- This topic has 8 odgovora, 5 glasova, and was last updated Postavljeno pre 1 year, 8 meseci by
.
-
Poruke
-
- Dragi brace i sestre, dali neko mi moze pomoci jer nigdje pomos nisam nasla. Osecam se uplaseno i posle skoro dvije godine. Ja sam zivela svoj normalni zivot i odjednom pocelo me nesto proganjati nocu, da me udara u snu, da me ismejava, da ne mogu da se probudim, cak i danju kad sam spavala, bilo je grozno, cak se prerusavalo kao popa i govorio grdne rijeci. Ja sam vicala nocu i mon otac me odveo kod psihijatra koji mi je dao lekove za depresiju i dao razlog da sam u agoniju i depresiju. Ja mu kazem da nisam bila u depresiji vec sam planirala vjencanje svoje sa momka i usavrsavala svoj zanat. Nije verovao. Ja sam krstena u pravoslavnu crkvu, ali nazalost mog tata je ateista i covek nauci da me je porodica napravila da patim od bolesti depresije. To je bilo jako ruzno sto me je spopalo nije bilo obican kosmar i dalje se jezim toga, inace ne postim veliki posti jer imam retko oboljenje koje mora da pijem mnogo jake lijekove za imunitet pa nemogu postit ali zivim hriscanski zivot kolko mozem da moji to ne primete. Dali neko ima ovakvo iskustvo zasto je to mene spopalo iskustvo dali to je Bog dozvolio kao iskusenje kako to ide, ili neko ga je pratio svekrva mi kaze da kod nje u zgradi ima komsinica koja navodno baca stvari neznam sta da mislim to se desilo mesec dva prije pandemije, doktor psihijatar mi zabranio da idem da pitam duhovnika ja sam ipak pokusala on mi reko posti sve posti idi liturgije pa ispovest a doktor zabranjava post jer skodi. Mnogo sam tuzna…..
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 1
Draga sestro,
ne sekiraj se. Demoni jesu užasavajući, ali su, suštinski, nemoćni. Jer ih Bog zadržava. U toj svojoj nemoći bes (zato se na srbskom i zovu ,,besovi“, jer su njihova osećanja izvitoperena u histeričnu agresiju) iskaljuju na ljudima tako što im rade određene stvari koje ljudima škode psihički ili metafizički. Posmatraju nas i prilagođavaju nam se. Tebe su verovatno rešili noću dobro da zaplaše, pa onda – što ne bi to ponavljali svake noći? Ionako imaju višak slobodnog vremena. Najpre se seti da te Bog čuva i da ti je dodelio jednog anđela koji te takođe štiti, pa smo mi Srbi, vazda pametniji, pridodali i svece u naše ,,gardiste“: Presvetu Bogorodicu, Krsnu Slavu, Crkvenu Slavu, čuvarkuću, imendan, itd. I šta sad može nekome neki sićušan đavolak da uradi – kad protiv sebe ima ovakvu plejadu ratnika? Smešno je uopšte i razmišljati o tome. Ipak, ne smemo biti lenji i očekivati da drugi rade sve za nas, zato se moramo i mi naoružati sveoružjem Božijim, a to su, pored Svetih Tajni: post i molitva. Za post će te možda iznenaditi, ali ti već postiš. Postoji više vrsta postova i tvoja bolest je jedna od njih. Dakle: smiruj se, slušaj lekare i čini sve kako ti kažu. Od tebe je to dovoljno. Ako ipak želiš više od toga, posavetuj se sa nekim ko se u to razume. Za takvu vrstu saveta nisam kompetentan, jer niti sam lekar, niti duhovnik. Što se molitava tiče, dodaj malo na jutarnje i večernje, posebno te pred spavanje. Moli se Bogu i svecima da te zaštite od uznemiravanja i predlažem ti da ubaciš i Isusovu molitvu u sve to. Dakle, kad već legneš u krevet, polako, skoncentrisano i istinski – celom dušom i celim srcem – se moli Bogu sa ,,Gospode Isuse Hriste pomiluj me grešnu“ – dok ne zaspiš. Efekat će posle nekog vremena (minuta, dana, nedelja?) biti kao da u sobi punoj smrada staviš gas-masku. Možda će demoni odstupiti od tebe, možda i neće, ali videćeš kako će se situacija drastično promeniti. Bog će Sam odrediti kada će potpuno da ih otera, a ti se trudi kao da će to biti u narednih 5 minuta, a strpljivo čekaj izbavljenje. I ne zaboravi: Bog je već pobedio, nemaš razloga za briganje.
Što se tvog oca tiče: dužna si da mu ukazuješ poštovanje kao roditelju, osim u stvarima u kojima te odvaja od Boga. Jer i Bog je naš roditelj i roditelj naših roditelja i predaka, te Njemu priliči ,,svaka slava, čast i poklonjenje“ – većma nego ljudima. Moli se za svoga oca sa žarom, jer mu je to potrebno, pošto se on ne moli za sebe.
Neka ti Bog daruje večno izbavljenje, koje jeftino plaćamo ovde sitnim neprijatnostima!
P.S. Batali komšinice, psihijatre i ostale lekare koji dušu možda ni ne priznaju – nego radi sve kako ti je sveštenik rekao (izuzev posta, objasni mu situaciju), jer je ovo njegov domen, on je školu za ovo učio i silu od Svevišnjeg dobio i On ga je tu postavio baš zbog nas, da nam pomaže i poučava nas šta da radimo. Pitaj ga i kako da pojačaš molitve – svakako će umeti bolje da ti kaže od mene na internet-Forumu. Ali ima ovde dosta pametne braće i sestara, pa sačekaj da te i oni kako posavetuju.
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 2
P.P.S. Naši roditelji često imaju potrebu da nas ,,spašavaju“ od nas samih. To dolazi od ogromne, ali i pomalo nerazumne ljubavi koju osećaju prema nama. Stoga se nemoj ljutiti na svog oca, baš naprotiv, ali istraj u svome tamo gde se ne sme popuštati.
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 3
P.P.S. Naši roditelji često imaju potrebu da nas ,,spašavaju“ od nas samih. To dolazi od ogromne, ali i pomalo nerazumne ljubavi koju osećaju prema nama. Stoga se nemoj ljutiti na svog oca, baš naprotiv, ali istraj u svome tamo gde se ne sme popuštati.
Hvala puno sto ste mi odgovorili. Drago mi je da neko misli da nisam poludela od cista mira. Duhovnik koje sam pitala jer zivim u Makedoniji je bio poprilicno mlad i reko da bolnima se daje post za mlekom i mlecnim proizvoda. A ja to ne smijem jesti zbog kalciuma. A moja majka kaze da ranije bolne nisu postili da je to novo. Procitala sam na neki ruski sajt da je bolest zamena posta za grijeh. Drugo sta mi se desilo. Nasla ja najbolji psihijatar u Mk koje sam procitala u casopis da je pravoslavac i javila sam se za termin kaze otiso na bolovanje. Sutradan procitam u casopis covek umro. Izgubila nadu da da on mislenje drugo. Ali sta mi se desilo, kako me Bog nije ostavio to je cudo, dodze mi misao da se vozim sa muzem sa auto u jedan predeo iznad grada gde neznamo kad put vodi a juce sam mu pricala da zelim da idem u neki manastir da popricam sa duhovnika van mog grada pa da vidim sta on ce da kaze, i tako mi sutradan lutamo auto i vozimo a taj dan da bude bas praznik crkve a ja neznam, i zalutali u jedan cor sokak i ima kucicu nema puta i niko. I vrtimo da se vracamo i ide jedan covek i kaze vi ste zalutali vratite se tamo idite tamo put za manastir. Koji manastir covece, i trazimo google manastir Sv. Simeon. I idemo, gde vidimo jedan covek kosi travu i mali manastir nikad u zivotu culi. I covek rece:danas praznik crkve niko nije doso kako ste nasli ovo mjesto sefite u konak staje kafe sok. I krenem ja da pricam sta je duhovnik moj rekao i covek mi kaze, mene na pocetku me je napao legion. A ja mu ne kazem za moje napade cutim i slusam a slusa i moj suprug ko isto mi puno ne veruje bas. I reko mi covek da se po staro bolni ne da post i da mi je to krst. A drugo sta se desilo kad sam isla kod duhovnika u moj grad, kazem mu osven to drugo da kad sam bila 21 godina i bilo mnogo teze u zivotu ja otisla u jedni malu crkvicu svete petke i odnela dar i kolac i umila se vodom. Te noci mi se javio jedan covek i mi se milno nasmesio u snu. I duhovnik kaze ne pricaj vise kjuti to je lukavi bio nisi ti dostojna da ga vidis, ja kad ga nisam video ti ces. I ja otisla. I kazem to ovom coveku i opisujem kako je izgledao taj topli covek sto me je utjesio i on se samo nasmesio kao da zna da sam u pravu i nista ne rece. Bog me ne ostavise tako nakon uvrede te duhovnika, neces verovati sta se desilo, pisem na google na engleski kakve su mu bile oci, i izlazi jedan vlog gde pise da je u izvestaju sto je pilat slao u rim ko ce da povubi opisa je da ima svetle oci. Tada sam znala, jer ne lici na ikona ali ipak sam bila sa rezervom. I posle izvestan period sedim na telefonu i mi iskace jedna umjetnica od amerike i otvorim da vidim slike nejne,,,, kad da vidim covek koji sam sanjala….. Tako sam zanemela, procitala da ga je kao dete od 8 god naslikala po vidzenja u snu u klinickr smrti. I tada sam znala da je u bolesti bio sa mene, a imala sam pad bila ljuta mislila sam da me zaboravio, i nikad ni postojao. Mog supruznika sam upoznala na dan Sv. Arhangel Mihaila, na isti dan su se upoznali i moji roditelji iako moj otac ateist. Slava bogu. Neznam sta je ovo dopustio da mi se desi, samo on zna.
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 1
Pažljivo sa viđenjima. Duhovnik je odgovorio grubo, ali u starinskom stilu, tako su nekada duhovnici razgovarali sa svojom decom. Opasno je verovati bilo kakvim viđenjima. Svetog Samuila je Bog tri puta pozvao, dok starac Ilija nije konačno shvatio i naučio ga kako da odgovori.
Šta želim da kažem: ne upuštaj se, sestro, uopšte u to da li su viđenja od Boga ili demona. Bog je uz tebe uvek, i vidljivo i nevidljivo. Nema potrebe da ti se ukazuje. Stoga automatski odbijaj sva viđenja i prikaze, da te đavo ne bi kako prevario. Jer je očigledno da u tvom slučaju već pokušava na taj način. Bog se ne ljuti zbog takvih stvari, naprotiv – pohvaljuje takav pristup.
Ako ti nešto znači, i ja ti verujem, al’ batali ti moje verovanje, nejednom sam već bio u krivu. Duhovnike pažljivo biraj, ne po tome da li ti se sviđa šta govore, nego po tome kako žive i kako se ponašaju. Ima ih mnogo koji deluju grubo, a smireni su, i mnogo onih koji deluju savršeno, a u njima se gnezde najteže strasti. Posebno što su se u Makedoniji sad izmešali dobri sa lošima, jer ovo što je u Crkvi sad odrađeno oko ujedinjenja i samostalnosti nije urađeno kako treba, te mnogo kojekakvih ima.
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 3
Draga sestro, imam ja iskustva sa demonskim napadima u snu.
Pocelo je da se desava kad sam poverovala ali nisam nisam dovoljno paznje dala tome da pocnem da zivim po pravilima. Desavalo mi se da sanjam i na javi,i da krene ili u snu ili tacno pre pada u san da me nesto pritisne sa svih strana, paralizovana, samo oci mogu da mrdam, osecam da gorim iznutra ko pravom vatrom, tutnji u usima, a pre nego sve to pocne, prvo ide strah. Prvo osetim neopisiv iznenadni strah i pa tek onda krene, molim se za to vreme, nekad traje minut, nekad dva, nekad svega 15ak sekundi. Rekli su mi da se djavo uvek pomami kad covek pokusa da zivi kako treba, a ja pametna odlucila da ako ostavim krst da ce me i djavo ostaviti. I ostavim krst da ne nosim, prestanem da se molim, bilo je mirno dve godine a onda je krenulo opet kad sam opet pocela da razmisljam o crkvi. Zastrasivanje…lomila sam se da saznam zasto se to bas meni desava, ali tek kad sam to prihvatila kao nesto sto sam zasluzila i predala se pa kako Bog odluci onda je krenulo da jenjava. Pocela sam da zivim hriscanski i za ta iskusenja sam bila i nagradjena sa par kratkih momenata pravog duhovnog dozivljaja svetlosti. Sve vreme sam se plasila da se ne prevarim i da kao sto kazu ne obracam paznju i da se ne uznesem, jer time kvarimo sve sto smo dobili, ako se pogordimo i pomislimo da smo sad sveti i dajemo savete drugima. Desilo mi se i da krene fin osjecaj i topao ali nekako nedorecen, pa se onda promijeni, djavo glumi svetlost. Onda je usledila panika, mislila sam da ce mi se djavo pokazati svaki put i plasila se nenormalno i opet sam ostavila i molitvu i sve na par godina. Ne obracaj paznju na vidjenja, ne razmisljaj o tome.
Uradi kako kazu, post prilagodjen, molitva i trudi se da se unizis a ne uzneses, nadji duhovnika. Jeste strasno ali je i veliko iskustvo i menja coveka i oblikuje. Raduj se i cuvaj se.
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 2
Draga sestro u Hristu Doro,
i ja ti verujem da si normalna i da imaš problem duhovne prirode. Ali ne znam kako da ti pomognem, osim saosećanjem i možda nekim idejama. Potrebna ti je pomoć iskusnog duhovnika. Možda možeš da probaš na Guglu da pronađeš da li se negde u S. Makedoniji ili susednoj Srbiji ili Grčkoj služi Sveta Tajna Jeleosvećenja? Možda da te odvede muž tamo. Da li se moliš svome Sv. Arhangelu Mihailu?
Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji i Logose Božiji, molitvama Svetog Arhangela Maihila, pomiluj sluškinju Tvoju Doru. Amin
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 2
Draga sestro u Hristu Doro,
čitaš li Psaltir? Čitanje Psaltira može mnogo pomoći u duhovnim krizama, kad je teško. A možeš i da slušaš psalme. Pogledaj linkove:
Ovde imaš i tekst:
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 2
Draga sestro Doro,
evo da probam ja kao naucnik da ti odgovorim. Postojao je veliki naucnik i psihijatar Carl Gustav Jung, koji je tokom zivota bio ateista ili kasnije nesiguran u veri, jer je bio naucnik (naucnik nece da veruje, on stalno sumnja i ne moze da veruje bez dokaza) koji je kraju zivota na pitanje „verujete li u Boga?“ odgovorio ovako:
„Ja ne verujem. Ja znam.“
Bog je uz tebe i branice te. Treba da se molis i sve sto ti mozes na javi da uradis. Ali evo sta bi ti CG Jung rekao o snovima koje imas (ja naravno sve ovo parafraziram):
Nema demona u snovima, vec smo to sve MI.
Mi sami sebi nesto govorimo. Mi sami u sebi imamo zlo, i dobro, naravno. I od snova treba da ucimo, a ne da im dopustimo da vladaju.
Kad se probudis, umijes se hladnom vodom i razmislis sta si sanjala.
I onda reci sebi da je sve to samo san, i nista drugo. I da ti NECES da podlegnes recima ili delima tim „likovima“ iz snova, jer to je sve proizvod tvoje podsvesti i to ti samu sebe iskusavas.
Samo ustanes i krenes hrabro u svoj dan, bez opteresenja snom i slikama iz sna, koliko god snazne bile.
Verujem da bi pravoslavlje podrzalo ovakav pristup snovima, jer vazno je sebe jacati, posebno kad nas napada zlo (bez obzira odakle ono dolazilo, od spolja ili iz nas samih).
Tvoje je da ne posumnjas u sebe, u Boga, u dobrotu koju imas, u snagu ljubavi.
Snazno te grlim i zelim ti da pobedis! I snove i sebe samu i sve sto ti stoji na putu ka srecnom i punom zivotu!
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 1
- Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.