- This topic has 6 odgovora, 5 glasova, and was last updated Postavljeno pre 5 meseci, 2 nedelje by
.
-
Poruke
-
Pomaže Bog braćo i sestre,
Čitam već duže vreme o monašenju ali konkretan slučaj / odgovor nisam pronašao pa da obrazložim moj problem.
Imam 32 godine, predivnu ženu i ćerkicu od godinu dana. U Crkvi i Hristu sam od rođenja. Ranije slabije a kako sam odrastao dosta često. Svaki post, svaka Liturgija, svetac običaji se poštuju i slave. U suštini, mogu da kažem jedan savršen brak koji je sam Bog krunisao prelepom ćerkicom. Sada ima gpdinu dana i bukvalno od samog rođenja se pričešćuje zajedno s nama. Pošteni smo i volimo se i delimo tri suštinske stvari: Ljubav, požrtvovanje i praštanje.
Međutim, već dugo dugo vremena sam nezadovoljan životom na ovom svetu. Obožavam ženu i ćerku i sve bih za njih učinio ali… Boli me nepravda svetska, ne mogu sebe da pronađem nikako. Zarađujem odlično jer imam privatan biznis i mislio sam da će me to ispuniti ako imam dovoljno da priuštim sebi i porodici sve skromno ali to je bila neka zabluda.
U suštini svakim danom sve više shvatam da je meni mesto baš u Crkvi (čitaj manastiru), sa bratijom. Istinaki želim da živim isposnički, da opštim sa braćom u Hristu jer jedino tako vidim smisao svog življenja. Prašina sam i nedostojan i to je nešto što me dugo vremena tišti i zato mi treba savet.
Ujedno želim takav život a s druge strane nebeska ljubav prema ženi i detetu kojima sam oslonac i sigurnost.
Imao sam snove i misli da kada bi vreme vratio bez razmišljanja bi se odma zamonašio ali mislim da je to pogrešno razmišljanje sada kada sam otac kome je Gospod podario i dobru ženu i ćerku Anđeliju koja se baš na Sv. Dimitrija rodila. (Na jučašnji dan pre godinu dana).
Kako da se izborim sa samim sobom, s kim da razgovaram o ovim stvarima jer teško me breme snašlo. S jedne strane želja za monaškim životom s druge porodica i ljubav koja nas spaja.
Praštajte i pomenite
Bog ti svako dobro dao brate,
U svetu u kome caruje bračna nesloga, razvodi, abortusi, nemaština ti živiš u slozi sa svojom suprugom i ćerkicom. Pored toga nemaš finansijskih iskušenja što je u ovom svetu koji u zlu leži retkost.To je, brate, dar od Boga.
Usudiću se da drsko rasudim da tvoja žudnja za monaštvom dolazi od onog drugog.
Ako ga poslušaš … unesrećićeš one koje ti je Bog dao, a svet koji u zlu leži ni za milisekundu neće biti bolji. Bojim se da bi u tom slučaju život proveo jedući se iznutra, opet inspirisan od šaptača, što si napustio porodicu.
Nemoj mene da slušaš nego potraži savet od duhovnika … ovakve dileme se ne rešavaju na forumima.
Oprosti ako sam te povredio…nije mi ni najmanje bila namera.
U Hristu brat tvoj,
Ivo
Od Boga ti zdravlje i sreća dragi brate,
Ti želiš brate anđeoski obraz i to je uzvišena želja, samo pitanje je sa koje strane dolazi. Brat Ivo ti je sve u istunu dobro objasnio, za ovo iskreno moraš potražiti savet od iskusnih duhovnika naše Svete Crkve. Obzirom da si bračan to i sam odlazak u monaštvo podrazumeva saglasnost tvoga bračnog druga, čini mi se da sam tako negde pročitao.
PS:
Ako ljubiš Boga većma nego sve ostalo pokori se volji Njegovoj i Sveblagi će, ako je to po volji NJgovoj, ustrojiti život tvoj ka tvome spasenju i monaškom obrazu. Grešni verujem da je to tako. Kažeš da si nezadovoljan životom i da te boli svetska nepravda, a Gospod te je baš stavio tu da te nauči smirenju. „Kakve su ti misli takav ti je i život“ kaže naš starac Tadej
„Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja ću vas odmoriti, uzmite jaram moj na sebe i naučite se od mene jer sam ja smeran i krotak srcem i naći ćete pokoj dušama svojim, jer je jaram moj blag i breme moje lako.“ kaže Sveblagi Hristos.
Praštaj dragi brate,
Hristos po sredi nas!
Bog ti dobro dao, Aleksandre!
Izgleda mi da imaš dve „vrste“ osećanja, različitih među sobom (ali ne i spuprotnih, jer oba vode ka spasenju duše i tela). I koliko vidim oba proizilaze iz Ljubavi prema Gospodu Bogu.
Imam sada u vidu pismo svetog Apostola Pavla poslatog Crkvi u Filipima, a od Boga namenjenog i meni i tebi:
„… molim od Boga da vaša LJUBAV sve više i više obiluje u SPOZNANJU i svakom OSEĆANJU, da možete ispitivati šta je bolje, da biste za dan Hristov bili čisti i bez spoticanja…“.
Ljubav kao spoznaja! Razmisli, ne-bilo-ti-zapoveđeno, koja od tvojih ljubavi je u ovom vremenu Hristolikija: služenje porodici ili obitavanje u dugim molitvama. Pod ovim prvim mislim na blagoslove koje imaš sada (posao, žena, dete i „probleme“ vezane za to) a pod ovim drugim – blagoslove koje bi možda imao ako bi bio iskušenik, pa i monah. Kad kažem „možda“, mislim na to da je moguće da bi, po dobijanju ženine saglasnosti da se zamonašiš, ti ušao u „monaške vode“ koje bi ti bile „vode“ griže savesti umesto smirene „vode“ blagoslova Božijeg.
Požrtvovanje, koje pominješ, možda jeste uska staza kojom ti valja SADA ići, a u budućnosti, par decenija od danas … Bog Sveti zna.
I za kraj, pobožni brate moj, saosećam sa tobom i htenjem koje imaš; i sâm sam to iskusio, ali posle razgovora sa jednim jeromonahom (sada je vladika) i posle par pitanja koja mi je postavio, odlučih da ostanem „u svetu“. Teška i neprijatna odluka. Da li se kajem? Naravno da ne, isto bih uradio da se ponovo pitam. A da je teško, teško je.
U Hristu, brat tvoj,
Toma
Dragi Aleksandre,
Ja sam kod svetog Ignjatija Brjančaninova našao savet da se ne menja način života, već kako ti je Promisao odredio da živiš da tako u tome i ostaneš. (posebno sa obzirom na tvoje okolnosti).
Iz tvog pisma vidim da imaš neko uverenje da postoji velika razlika u spasenju ako si u manastiru i ako živiš hrišćanski u svetu. Evo kako je pisao sveti Jovan Zlatoust, navodim ti samo delove, mnogo detaljnije možeš naći u delu svetoštenomučenika Ilariona Trojickog „Jedinstvo Hristovog ideala“: „Ti si u velikoj zabludi i obmanjuješ se ako misliš da se nešto drugo traži od mirjanina (hrišćanina u svetu), a drugo od monaha; razlika među njima je u tome što jedan stupa u brak, a drugi ne. U svemu drugom oni imaju istu odgovornost. Tako čovek koji se gnevi na brata svog uzalud, bilo da je mirjanin ili monah, jednako vređa Boga; i onaj ko gleda na ženu sa željom, bio on monah ili mirjanin, jednako će biti kažnjen za ovaj prestup. Ako se može nešto dodati, onda mirjanin ima manje izgovora za ovu strast jer nije svejedno da li se zaneo ženskom lepotom neko ko ima ženu i ima utehu od nje ili je bio ulovljen grehom onaj ko nema takvu pomoć protiv strasti… Kada, na primer, Isus govori: „Blaženi siromašni duhom… koji plaču… krotki… gladni i žedni pravde… milostivi… čisti srcem… mirotvorci… izgnani pravde radi…“ koji trpe sve radi Hrista od spoljašnjih (neverujućih), On nije navodio nazive ni mirjana niti monaha; takvu razliku je uveo ljudski um. Pisma ne znaju za tako nešto, već žele da svi žive životom monaha, makar i imali žene„.
Mislim da ti u ovom pasusu, najveći tumač Pisma Pravoslavne Crkve ikada, daje odgovor na tvoje dileme. Lepo je što želiš podvig, što se trudiš na spasenju. Dobra vest je što prema Zlatoustu, to možeš da radiš i u svom domu, uz saglasnost svoje žene koja očigledno već postoji, uz takvu saputnicu koja ti u svemu pomaže.
Kao što reče brat Ivo to je velika retkost danas.
Budi mudar, pazi da ne izgubiš nešto vrlo dragoceno.
Svako dobro od Gospoda,
Stanoje
- Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.