Почетна » Kako se obući za crkvu?

Kako se obući za crkvu?

Форуми ГЛАВНИ ФОРУМ Kako se obući za crkvu?

Гледање 16 чланака - 16 до 26 (од 26 укупно)
  • Аутор
    Поруке
  • #968

    Бог нам добро дао (као што и даје)!

    Пошто верујем да је једна од карактеристика љубави рећи истину (при томе не мрзећи и не осуђујући), макар речи деловале и грубе, рећи ћу отворено.

    Осим тога, већ сам био написао одговор, али овај софтвер га је отпремио у област непостојања (или је администратор обрисао поруку).

    Види, брате Ђорђе, твој стил комуникације ми никако не одговара, јер имам осећај да ти уопште не слушаш саговорника, већ само понављаш серију веома неодређених ставова, од којих многи противрече.  Усудићу се да опишем како ја видим твоје коментаре:

    Сви смо у праву, али у ствари нико није у праву.  Нико нема права да поставља правила, али када неко трећи предложи нека правила, онда су она „чак одлична“.  Сви различито гледамо на ствар, али у ствари сви смо исто рекли.  Оно што није најважније, изгледа да није уопште потребно, а оно што је најважније, изгледа да је једино што нам треба, па све остало можемо да одбацимо.  Све што је такође ту негде, а при томе није најважније, то нам не треба.  А опет, свако за себе одређује шта је најважније………  Крај описа.

    Оно што сам у Цркви научио, и што се константно потврђује, јесте да нема неважне ствари, као што нема малог и великог греха.  Много крви су дали свети оци Цркве да би најситније финесе догме и учења Цркве дотерали до тачке у којој нема ниједне, баш НИЈЕДНЕ ствари која је противречна.  И сада ми дајемо себи за право да релативизујемо све што је речено самим Духом Светим?  Не, ја то не одобравам, и нећу више ни комуницирати са онима којима је све ствар „личног осећаја“.  Питај свете Оце да ли понашање (укључујући ту и облачење) у градским храмовима треба да буде другачије од понашања у манастирима.

    Свако добро.

    #969
    djordje.micic
    Учесник

    Драги брате Милораде зар нас вера не учи љубављу и томе да је људски грешити па да ми говорите како нећете да комуницирате самном, када сам се прикључио овом форуму и сам поставио питање нико ми није одговорио сем вас  и хвала вам на томе,лепо смо писали јуче и рекао сам да сам још зелен по питању вере и да сам се тек вратио и тек почео поново да посвећујем више пажње вери и да учим о њој.

    А то како ја не слушам свог саговорника, рекао сам већ поштујем туђе мишљење и увек ћу никога нисам увредио нити икоме ишта нажао учинио јер вера пропагира љубав а не мржњу нажалост нисам добро разумео читаву поруку брата Милете стога и њега молим за опрост овим путем нека ми Бог суди за моје грехе ако сагреших.

    И наравно вама брате Милораде искрено ми је жао што чујем да не желите да комуницирате самном ја се извињавам ако сам вас увредио са нечим у мојим порукама наравно ја увек лепо подносим критике и из њих извлачим поуку да не понављам исте грешке.

    Нека ми опростте и други чланови форума хтео сам само да помогнем али ако сам погрешио нека ми опросте сви чланови,моје намере су од самог почетка искрене и стојим иза тога увек сам ту да помогнем свакоме ко је у невољи и ко има питање у вези вере да му најбоље помогнем.

    Хтео сам да предложим да сви заједно радимо на томе да се овај форум врати некако у живот ја сам програмер па бих и покушао око техничких ствари да средим мало изглед итд али не знам коме да се обратим по том питању.

    Хвала свима јер сте ми указали на грешку коју сам направио посебно вама брате у Христу Милораде

    Свима желим срећи и здравље да Бог подари како вама тако и вашим ближњима као и свима онима којима је то потребно.

    #970

    Помаже Бог браћо,

    Tема овог нашег разговора је „Kako se obući za crkvu?“.
    Однос/опхођења према Богу и Цркви не зависи од одјеће, наравно, али брат Никола то није ни питао.

    Као што рекох, Богу треба дати најбоље од себе.  Ако је то закрпљена одјећа, нека буде.  Ако су то тренерка и патике – слава Богу. Но ако човјек има, али не приноси Богу од онога најбољег што има – себи штети.  Отуда, ако имаш одијело – не иди у Цркву у тренерци: принеси Богу најбоље од себе.

    Ево, брат Немања је све одлично написао, а брат Милорад је послао опширно објашњење о. Александра. Томе немам шта додати.

    Помените,
    Милета.

    Број корисника који су захвалили аутору: 2
    #971
    djordje.micic
    Учесник

    Очигледно да брат Милета не прихвата извињење чим то не помиње.

    А изгледа да сам ја погрешио читаву тему али нема везе.

    Покушао сам објаснити брату Николи да је битно да буде духовно посвећен томе али да се мора обратити пажња и на облачење наравно да би ми брат Милета рекао како ја не слушам саговорника јер се нисам у целости разумео поруку брата Милете коме сам се извинуо ако сам га увредио и због тога се брату Милети не свиђа мој начин комуникације ја сам само желео да сви наставимо причати о вери и љубављу коју нас она учи а не да се љутимо једни на друге али нема везе.

    Свако добро свима.

    #972
    djordje.micic
    Учесник

    Опростите браћо у Христу у горњој поруци у којој сам рекао да се не свиђа мој начин комуникације као и да ја не слушам саговорника се односило на брата Милорада. Исувише сам уморан ноћима радим па ујутру после непреспаване ноћи падне ми јако концентрација па се деси да помешам неке ствари као горе опет молим за извињење брата Милету јер се ово горе не односи на њега.

    #975

    Бог нека нам свима помогне да будемо бољи. Амин!

    Хвала, брате Ђорђе на трпљењу мојих порука, показао си да ти је трпељивост јача страна (у односу на мене не-смиреног).  Нека ми буде опроштено што ће ово опет можда бити „туторски“, као да сам ја неко ко има власт и задатак да поучава.  А нисам, па ипак настављам.

    Ја нисам рекао изричито да нећу да разговарам баш са тобом, него са „онима код којих је све ствар личног осећаја“ (имајући на уму свете Оце, који су знали да нас лични осећаји најчешће варају).  А ти си се, изгледа, препознао, па си сам себе укључио у ту групу.  А у стварности, ниси једини који је исказао такав став.  То је још један знак да не читаш оно што је написано, него „читаш између редова“, тумачећи оно што ти МИСЛИШ да сам ја хтео да кажем.

    Верујем да је ово јако важно, јер је такво уређење Цркве у којој желимо да дочекамо вечност са Христом испред себе и у себи.  Читајте свете Оце наше Цркве и дословце узимајте у ум оно што су говорили.

    Ја сам се (својом грешком, сујетом и гордошћу) раније био укључивао у разне разговоре о вери и елементима вере и живота у Цркви, и са иновернима и са неверујућима и са православнима, настављајући до изнемоглости расправе о некој теми.  И сваки такав разговор (читај: вербални конфликт) који се одужио значио је да неко некога не слуша (или једна или обе стране).  Чему разговор када се не чујемо?  И управо због тога, када приметим да друга страна не чује (тј. не жели да прихвати умом) оно што сам ја рекао (барем ради анализе), већ само понавља своју тезу, ја прекидам сувишни разговор и трошење времена и нарушавање личног мира.

    А да бисмо се чули, треба поштовати бар нека правила.  Ова правила нису догма, нити су нешто што се МОРА, нити су досадна формалност.  Та правила проистичу из наше природе и из начина како можемо да комуницирамо са другима, те су важна за „успех“ комуникације, тј. да на крају мирно (стварно мирно) барем прихватимо да „онај други“ има такво коначно мишљење.

    Дакле:

    – када пишемо, пишимо искрено оно што мислимо

    – не састављајмо више мисли једну за другом како наилазе, него из раздвојмо и сложимо по логици, као да нешто сложено објашњавамо некоме ко нас не познаје

    – када читамо, да читамо оно што је написано, а не оно ШТО МИСЛИМО ДА ЈЕ ПИСАЦ МИСЛИО

    – ако нешто нисмо разумели, да питамо саговорника о томе, а не да подразумевамо оно што НАМА прво падне на ум

    – да, ако је могуће, користимо оно што смо одавно сви у школи научили (нисмо ваљда за бадава толике године гланцали школске столице?), да мисли (реченице) одвајамо тачкама, запетама и пасусима.  Тако је много лакше читати и схватити поруку, а то је такође гест љубави, јер желимо да  нас друга (љубљена!) страна разуме.  Тамо где бисмо застали у разговору, ставимо тачку или нови пасус.  Замислимо само како бисмо разумели поруку без знакова интерпункције коју би неки брзи читач прочитао у даху, јер скоро нигде нема тачке ни пасуса!  Скоро ништа не бисмо примили.

    – читајмо свете Оце Цркве, то је пребогати океан Духа Светог, који нам говори да никад нисмо достојни и да у свакој тачки живота ваља ићи чврсто уским – потврђеним – путем, а не путем „знам ја боље, ово је друго време“

    – будимо подвижници, а не „лако ћемо“.  Дато нам је (већини православних) да се родимо у православном окружењу, па се од нас више и очекује.  Ако идемо линијом овог света (релативизација, „моја“ истина, приче о љубави, слободи, а у ствари сви су себични и неслободни,…), тада они други – који из љубави према Христу желе да учине подвиг (промену живота), неће нас препознати као сапутнике на путу ка Царству.  А тек Христос! – не дај Боже да будемо они којима ће рећи „Не познајем вас, никад вас нисам видео!“

    – пре него што кликнемо на „Пошаљи“, да поново прочитамо поруку и да видимо да ли смо способни да сами схватимо шта је написано и да ли смо заиста написали оно што смо мислили

    Још једно велико хвала брату Милети, који се потрудио (опет ефективно и кратко, а не као ја)  да додатно образложи своју прву поруку.  Ко има уши да чује…

    Хвала на разумевању и Божији благослов био са нама.

    Број корисника који су захвалили аутору: 2
    #976
    djordje.micic
    Учесник

    Наш драги Господ Бог Исус Христос је лепо рекао и дао правила у Новом Завету током његовог живота на земљи шта треба да радимо како би имали плату у Царству Небеском. Када би сви људи живели као што је Исус рекао можда би се могла и зауставити ова времена која сваким даном све брже и брже долазе, а што се тиче туторских текстова које ти наводиш брате Милораде ја на њих не гледам тако већ их гледам као савете како да постанем бољи и зарадим своје место у Царству Небеском да сутра када дође време суда моја душа буде чиста пред Богом.

    Хвала свима нек нас Бог чува браћо у Христу.

    Број корисника који су захвалили аутору: 1
    #977

    Помаже Бог!

    Овај разговор је давно променио тему. Дешава се то у расправама. Предлажем да осим правила форума, постоје негде и правила расправе, не у смислу свађе, него дискусије. Нема потребе да то буде званично, али једна тема на форуму. Мислим да је то и боља идеја (него да буде званично), тако да свако може да придода оно што је логично, а другима није пало на памет. Наравно, након тога то може и да се озваничи на неки начин, ако буде било потребе.

    Уколико неко слично мисли, нека одговори да се слаже и ја ћу покренути тему или може он сам то да уради. А ако овде има таква тема, пошто сам ја нов на форуму, волео бих да ми укажете.

    За случај да нема оних којима се идеја свиђа, ја ћу сада изнети неколико ствари, бар како ја то видим.

    1. Када неко напише много, ваљало би да сваку основну идеју сажме у једну реченицу, односно цео одговор у неколико реченица. Мада је углавном цео текст неопходан за разумевање, сажетак омогућава да други схвате шта је особа заправо хтела да каже и да могу да одговоре тачку по тачку.

    2. Када кажете да свети оци нешто кажу, важно је да наведете који светитељи, у којој књизи или ако је у питању канон – који канон ког сабора (нешто слично цитирању у научним књигама). Тиме ваш одговор добија већи кредибилитет и олакшава и дискусију и проверу цитата и каже осталима где могу да сазнају још ако их заинтересује.

    3. Наш циљ не треба да буде расправа, него истина и помоћ онима који су у недоумици. Немојте одговарати само да се укључите. А ако знате да је негде добро написано о томе, једноставно укажите на то или цитирајте.

    Додао бих овде још неколико ствари у вези са расправама, а у вези је са појединим одговорима мојих саговорника и мене.

    1. Ако сам ја погрешио и некога навео на погрешан пут, извињавам се.

    2. Хвала Богу, има Га и на овом форуму. На неком другом месту расправе би биле продужене још недељама и нико не би признао да је крив ни најмање.

    3. Ја сам можда умањио значај правила у свом одговору. Треба да читамо Свето Писмо и свете оце и то је важније од нашег мишљења. Међутим, Свето Писмо је некад тешко за разумевање, а што се тиче светих отаца, ми и не познајемо све њихово богатство, а чак и њих схватамо на свој начин. Због тога је битно и да читамо и слушамо савремене духовнике који то разумеју на одговарајући начин. А важно је и да развијамо свој духовни разум одласком у цркву, причешћем, молитвом… Можда нам затреба. Рецимо, неко од наших пријатеља који за да смо ми побожни, тражи савет, а ми се први пут сусрећемо са таквим питањем и морамо да одговоримо својим разумом, а да буде Богоугодно бар мало.

    4. На овом форуму постављају питања обични људи и очекују од нас (такође обичних људи) одговор. Ако сте скоро питали неког духовника о томе, одлично, поделите то и са нама. Уколико сте читали свете оце и мислите да има нешто важно да се чује у вези са темом о којој се говори, напишите. Уколико нисте, а чини вам се да можете да допринесете налажењу одговора, реците то. Не очекује се од нас овде савршен одговор. Али, ако не помажете, бар не одмажите.

    5. За Милорада (надам се да ћеш схватити као добронамерну примедбу). Ти си у праву да треба да схватимо шта је писац написао, а не шта ми мислимо да је написао. Међутим, ми се свакодневно суочавамо са ситуацијама да морамо да протумачимо шта је особа хтела да каже. Ако неко стави на сто стаклену флашу киселе воде и тражи од неког кључ, без обзира што није нагласио какав кључ свако разуман ће схватити шта он тражи. Ти си написао у једној од порука да нећеш да нећеш више ни комуницирати са онима итд. У већини ситуација то значи да нећеш да разговараш са тренутним саговорником. Чак и када то не мислиш, други ће тако схватити. И о томе морамо да водимо рачуна, јер говор не чине само речи и граматика, већ и то кад, где, како и коме се говори. Можда ти се то не допада (можда се ни мени не допада), али је тако.

    Опростите сви што сам одужио.

    #978

    Помаже Бог браћо,

    Брате Ђорђе – Бог да прости [небих ни писао, али си ме „прозвао“ извињењем  :-)].
    Нека би ти највећи гријех био то што си мене „повриједио“ (а нијеси николико).

    Жив и здрав био,
    Милета.

    #979
    djordje.micic
    Учесник

    Слажем се са братом Немањом да треба да отворимо посебну тему у којој би водили дискусије и причали о Богу јер је Бог све око нас и требамо о њему разговарати и ширити своја знања, што се тиче брата Милорада немам никакве замерке његове критике нису злонамерне већ долазе из добре намере.

    Трудим се да барем ја да сваки савет схватим озбиљно како бих од других људи који ми дају добронамерне савете открио своје слабости  и постао бољи човек прво за себе и да будем чистији пред свевишњим Богом а онда и према мојој браћи у Христу тј. свима вама.

    Мада ове наше дискусије јесу отишле далеко али бојим се да у нашем учењу Бога не прођемо као Вавилонци који су такође хтели да дођу до Бога уз помоћ куле наравно али ако Бог допушта мени понизном слузи његовом да ме својом светошћу заштити од сваког зла и да ми снаге да на овом путу учења не наиђем на неко зло онда радо прихватам све што је Бог спремио за мене.

    #981
    Bodin Kravljanac
    Учесник

    Ta, braćo, i sami znate – sve što činimo treba sa ljubavlju i u slavu Božiju da činimo. Dobro, ovo zvuči fino i lako – ali nije baš tako. Često se moramo i primoravati.

    Koga sad slušati? Sveti car David je igrao, skakao i pevao iz sveg glasa, pa ga je žena ukorila, te je i njihova ljubav ohladnela. I sveti i manje sveti kraljevi i carevi su u crkvama sa prosjacima stajali. A ja savetujem da odeći preteranu pažnju ne pridajemo, posebno ne tuđoj. Ako se neka žena u lepu haljinu obukla i sa ukusom okitila, a želeći da praznik lepotom ukrasi – slava Bogu. Ako je neka druga u prostoj haljini i bez šminke došla, da ne bi ničim pažnju privlačila – opet neka je slava Bogu. A mi da se smernica koje su nam ostavili oci pridržavamo, iz smirenja, a i poštovanja (čitaj: ljubavi) prema njima i prema bližnjima. Jer kada bi svaki muškarac ili žena mogli podneti – u crkve bi smo i goli mogli ulaziti i sablazni ne bi bilo. Ali, nismo anđeli, i to uvek u vidu imajte. Otuda veći deo pravila.

    Evo dva slučaja iz mog iskustva.

    Jednom sam u crkvi Ružici na Kalemegdanu stajao pri Liturgiji tokom Vaskršnje sedmice. Zaboravio sam se, i pošto imam problema sa kičmom, mahinalno ruke skrstio iza leđa, da bih lakše stajao uspravno. Crkvenjak je to uočio, pošto je crkva bila poluprazna – retko ko je tu inače dolazio – prišao mi i tiho šapnuo da ,,ne držim ruke na leđima“. Našta sam momentalno stao ,,vojnički“ i tako odstojao do kraja. Niti me je on ukoravao, niti sam se ponašao kao da znam bolje – i obojica ispadosmo u pravu.

    Drugih puta, u drugoj jednoj crkvi, dolazio bi povremeno jedan beskućnik u godinama i nekako uvek sedao pored mene. Čovek je smrdeo neopisivo, više mislim zbog neke bolesti, nego zbog nehigijene, a ja još imam i izuzetno osetljiv njuh! Borio sam se da dođem do daha, ma, o učešću u molitvi nije bilo ni govora! Međutim, ni pod razno se ne bih odvažio da se premestim, niti da ikako ukorim brata. I tako smo se mučili nas dvojica i nosili jedan drugoga. Ja, boreći se sa sopstvenim telom i umom da izdržim, on, sa stidom, jer mi deluje da je bio veoma samosvestan i tužan što nam uzrokuje neprijatnosti. I trajalo je to neko vreme – nije se samo dva-triput ponovilo – i prestalo je da nam toliko smeta. I on se malo opustio, drugi su prestali da obraćaju pažnju, a ja već mogu da se skoncentrišem na molitve.

    Dakle, braćo, nisam nikome učitelj, ali bih vas podsetio da nije toliko bitno ko nosi kratke, a ko dugačke rukave (ja ih podvrnem, da budem iskren), no da se setimo da smo svi telo Crkve i udovi Hristovi. I nema među nama više rasa, nacija i staleža, pa ni odevnih stilova, nego smo svi hrišćani. A brata ako vidite da greši, s ljubavlju nežno u pravo vreme podsetite i ne insistirajte. Ili kakav god da je vaš manir postupajte – različiti smo. Slava Bogu i na tome!

Гледање 16 чланака - 16 до 26 (од 26 укупно)
  • Морате бити пријављени да бисте одговорили у овој теми.