НАСЛОВНА » Pandemija KOVID-19 i Pravoslavna Veroispovest

Pandemija KOVID-19 i Pravoslavna Veroispovest

Форуми ГЛАВНИ ФОРУМ Pandemija KOVID-19 i Pravoslavna Veroispovest

Гледање 1 чланака - 1 до 8 (од 8 укупно)
  • Аутор
    Поруке
  • #1323
    Ivan Petrovic
    Учесник

      Pomaze Bog braco i sestre!

      Da li bi mogli da mi pojasnite koji je pravilan odnos pravoslavnog vernika prema pandemiji KOVID-19?

      Razlog ovog pitanja jeste cinjenica da je Srpska Pravoslavna Crkva kritikovana na drusvenim mrezama i pojedinim medijima za nepostovanje propisanih mera kao sto su na primer nosenje maske ili drzanje distance.

      Citajuci jevandjalja uvideo sam da je Isus isceljivao ljude koji su imali veru u sebi i da je kritikovao malovernike. Na primer u javandjelju po Marku u prici „Stisavanje bure“ (gl. 4) Isus pita: „Zasto ste tako strasljivi? Kako nemate vere?“.

      Koja je uloga pravoslavne vere po pitanju prevencije KOVID-19  i kako se pravoslavna vera borila protiv drugih pandemija u proslosti?

      Svako dobro,

      Ivan

       

      #1333
      Анонимни

        Бог ти помогао!

        У СПЦ постоји толеранција, тј. нити ће неко да организује обезбеђење и присиљава све да носе маске, нити ће да неко каже да се не поштују мере заштите.

        Све то је остављено свакоме на личну савест. Што значи да ко носи маске нека не осуђује онога ко не носи, и ко не носи маске нека не осуђује оне који носе маске.

        Дакле, ко се плаши да оде до цркве, не треба да се затвори и да нема контакт са спољним светом, већ да зовне свештеника да га причести.

        Број корисника који су захвалили аутору: 1
        #1341
        Ivan Petrovic
        Учесник

          Pomaze Bog!

          Дакле, ко се плаши да оде до цркве, не треба да се затвори и да нема контакт са спољним светом, већ да зовне свештеника да га причести.

          Da li je takav strah u duhu Pravoslavne Veroispovesti? Znaci li to da je onaj koji se plasi i izbegava odlazak u crkvu malovernik?

          #1343

          Помаже Бог.

          Да одговорим на последње постављено питање. Да, онај који избегава да оде у цркву због страха од вируса има мање вере од онога ко се узда у Бога, па се не плаши. Међутим, има али, и то неколико.

          Дискутабилно је да ли су они који не носе маске и иду свуда велики верници. Можда су само неопрезни, равнодушни, можда не мисле да то нешто помаже.

          Друго, мислим да свако треба да узраста у вери. Што је неко искуснији, обично стиче више поверења у Бога, па губи страх од осталог. Али до тога треба доћи постепено. Чак и они који имају јаку веру од почетка могу да у њој расту. Можда грешим, али тако мислим.

          Погледајмо апостоле. Имали су сумњи и страха. Када је било невреме, а Господ спавао, они су га пробудили и нису се ослонили на своју веру да он сам сигурно зна. (Негде сам прочитао – не могу да се сетим где – да пошто су били слаби у вери исправно су поступили.) Тек након Христовог васкрсења и силаска Светог Духа, они су постали јаки.

          Моје мишљење је да свако треба две ствари. Прво, да поступа у складу са својом вером. Друго, да у тој вери узраста. Мислим да је пита ње како јачати веру боље поставити неком ко је духовнији, али даћу предлог. У свему што нам се десило и што нам се тренутно дешава треба да пронађемо начине на које су се ствари добро завршиле; да видимо хиљаду ствари које су могле поћи по злу, а нису; да видимо добре стране и лоших догађаја. Задивљујуће је како су ствари у животу тако добро испале.

          Број корисника који су захвалили аутору: 1
          #1344
          Анонимни

            Pomaze Bog!

            Дакле, ко се плаши да оде до цркве, не треба да се затвори и да нема контакт са спољним светом, већ да зовне свештеника да га причести.

            Da li je takav strah u duhu Pravoslavne Veroispovesti? Znaci li to da je onaj koji se plasi i izbegava odlazak u crkvu malovernik?

            Не, не значи. Ко не иде у цркву у страху је од вируса, и свештеник ће га сигурно обићи и доћи ће на његов позив.

            Нисмо сви исти.

            Када неко од наших укућана који је ишао раније у цркву више не иде, сасвим је нормално да за њега позовемо свештеника.

            Тако раде и људи који живе сами, или породице које не иду у цркву због вируса.

             

            #1376
            agatoklija
            Учесник

              Сматрам да није реч о страху, већ предострожности, опрезу, вођењу рачуна о ближњима и неискушавању Бога (аналогно Христовом примеру који није хтео да скочи у провалију иако га је непоменик подсећао да га Бог може спасити, Христос је на понуду реаговао са тим да је речено Не кушај Господа Бога свога).

              Такође, није у духу наше вере да осуђујемо ни да се свађамо око (не)придржавања мера. Уосталом законом наше државе је кажњиво, а позвани смо да поштујемо законе, осим ако се не косе са Божијим, а поштовање мера стварно не видим ништа грешно и противно Божијем закону.

              #1377
              Игор Поч
              Учесник

                Христос посреди нас браћо и сестре.

                Прво бих вас замолио да сви пишете азбуком, а не латиницом.

                Није то ништа, а много значи Србима.

                Што се тиче пандемије и страхова… Сви смо то прошли.

                Неки смо одлучни да се уз Његову помоћ супротставимо, а неки би и овако и онако, па имамо: ношење маски у цркви за време Литургије (а шта ће када треба да се причесте или узму нафору?), неки се и не причешћују.

                На почетку се ,,пратила“ Литургија ,,онлајн“, што је посебно болан моменат, када смо изгубили ,,рунду“ против непоменика у свом уподобљавању свету уместо Богу, занемарујући неопходност саборности на Литургији и примања Светих Тајни, истовремено пројављујући млакост у вери и од врха СПЦ и до верника.

                На телевизији ,,Храм“ је тадашњи Епископ ремезијански Стефан изјавио да у духу ,,против пандемијских мера“ верници не морају да оду на Литургију ,,јер није потребно“ (погледајте на ју тјубу – на каналу ТВ ХРАМ), што не знам како све може да се посматра, само не у добром светлу. Човек који је свој цео живот заветовао Христу тако једноставно не сме да говори и размишља.
                <p style=“text-align: justify;“>У акатисту Пресветој Богородици у част Њене иконе Јерусалимска стоји:</p>
                <p style=“text-align: justify;“><span style=“font-size: 14.0pt; font-family: ‘Trebuchet MS’,sans-serif; color: black;“>,,Икос 8.</span></p>
                <p style=“text-align: justify;“><span style=“color: black; font-family: ‘Trebuchet MS’, sans-serif; font-size: 14pt;“>Самилостива и добротворна будући према свима који Те поштују, благоизволела си да прославиш Своју икону у тешке дане куге смртоносне, када велики страх обузе срца свију. Зато сви који Ти тада у покајању притицаху и са умилењем Ти се мољаху у храму Твоме, као и сви они којима у домовима њиховим би принесена ова икона Твоја, одмах се смрти избављаху и у радосном трепету Ти узношаху овакво благодарно појање:“</span></p>
                Шта нама Хришћанима ово значи?

                Ето баш лепа песмица?

                Ето тако се то само пева?

                Ма, дај молим те не лупај?…

                Или ово сматрамо за записану и непорециву истину и догађаје који су пројављивали Божанско свеприсуство и Мајчино заступање грешног света пред Сином Њеним, Богом Христом?

                За човека има само два пута: Ка Господу или ка непоменику. Не постоје варијанте између и поред…

                Или идемо у цркву или не.

                Један, мислим грчки архимандрит, је лепо описао ту ситуацију са маскама у храму:,,Замислите да ме позовете на вашу прославу и седнете ме за трпезу коју сте са љубављу и пажњом поставили са најбољим сервисом на столу. И ја склоним оне ваше тањире и прибор за јело и ставим моје, јер сматрам да само ЈА могу да оперем судове како треба.“

                Тако и одласком у Дом Господњи носећи маску на Литургији пројављујем своје маловерје и као Апостол Петар опхрван олујом око мене губим веру у Силу Духа Светога ,,који је свуда и све испуњава“ да ће мене, који сам са вером дошао (да ли сам?) да служим Богу и уздижем славу Њему на Светој Литургији, заштитити од пошасти.

                Па и да се разболим, опет – Божија воља. Слава Тебје Господи!

                Слава Ти и хвала што пусти овај жалац у тело моје да се сетим сагрешења својих.

                Хвала Ти што ме обори да би се Теби уздизао.

                Хвала ти што не могу на ноге телесне, већ се духом својим ка Теби подижем.

                Премили Ти си учинио да се ноћу гушим и призивам мајку Твоју и са сузама се сећао у страху Твоме,  преплављен стидом због својих преступа пред Лицем  твојим…

                Тако треба да чекамо Христа, а не да зовемо здрави  и прави свештеника кући да нас причести.

                Ако смо болесни тада то има смисла.

                Наравно, многи свештеници, мудри и благи оци чада својих и добри пастири стада својих словесних су трпељиво допуштали да људи дођу у храм са маском, молећи се за њих да преброде страх у који их је држава својим смишљеним и ђавоиманим планом и константном истом таквом пропагандом увалила. И многи се и јесу ослободили.

                Зато и јесу свештеници ту да уплашено чедо за руку поведу, својим узором пројављујући веру у Христа и љубав коју Он ка нама има.

                Сва та оправдања ,,не кушај Бога“ и тако то, су само… оправдања да би се остало млак у Вери.

                Губи се из вида да се Господ у пустињи подвизавао да би био узор и да да смернице.

                Између осталог ,,не кушањем Господа Бога свога“ дао је узор против гордељивости.

                И тај пример је ван овога контекста.

                Како се нико није позвао на силна исцељења која Христос учини? А, да!

                Онда би баш морали у цркву… На Литургију… Без маске.

                Слава Богу, све ово време наш парох је остао и отац чадима својим и врли и храбри муж и мудар човек. Све Литургије су држане, уведена је редовна јутарња служба, уведен горе поменути Акатист  недељом после подне, сви су празници слављени.

                Брзо је остављена пракса онлајн преношења. Ту и тамо буде пуштено по нешто.

                И како отац Рафаило Бољевић каже:,,Ово су тешка времена. И управо сада је за Хришћане добра сезона. Сада се исповиједа Вјера, сада се подвизава и бори са собом и свијетом.“ – није баш цитат, парафразирао сам.

                 

                Праштајте, помјаните ме грешног.

                Свако добро од Господа.

                Број корисника који су захвалили аутору: 1
                #2094
                Ljilja
                Учесник

                  Oni koji misle da ispunjavaku Ljubi Gospoda svoga… a nisu sigurni da ispunjavaju Ljubi bliznjeg svog… i Ne ubij, nek se jos 1 provere. U toku pandemije kao i uvek vaze iste zapovesti. Sve ostalo su „podzakonski akti“ i Bogu i nama dragi kad se ne kose sa zapovestima.

                Гледање 1 чланака - 1 до 8 (од 8 укупно)
                • Морате бити пријављени да бисте одговорили у овој теми.