Krstenje

Draga Jelena, licno postujem crkveno pravilo da ne prilazim svetom pricescu kad imam ciklus. Mislim da u tom periodu zema nije, kako se ovde pisalo, prljava samo spolja, vec je i njen hormonalni status takav da je sklona besu, ocaju… uopste uvek je bolja poslusnost od samovolje.

Imati ciklus nije greh, svesno prekrsiti crkveno pravilo, bez obzira sto su motivi za krsenje bili dobri, jeste greh. Ipak, kad osoba stara 28 godina dodje da se krsti, sa sobom donese veliko breme grehova i uvek se bez obzira na grehove koje je donela krstenje vazi.

Jedno krstenje za oprostenje greha, pruza krstenom priliku da mu se oproste svi gresi  ukljucujuci i praroditeljski greh i pruzi prilika da ociscen krene od nule i svoju pripadnost hriscanskoj zajednici upotrebi za uzrastanje u vrlini i licno spasenje. Krstenje je pravo na fer pocetak.

Dakle, mislim da ti se krstenje vazi, da o tome ne treba da brines.

Misli usmeri na sadasnjost, uocavanje svojih grehova koje sada cinis i trudi se da ih se kroz molitve i svete tajne oslobadjas. Nikad ne zaboravi da su 2 nacina za oslobadjanje od greha: 1 je otklanjanje greha, a 2. Ispunjavanje sebe vrlinama. Svako dobro. Ljilja

Број корисника који су захвалили аутору: 4

ilija78, Jelena Radoicic, mare3, tomislav.dackovic

Бог Вам помогао, драга сестро Јелена.

Одговорићу као лаик: Света Тајна Крштења не може да се ,,не важи“. Она се обавља искључиво једном у животу. Е, сад, та нека спољашња правила везана за ову Тајну су ту да нас утврде у поштовању Бога и да схватимо да Он није неки наш „ћао-ћао“ другар из краја, него Свецар Васељене, Творац свега видљивог и невидљивог, са Којим у том часу ступамо у Свету заједницу. Такође да тај тренутак буде свечан и за памћење.

У исто време, Бог је главни у овој причи (уосталом – у свакој причи) и Он се пита хоће ли Крштења бити. А ја још нисам срео таквог оца земаљског који би своје болесно или рањено дете одбацио, па хоће ли Небески, Отац свих очева?

Има небројено тих прича о људима и женама, поготово женама, који су у светој дрскости можда нарушавали неке људске обичаје, али је Бог, као и увек, гледао на њихова срца, т.ј. веру и наду, и давао њима за право, исцељујући их, као, н. пр. (мислим) персијску принцезу која је боловала од крвотечења и некрштена ушла у цркву и тражила исцељење од епископа. Када се овај успротивио због свега тога, посрамила га је својим разумевањем Писма и добила је од Бога шта је тражила.

Ревност је врлина, али не узбуђујте се толико око ситница. Битно је да срца константно навијамо молитвама и пукотине крпимо милосрђем и умиљењем; на обичаје ћемо се тада лако накалемити.