Krotost

… Evo kako sveti Zlatoust piše o događaju današnjeg Praznika. Gospod nam pored ispunjenja drevnog proroštva, istovremeno daje važnu pouku za naš duhovni život: „Sevši na magare, Isus je ispunio poslednje proroštvo; pokazujući Svojim postupcima budućnost, istovremeno je time dao i drugo proroštvo. Na koji način? Isus je najavio prizvanje nečistih neznabožaca – da će On na njima da odmori, da će Mu oni prići i da će Ga slediti. Na taj način jedno proroštvo je pratilo drugo. Ali mislim da Hristos nije samo zato odlučio da se sedne na magare, već i da bi nama dao pravilo za život. Gospod nije samo ispunjavao proroštva i sejao učenje istine, već je kroz sve to ispravljao i naš život, uvek nam postavljajući za pravilo da udovoljavamo samo krajnjim potrebama. Takvo ispravljanje našeg života je Isus svuda imao u vidu; kada je izabrao da se rodi na zemlji nije tražio bogato uređen dom, niti bogatu i poznatu majku, već siromašnu, zaručenu za stolara; rađa se u pećini i polaže u jasle; birajući učenike nije birao govornike ni mudrace, niti bogate i slavne, već najsiromašnije među siromašnima i potpuno nepoznate; isto tako, kada je predlagao trpezu, ponekada je predlagao ječmeni hleb, ponekada je već pred sam obrok slao učenike da kupe hranu na pijacu; umesto stola koristio je travu, nosio siromašnu odeću koja se nije razlikovala od odeće najprostijih ljudi. Nije imao čak ni dom; ako je morao da pređe sa jednog mesta na drugo, išao je peške i to toliko da se čak i zamarao; kada je sedeo, nije tražio sto, niti meko uzglavlje, već je sedeo na goloj zemlji, ponekada na gori, nekada kod izvora, pa čak i sam; razgovarao je i sa Samarjankom. Isto tako je postavljao granicu i za samu tugu: kada je trebalo plakati, plakao je tiho. Kao što rekoh, svuda je postavljao pravila i granice, do kojih se moglo ići, ali dalje od kojih nije trebalo. Tako i sada, ako bi se dogodilo da neko, po nemoći, ima potrebu za životinjom, Hristos je i u ovom slučaju napravio ograničenje, pokazujući da ne treba ići na konjima ili skupocenim mazgama, već je dovoljan i magarac; nikada ne treba ići više od neophodnog. Ali pogledajmo kako se ispunjavaju proroštva i na rečima i u realnosti. Kakvo je to proroštvo? „Evo Car tvoj ide tebi krotak, i jaše na magarici, i magaretu, mladunčetu tovarne životinje.“ Ne ide na kočijama kao što obično postupaju carevi, ne zahteva danak, ne navodi strah na ljude, nema naoružane vojnike oko Sebe, već i ovde pokazuje najveću krotost.“