Ja mogu samo o utisku…meni su predivni i prelepi. Poznajem ovde i protestante neke, puni su euforicne radosti….ali i padova:)) Licno, najvise mi lezi ona, preporuceno svetootacka jako tiha, nevidljiva i stalna radost, sakrivena u „klijeti“, koja zajedno sa nadom i verom daje temelj, koji ne dozvoljava ni da letimo previsoko ali ni da padnemo preduboko.
Само једно упозорење. Копти, како их данас зовемо, нажалост нису православни, не припадају Православној Католичанској Цркви још од 5. века: укратко, дошли су до тога да исповедају свог „христа“ за разлику од Господа како нам се Он открива у Својој Цркви.
Будимо пажљиви на ове теме.