- This topic has 4 odgovora, 4 glasa, and was last updated Postavljeno pre 2 years by
.
-
Poruke
-
Pomaze Bog braco i sestre, volela bih ako biste imali vremena da mi odgovorite na jedno pitanje koje me dosta vremena muci. Naime krstila sam se u 28-oj godini, sa sestrom i bratom, mozda se ni tada ne bi krstili da se ja nisam razbolela i sestra i ja potencirale roditeljima na to, sve smo organizovali za jedan dan, ali ja sam za vreme krstenja imala menstruaciji. Nisam to rekla nikom jer sam zelela da se krstim tada, tj. razmišljala sam ako se tada ne krstim ko zna kada cu. Zanima me da li je krstenje ispravno, tj. da li se vazi? Jer ipak ja sam od srca zelela da se krstim.
Draga Jelena,
Predlažem ti dva linka, pa pročitaj šta kažu sveštena lica o toj temi:
https://svetosavlje.org/krstenje-i-mesecni-ciklus/
Posebno obrati pažnju na poslednji pasus sa prvog linka, reči patrijarha Pavla.
Svako dobro, Srđan
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 2
Draga Jelena, licno postujem crkveno pravilo da ne prilazim svetom pricescu kad imam ciklus. Mislim da u tom periodu zema nije, kako se ovde pisalo, prljava samo spolja, vec je i njen hormonalni status takav da je sklona besu, ocaju… uopste uvek je bolja poslusnost od samovolje.
Imati ciklus nije greh, svesno prekrsiti crkveno pravilo, bez obzira sto su motivi za krsenje bili dobri, jeste greh. Ipak, kad osoba stara 28 godina dodje da se krsti, sa sobom donese veliko breme grehova i uvek se bez obzira na grehove koje je donela krstenje vazi.
Jedno krstenje za oprostenje greha, pruza krstenom priliku da mu se oproste svi gresi ukljucujuci i praroditeljski greh i pruzi prilika da ociscen krene od nule i svoju pripadnost hriscanskoj zajednici upotrebi za uzrastanje u vrlini i licno spasenje. Krstenje je pravo na fer pocetak.
Dakle, mislim da ti se krstenje vazi, da o tome ne treba da brines.
Misli usmeri na sadasnjost, uocavanje svojih grehova koje sada cinis i trudi se da ih se kroz molitve i svete tajne oslobadjas. Nikad ne zaboravi da su 2 nacina za oslobadjanje od greha: 1 je otklanjanje greha, a 2. Ispunjavanje sebe vrlinama. Svako dobro. Ljilja
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 4
Hvala Vam puno. Svako dobro.
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 1
Bog Vam pomogao, draga sestro Jelena.
Odgovoriću kao laik: Sveta Tajna Krštenja ne može da se ,,ne važi“. Ona se obavlja isključivo jednom u životu. E, sad, ta neka spoljašnja pravila vezana za ovu Tajnu su tu da nas utvrde u poštovanju Boga i da shvatimo da On nije neki naš „ćao-ćao“ drugar iz kraja, nego Svecar Vaseljene, Tvorac svega vidljivog i nevidljivog, sa Kojim u tom času stupamo u Svetu zajednicu. Takođe da taj trenutak bude svečan i za pamćenje.
U isto vreme, Bog je glavni u ovoj priči (uostalom – u svakoj priči) i On se pita hoće li Krštenja biti. A ja još nisam sreo takvog oca zemaljskog koji bi svoje bolesno ili ranjeno dete odbacio, pa hoće li Nebeski, Otac svih očeva?
Ima nebrojeno tih priča o ljudima i ženama, pogotovo ženama, koji su u svetoj drskosti možda narušavali neke ljudske običaje, ali je Bog, kao i uvek, gledao na njihova srca, t.j. veru i nadu, i davao njima za pravo, isceljujući ih, kao, n. pr. (mislim) persijsku princezu koja je bolovala od krvotečenja i nekrštena ušla u crkvu i tražila isceljenje od episkopa. Kada se ovaj usprotivio zbog svega toga, posramila ga je svojim razumevanjem Pisma i dobila je od Boga šta je tražila.
Revnost je vrlina, ali ne uzbuđujte se toliko oko sitnica. Bitno je da srca konstantno navijamo molitvama i pukotine krpimo milosrđem i umiljenjem; na običaje ćemo se tada lako nakalemiti.
- Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.