Кротост

… Ево како свети Златоуст пише о догађају данашњег Празника. Господ нам поред испуњења древног пророштва, истовремено даје важну поуку за наш духовни живот: „Севши на магаре, Исус је испунио последње пророштво; показујући Својим поступцима будућност, истовремено је тиме дао и друго пророштво. На који начин? Исус је најавио призвање нечистих незнабожаца – да ће Он на њима да одмори, да ће Му они прићи и да ће Га следити. На тај начин једно пророштво је пратило друго. Али мислим да Христос није само зато одлучио да се седне на магаре, већ и да би нама дао правило за живот. Господ није само испуњавао пророштва и сејао учење истине, већ је кроз све то исправљао и наш живот, увек нам постављајући за правило да удовољавамо само крајњим потребама. Такво исправљање нашег живота је Исус свуда имао у виду; када је изабрао да се роди на земљи није тражио богато уређен дом, нити богату и познату мајку, већ сиромашну, заручену за столара; рађа се у пећини и полаже у јасле; бирајући ученике није бирао говорнике ни мудраце, нити богате и славне, већ најсиромашније међу сиромашнима и потпуно непознате; исто тако, када је предлагао трпезу, понекада је предлагао јечмени хлеб, понекада је већ пред сам оброк слао ученике да купе храну на пијацу; уместо стола користио је траву, носио сиромашну одећу која се није разликовала од одеће најпростијих људи. Није имао чак ни дом; ако је морао да пређе са једног места на друго, ишао је пешке и то толико да се чак и замарао; када је седео, није тражио сто, нити меко узглавље, већ је седео на голој земљи, понекада на гори, некада код извора, па чак и сам; разговарао је и са Самарјанком. Исто тако је постављао границу и за саму тугу: када је требало плакати, плакао је тихо. Као што рекох, свуда је постављао правила и границе, до којих се могло ићи, али даље од којих није требало. Тако и сада, ако би се догодило да неко, по немоћи, има потребу за животињом, Христос је и у овом случају направио ограничење, показујући да не треба ићи на коњима или скупоценим мазгама, већ је довољан и магарац; никада не треба ићи више од неопходног. Али погледајмо како се испуњавају пророштва и на речима и у реалности. Какво је то пророштво? „Ево Цар твој иде теби кротак, и јаше на магарици, и магарету, младунчету товарне животиње.“ Не иде на кочијама као што обично поступају цареви, не захтева данак, не наводи страх на људе, нема наоружане војнике око Себе, већ и овде показује највећу кротост.“