će ti sigurno pomoći u pravo vreme.

Svako dobro od Gospoda i želim ti da da pobediš!

Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 2

mare3

Ja najiskrenije mislim da je najbolje da batališ psihijatra, jer oni kljukaju raznim lekovima/hormonima pa ti privremeno bude bolje, ali čim batališ, bude ti posle katastrofa. To te čini zavisnim od tih hormona.

Izuzezak ako je psihijatar pravoslavac i zna da posavetuje u pravom smeru bez „privremenog smirenja“

Dragi brate,

Sveti oci ovaj naš život zovu dolinom plača i to ne bez razloga. Samo dve stvari su sigurne u ovom životu – stradanje i smrt. Gospod nam je poručio da ćemo u ovom svetu imati žalost ali nas je i utešio i ohrabrio rekavši da se ne bojimo jer je On pobedio svet.

Nema čoveka koji ne strada ali nekima je krst teži nego drugima. Ti si, brate, jedan o tih. Gde se umnožavaju stradanja umnožava se i blagodat i briga Gospodnja. Ti si bez majke od svog detinjstva ali znaj da si onog dana kada te je majka ostavila dobio drugu Majku, istu onu koja je rodila Hrista- Presvetu Bogorodicu. O ljudima koji su odrasli bez roditeljske ljubavi Bog i Majka Njegova posebno brinu. U to ne sumnjaj.

O homoseksualnim pomislima i ne razmišljaj, potpuno ih ignoriši … to nije tvoj najveći probem. Verujem da će ti, ako prestaneš da o tome razmišljaš … odmah biti lakše.

Ovde na forumu imamo pravoslavnog psihologa, sestru Sanju Stanković koja ti može mnogo više pomoći od bilo kog psihijatra.

Ovim putem je prozivam da ti se javi 🙂

U svakom slučaju, Bog je sa tobom , ne razmišljaj o tim iskušenjima, potrudi se da živiš hrišćanski, popričaj sa nekoliko sveštenika koji su ti blizu i koji ti najviše „legne“ zamoli ga da te posavetuje kako dalje.

Bog ne dopušta više stradanja nego što čovek može da podnese a On najbolje zna koliko je to. Znači ti si mnogo jači nego što misliš. Trpi, moli se i traži savet i , daće Bog, i ova tvoja muka će izaći na dobro.

Voli te u Hristu brat,

Ivo

Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 1

kristina.ferari

Brate,

Obzirom da si nama izneo svoju muku i iskušenja, pretpostavljam da u Boga veruješ jer je ovaj forum, forum pravoslavnih.

Možda ne znaš mnogo o svojoj veri, možda se nikad nisi pričestio, možda nisi ni kršten.  Ali, slava Bogu, znaš da je homoseksualnost, iskušenje sa kojim se boriš, greh. To znači da ni ti nisi daleko od Boga a ni On od tebe. Sveta Crkva ima lek za svaku bolest ali da bi njeni lekovi iscelili čoveka potrebna je vera. Mi, današnji hrišćani, stradamo od maloverja i kako vreme prolazi biće sve gore.

Znači, ako u Boga veruješ i znaš ta je tvoje iskušenje greh, zašto bi išao po pomoć onima koji za greh i neznaju , koji greh ne priznaju? Potpuno si u pravu … današnja psihologija čoveka ubeđuje da dobar onakav kakav jeste i da treba da prihvati sebe onakvim kakav je. To je učenje dijametralno suprotno Hristovom.

Pošto nam je vera slaba, u teškim trenucima tražimo pomoć od ljudi koji su u Crkvi i koji dele istu veru sa nama. Zato sam ti i rekao da treba da potražiš pomoć od pravoslavnog psihologa koji ima iskustva, jer ti nisi jedini koji muči to muku. Psihologija, ako je pravoslavna, može mnogo da pomogne današnjem čoveku. Prvenstveno da se stabilizuje, da stane na noge da povrati duhovnu snagu.

Brate … ako nisi kršten, krsti se… ako ne ideš u crkvu … kreni … nađi dobrog sveštenika da te posavetuje … ako ne znaš puno o našoj veri … potrudi se … pročitaj nešto.  Bog nikoga u istoriji čovečanstva nije ostavio bez pomoći ako mu se iskreno obratio … pa neće ni tebe. Ako živiš u Srbiji … ima puno manastira gde će te primiti kao brata, moliti se Bogu za tebe i posavetovati.

Oprosti mi što ti ovako popujem ali iskreno me boli tvoja muka pa ti dajem ono što imam.

Svako ti dobro od Gospoda želim,

Ivo

Pomaže Bog.

Drugi su te savetovali, ja ne bih tu ništa mnogo dodavao, ali bih napomenuo nešto.

Tvoj veliki strah je da si <span lang=“SR-CYRL-RS“ style=“mso-ansi-language: SR-CYRL-RS;“>gej. Velika današnja zabluda je da te homoseksualizam definiše u potpunosti. Ako imaš takva osećanja da si nepromenljiv, da se ne možeš promeniti i da je seksualna orijentacija ključna osobina svakog od nas.</span>

Prvo, da li će neko biti homoseksualac ili ne, ne zavisi samo od gena. Zavisi i od okruženja i od same osobe, što je slučaj i sa svim drugim ljudskim osobinama.

Drugo, čak i da si stvarno gej, to ne znači da ćeš takav i ostati. Postoje ljudi koji se bavi baš tim da menjaju seksualnu orijentaciju. Kod nas možeš naći neke knjige Ričarda Koena, koji je jedan od takvih ljudi. A, kao što su te i drugi savetovali, tu su i ispovest i pričešće, lek za svaki greh, pa i za taj.

Treće, čak i da ćeš zauvek imati takva osećanja (a to nikako ne mora da znači), ne moraš postupati u skladu sa tim.

Glavno je (čini mi se da baš to grešiš): Ne poistovećuj se sa svojim grehom.

Nije kasno. Ni za porodicu, ni za monaštvo. A da iz korena izmeniš život, ne bi bilo kasno ni da imaš 90, a ne 30.

Potrebno je da ti odlučiš, da ti zaželiš, bez toga ništa ne može. A sa odlučnošću i uz Božju pomoć (a Bog će svakako pomoći ako je u pitanju ispravna stvar), može sve.

Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 1

mare3