Не мислим ни на шта конкретно, али чини ми се да сам чуо да није препоручљиво да се тек тако узима и чита одређена духовна литература, па сам претпоставио да постоје књиге које нису за свакога и да их неће свако најбоље разумети. Само из тог разлога питам.
Aпсолутно се слажем. Постоји доста књига које је написано искључиво за монахе, што би било теже за нас да читамо.
У том смислу не треба ти посебан благослов за поједине књиге, али није свака књига корисна свакоме. Најбоље када се будеш исповедао да поразговараш са својим свештеником, јер те он најбоље познаје.
Добре књиге за почетак су „Омилије“, „Мисли о добру и злу“, „Мисионарска писма“ од Св. владике Николаја Велимировића.