- This topic has 8 одговора, 5 гласова, and was last updated Постављено пре 1 year, 8 месеци by
.
-
Поруке
-
- Dragi brace i sestre, dali neko mi moze pomoci jer nigdje pomos nisam nasla. Osecam se uplaseno i posle skoro dvije godine. Ja sam zivela svoj normalni zivot i odjednom pocelo me nesto proganjati nocu, da me udara u snu, da me ismejava, da ne mogu da se probudim, cak i danju kad sam spavala, bilo je grozno, cak se prerusavalo kao popa i govorio grdne rijeci. Ja sam vicala nocu i mon otac me odveo kod psihijatra koji mi je dao lekove za depresiju i dao razlog da sam u agoniju i depresiju. Ja mu kazem da nisam bila u depresiji vec sam planirala vjencanje svoje sa momka i usavrsavala svoj zanat. Nije verovao. Ja sam krstena u pravoslavnu crkvu, ali nazalost mog tata je ateista i covek nauci da me je porodica napravila da patim od bolesti depresije. To je bilo jako ruzno sto me je spopalo nije bilo obican kosmar i dalje se jezim toga, inace ne postim veliki posti jer imam retko oboljenje koje mora da pijem mnogo jake lijekove za imunitet pa nemogu postit ali zivim hriscanski zivot kolko mozem da moji to ne primete. Dali neko ima ovakvo iskustvo zasto je to mene spopalo iskustvo dali to je Bog dozvolio kao iskusenje kako to ide, ili neko ga je pratio svekrva mi kaze da kod nje u zgradi ima komsinica koja navodno baca stvari neznam sta da mislim to se desilo mesec dva prije pandemije, doktor psihijatar mi zabranio da idem da pitam duhovnika ja sam ipak pokusala on mi reko posti sve posti idi liturgije pa ispovest a doktor zabranjava post jer skodi. Mnogo sam tuzna…..
Број корисника који су захвалили аутору: 1
Драга сестро,
не секирај се. Демони јесу ужасавајући, али су, суштински, немоћни. Јер их Бог задржава. У тој својој немоћи бес (зато се на србском и зову ,,бесови“, јер су њихова осећања извитоперена у хистеричну агресију) искаљују на људима тако што им раде одређене ствари које људима шкоде психички или метафизички. Посматрају нас и прилагођавају нам се. Тебе су вероватно решили ноћу добро да заплаше, па онда – што не би то понављали сваке ноћи? Ионако имају вишак слободног времена. Најпре се сети да те Бог чува и да ти је доделио једног анђела који те такође штити, па смо ми Срби, вазда паметнији, придодали и свеце у наше ,,гардисте“: Пресвету Богородицу, Крсну Славу, Црквену Славу, чуваркућу, имендан, итд. И шта сад може некоме неки сићушан ђаволак да уради – кад против себе има овакву плејаду ратника? Смешно је уопште и размишљати о томе. Ипак, не смемо бити лењи и очекивати да други раде све за нас, зато се морамо и ми наоружати свеоружјем Божијим, а то су, поред Светих Тајни: пост и молитва. За пост ће те можда изненадити, али ти већ постиш. Постоји више врста постова и твоја болест је једна од њих. Дакле: смируј се, слушај лекаре и чини све како ти кажу. Од тебе је то довољно. Ако ипак желиш више од тога, посаветуј се са неким ко се у то разуме. За такву врсту савета нисам компетентан, јер нити сам лекар, нити духовник. Што се молитава тиче, додај мало на јутарње и вечерње, посебно те пред спавање. Моли се Богу и свецима да те заштите од узнемиравања и предлажем ти да убациш и Исусову молитву у све то. Дакле, кад већ легнеш у кревет, полако, сконцентрисано и истински – целом душом и целим срцем – се моли Богу са ,,Господе Исусе Христе помилуј ме грешну“ – док не заспиш. Ефекат ће после неког времена (минута, дана, недеља?) бити као да у соби пуној смрада ставиш гас-маску. Можда ће демони одступити од тебе, можда и неће, али видећеш како ће се ситуација драстично променити. Бог ће Сам одредити када ће потпуно да их отера, а ти се труди као да ће то бити у наредних 5 минута, а стрпљиво чекај избављење. И не заборави: Бог је већ победио, немаш разлога за бригање.
Што се твог оца тиче: дужна си да му указујеш поштовање као родитељу, осим у стварима у којима те одваја од Бога. Јер и Бог је наш родитељ и родитељ наших родитеља и предака, те Њему приличи ,,свака слава, част и поклоњење“ – већма него људима. Моли се за свога оца са жаром, јер му је то потребно, пошто се он не моли за себе.
Нека ти Бог дарује вечно избављење, које јефтино плаћамо овде ситним непријатностима!
P.S. Батали комшинице, психијатре и остале лекаре који душу можда ни не признају – него ради све како ти је свештеник рекао (изузев поста, објасни му ситуацију), јер је ово његов домен, он је школу за ово учио и силу од Свевишњег добио и Он га је ту поставио баш због нас, да нам помаже и поучава нас шта да радимо. Питај га и како да појачаш молитве – свакако ће умети боље да ти каже од мене на интернет-Форуму. Али има овде доста паметне браће и сестара, па сачекај да те и они како посаветују.
Број корисника који су захвалили аутору: 2
P.P.S. Наши родитељи често имају потребу да нас ,,спашавају“ од нас самих. То долази од огромне, али и помало неразумне љубави коју осећају према нама. Стога се немој љутити на свог оца, баш напротив, али истрај у своме тамо где се не сме попуштати.
Број корисника који су захвалили аутору: 3
P.P.S. Наши родитељи често имају потребу да нас ,,спашавају“ од нас самих. То долази од огромне, али и помало неразумне љубави коју осећају према нама. Стога се немој љутити на свог оца, баш напротив, али истрај у своме тамо где се не сме попуштати.
Hvala puno sto ste mi odgovorili. Drago mi je da neko misli da nisam poludela od cista mira. Duhovnik koje sam pitala jer zivim u Makedoniji je bio poprilicno mlad i reko da bolnima se daje post za mlekom i mlecnim proizvoda. A ja to ne smijem jesti zbog kalciuma. A moja majka kaze da ranije bolne nisu postili da je to novo. Procitala sam na neki ruski sajt da je bolest zamena posta za grijeh. Drugo sta mi se desilo. Nasla ja najbolji psihijatar u Mk koje sam procitala u casopis da je pravoslavac i javila sam se za termin kaze otiso na bolovanje. Sutradan procitam u casopis covek umro. Izgubila nadu da da on mislenje drugo. Ali sta mi se desilo, kako me Bog nije ostavio to je cudo, dodze mi misao da se vozim sa muzem sa auto u jedan predeo iznad grada gde neznamo kad put vodi a juce sam mu pricala da zelim da idem u neki manastir da popricam sa duhovnika van mog grada pa da vidim sta on ce da kaze, i tako mi sutradan lutamo auto i vozimo a taj dan da bude bas praznik crkve a ja neznam, i zalutali u jedan cor sokak i ima kucicu nema puta i niko. I vrtimo da se vracamo i ide jedan covek i kaze vi ste zalutali vratite se tamo idite tamo put za manastir. Koji manastir covece, i trazimo google manastir Sv. Simeon. I idemo, gde vidimo jedan covek kosi travu i mali manastir nikad u zivotu culi. I covek rece:danas praznik crkve niko nije doso kako ste nasli ovo mjesto sefite u konak staje kafe sok. I krenem ja da pricam sta je duhovnik moj rekao i covek mi kaze, mene na pocetku me je napao legion. A ja mu ne kazem za moje napade cutim i slusam a slusa i moj suprug ko isto mi puno ne veruje bas. I reko mi covek da se po staro bolni ne da post i da mi je to krst. A drugo sta se desilo kad sam isla kod duhovnika u moj grad, kazem mu osven to drugo da kad sam bila 21 godina i bilo mnogo teze u zivotu ja otisla u jedni malu crkvicu svete petke i odnela dar i kolac i umila se vodom. Te noci mi se javio jedan covek i mi se milno nasmesio u snu. I duhovnik kaze ne pricaj vise kjuti to je lukavi bio nisi ti dostojna da ga vidis, ja kad ga nisam video ti ces. I ja otisla. I kazem to ovom coveku i opisujem kako je izgledao taj topli covek sto me je utjesio i on se samo nasmesio kao da zna da sam u pravu i nista ne rece. Bog me ne ostavise tako nakon uvrede te duhovnika, neces verovati sta se desilo, pisem na google na engleski kakve su mu bile oci, i izlazi jedan vlog gde pise da je u izvestaju sto je pilat slao u rim ko ce da povubi opisa je da ima svetle oci. Tada sam znala, jer ne lici na ikona ali ipak sam bila sa rezervom. I posle izvestan period sedim na telefonu i mi iskace jedna umjetnica od amerike i otvorim da vidim slike nejne,,,, kad da vidim covek koji sam sanjala….. Tako sam zanemela, procitala da ga je kao dete od 8 god naslikala po vidzenja u snu u klinickr smrti. I tada sam znala da je u bolesti bio sa mene, a imala sam pad bila ljuta mislila sam da me zaboravio, i nikad ni postojao. Mog supruznika sam upoznala na dan Sv. Arhangel Mihaila, na isti dan su se upoznali i moji roditelji iako moj otac ateist. Slava bogu. Neznam sta je ovo dopustio da mi se desi, samo on zna.
Број корисника који су захвалили аутору: 1
Пажљиво са виђењима. Духовник је одговорио грубо, али у старинском стилу, тако су некада духовници разговарали са својом децом. Опасно је веровати било каквим виђењима. Светог Самуила је Бог три пута позвао, док старац Илија није коначно схватио и научио га како да одговори.
Шта желим да кажем: не упуштај се, сестро, уопште у то да ли су виђења од Бога или демона. Бог је уз тебе увек, и видљиво и невидљиво. Нема потребе да ти се указује. Стога аутоматски одбијај сва виђења и приказе, да те ђаво не би како преварио. Јер је очигледно да у твом случају већ покушава на тај начин. Бог се не љути због таквих ствари, напротив – похваљује такав приступ.
Ако ти нешто значи, и ја ти верујем, ал’ батали ти моје веровање, неједном сам већ био у криву. Духовнике пажљиво бирај, не по томе да ли ти се свиђа шта говоре, него по томе како живе и како се понашају. Има их много који делују грубо, а смирени су, и много оних који делују савршено, а у њима се гнезде најтеже страсти. Посебно што су се у Македонији сад измешали добри са лошима, јер ово што је у Цркви сад одрађено око уједињења и самосталности није урађено како треба, те много којекаквих има.
Број корисника који су захвалили аутору: 3
Draga sestro, imam ja iskustva sa demonskim napadima u snu.
Pocelo je da se desava kad sam poverovala ali nisam nisam dovoljno paznje dala tome da pocnem da zivim po pravilima. Desavalo mi se da sanjam i na javi,i da krene ili u snu ili tacno pre pada u san da me nesto pritisne sa svih strana, paralizovana, samo oci mogu da mrdam, osecam da gorim iznutra ko pravom vatrom, tutnji u usima, a pre nego sve to pocne, prvo ide strah. Prvo osetim neopisiv iznenadni strah i pa tek onda krene, molim se za to vreme, nekad traje minut, nekad dva, nekad svega 15ak sekundi. Rekli su mi da se djavo uvek pomami kad covek pokusa da zivi kako treba, a ja pametna odlucila da ako ostavim krst da ce me i djavo ostaviti. I ostavim krst da ne nosim, prestanem da se molim, bilo je mirno dve godine a onda je krenulo opet kad sam opet pocela da razmisljam o crkvi. Zastrasivanje…lomila sam se da saznam zasto se to bas meni desava, ali tek kad sam to prihvatila kao nesto sto sam zasluzila i predala se pa kako Bog odluci onda je krenulo da jenjava. Pocela sam da zivim hriscanski i za ta iskusenja sam bila i nagradjena sa par kratkih momenata pravog duhovnog dozivljaja svetlosti. Sve vreme sam se plasila da se ne prevarim i da kao sto kazu ne obracam paznju i da se ne uznesem, jer time kvarimo sve sto smo dobili, ako se pogordimo i pomislimo da smo sad sveti i dajemo savete drugima. Desilo mi se i da krene fin osjecaj i topao ali nekako nedorecen, pa se onda promijeni, djavo glumi svetlost. Onda je usledila panika, mislila sam da ce mi se djavo pokazati svaki put i plasila se nenormalno i opet sam ostavila i molitvu i sve na par godina. Ne obracaj paznju na vidjenja, ne razmisljaj o tome.
Uradi kako kazu, post prilagodjen, molitva i trudi se da se unizis a ne uzneses, nadji duhovnika. Jeste strasno ali je i veliko iskustvo i menja coveka i oblikuje. Raduj se i cuvaj se.
Број корисника који су захвалили аутору: 2
Драга сестро у Христу Доро,
и ја ти верујем да си нормална и да имаш проблем духовне природе. Али не знам како да ти помогнем, осим саосећањем и можда неким идејама. Потребна ти је помоћ искусног духовника. Можда можеш да пробаш на Гуглу да пронађеш да ли се негде у С. Македонији или суседној Србији или Грчкој служи Света Тајна Јелеосвећења? Можда да те одведе муж тамо. Да ли се молиш своме Св. Архангелу Михаилу?
Господе Исусе Христе, Сине Божији и Логосе Божији, молитвама Светог Архангела Маихила, помилуј слушкињу Твоју Дору. Амин
Број корисника који су захвалили аутору: 2
Драга сестро у Христу Доро,
читаш ли Псалтир? Читање Псалтира може много помоћи у духовним кризама, кад је тешко. А можеш и да слушаш псалме. Погледај линкове:
Овде имаш и текст:
Број корисника који су захвалили аутору: 2
Draga sestro Doro,
evo da probam ja kao naucnik da ti odgovorim. Postojao je veliki naucnik i psihijatar Carl Gustav Jung, koji je tokom zivota bio ateista ili kasnije nesiguran u veri, jer je bio naucnik (naucnik nece da veruje, on stalno sumnja i ne moze da veruje bez dokaza) koji je kraju zivota na pitanje „verujete li u Boga?“ odgovorio ovako:
„Ja ne verujem. Ja znam.“
Bog je uz tebe i branice te. Treba da se molis i sve sto ti mozes na javi da uradis. Ali evo sta bi ti CG Jung rekao o snovima koje imas (ja naravno sve ovo parafraziram):
Nema demona u snovima, vec smo to sve MI.
Mi sami sebi nesto govorimo. Mi sami u sebi imamo zlo, i dobro, naravno. I od snova treba da ucimo, a ne da im dopustimo da vladaju.
Kad se probudis, umijes se hladnom vodom i razmislis sta si sanjala.
I onda reci sebi da je sve to samo san, i nista drugo. I da ti NECES da podlegnes recima ili delima tim „likovima“ iz snova, jer to je sve proizvod tvoje podsvesti i to ti samu sebe iskusavas.
Samo ustanes i krenes hrabro u svoj dan, bez opteresenja snom i slikama iz sna, koliko god snazne bile.
Verujem da bi pravoslavlje podrzalo ovakav pristup snovima, jer vazno je sebe jacati, posebno kad nas napada zlo (bez obzira odakle ono dolazilo, od spolja ili iz nas samih).
Tvoje je da ne posumnjas u sebe, u Boga, u dobrotu koju imas, u snagu ljubavi.
Snazno te grlim i zelim ti da pobedis! I snove i sebe samu i sve sto ti stoji na putu ka srecnom i punom zivotu!
Број корисника који су захвалили аутору: 1
- Морате бити пријављени да бисте одговорили у овој теми.