- This topic has 7 odgovora, 4 glasa, and was last updated Postavljeno pre 1 year, 10 meseci by
.
-
Poruke
-
Poštovani,
Molim Vas da mi date savet. Suprug i ja imamo sina, koji je imao kao mali probleme u razvoju zbog lekarske greške na porođaju…Bogu hvala uz veliki rad i napor uspeli smo da izvučemo dete i sada čekamo drugo dete…
Naime, od početka našeg braka nismo imali podršku ni moje, a ni njegove porodice, niti razumevanje, jer su ljudi okupirani materijalnim stvarima i sobom što je mom suprugu dugo trebalo da prihvati i shvati (ako je uopšte i shvatio).
Naime, veliki problem našeg braka jeste to što je moj suprug veoma naivan, lakoveran čovek, nedovoljno spreman da se bori, ali toga nije svestan. Od njega nisam tražila ni da obezbedi porodicu, niti vreme za sebe, niti bilo šta drugo, sem da stane uz svoju porodicu. Međutim, kada god je bilo iskušenja i problema, pa i diskriminacije našeg deteta u školi, kada je bilo potrebno da se bori za porodicu i da je zaštiti on bi se ponašao kao da će sve samo od sebe biti rešeno, povlačio bi se iz razgovora, nikada ne bi umeo niti da zaštiti porodici rečima, niti da se izbori za prava deteta, moja prava, da nas odbrani pred drugima i stane uz porodicu. Sedam godina vučem našu porodicu, dajem sve od sebe, zdravlje sam ugrozila, uspela sam da supruga privuečem veri i usmerim u tom pravcu, izvukla sam dete, borila se sa institucijama, neistinama, lažima…iskreno, pronašla sam se više kao muško, nego kao žensko…
Bog me je vodio u mojoj borbi i bio uz mene uvek.
Drugu bebu čekamo neplanirano, a ja sam sve tužnija, nesrećenija zbog toga što svog supruga ne vidim kao oslonac porodice, kao muškarca, već samo kao oca, Bogu hvala, dobrog oca.
Teško mi je da ga stalno opominjem, usmeravam, da stanem ispred i iza i njega i sina i svega, a da posle svega svaki put ispadne da sam u pravu, ali da on sam ne ume niti da se postavi, niti da reši situaciju. On je dobar čovek, ali veoma nesiguran i lakoveran, a ja se u ovom braku sve manje osećam kao žena, sve više kao muškarac.
Molim Vas da me razumete i da mi date savet…
Hvala Bogu što imam mogućnost da Vas pitam,
Hvala Bogu što nam je dao ljude koji su spremni da odvoje vreme,
Hvala na odgovoru,
Srdačan pozdrav,
Sve najbolje!
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 1
Draga sestro Ljubice,
hvala ti sto si otvorila dusu i sto imas u nas poverenja, i sto si tako hrabra i jaka. Bojim se da muz nije sposoban da te prati, i znam da bismo trebali da sve dozivljavamo kao iskusenje i da se borimo i hrabrije i jace, i znam da bi trebalo da pre svega volimo i stitimo i prastamo. Ali i kod tebe, a i kod mene (slicna situacija, samo 20 godina braka) trpe nasa deca. Verujem da je potreba da zastitimo decu nesto najvaznije i najvece i da ce Bog oprostiti ako nekada napustimo svoje muzeve jer je to bolje za nasu decu. A bojim se da je tako bolje.
Ja nemam snage vec godinama da ostavim muza, jer njega nema ko da izdrzava, jer sam ja mentalno bolesna, i ja sada vidim posledice na svojoj deci. Greh koji sam napravila time sto nisam decu zastitila od takvog oca je neoprostiv. I ja moram s tim da zivim, i s radoscu cekam kaznu za sebe, ali me dusa (ako je imam) boli sto sam toliko zlo nanela svojoj deci.Sad ce, dace Bog, doci nova bebica i imaces dosta posla oko nje, ali za par godina ce krenuti sve one muke, znas vec sta te ceka, sa decijim odrastanjem vrticima, pa drugo dete u skoli, pa posao koji radis, pa novcani problemi, i tvoje zdravlje ce se dodatno pogorsavati, a ti trebas deci zdrava. Trebas i sebi, trebas i Bogu, i prijateljima, ali cini mi se da ce sve to biti mnogo teze ako se tvoj muz ne promeni (a za to skoro da nema sansi, odrasli ljudi se veoma tesko sustinski menjaju) ili ako ga jednostavno ne ostavis.
Izvini na ovoj surovosti i svima se izvinjavam, ali ja pisem kao majka dvoje odrasle dece koja su ostecena, ponekad vidno nesrecna, i koja mi jasno govore sta zameraju, i ocu i meni. Deca su zrtve. Moramo njih da stitimo.Nekako smo mi kao na brodu koji plovi okeanom, a nasi muzevi su bili kapetani, ali su onda odjednom napustili kapetansko mesto i otisli da dremaju. I sad mi, majke, treba da upravljamo tim brodom. Cilj je da brod ne potone i da decu prevezemo na sigurno mesto. Ako nam muzevi ometaju put, buse nam brod, ako nam smetaju da upravljamo brodom, onda ce nam se i deca podaviti. Za nas nije toliko vazno, ali za njih… Nadam se da me razumes…
U nadi da te nisam povredila i uz veliko izvinjenje svima, i uz molitve Bogu da mi oprosti na ovim mislima, ako su gresne, a bojim se da su mi sve misli gresne, ja te puno pozdravljam i zelim ti da smireno nadjes resenje i da smireno nastavis dalje, hrabro kao i do sada!
Pozdravljam te i grlim puno, s ljubavlju i postovanjem!Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 1
Hvala Vam!
Iskreno, ja se još uvek nadam i molim Boga da se on trgne, jer celog života sam bila u nekoj vrsti službe majci, ocu, braći i nikada zaštitu nisam osetila. Bojim se da će mi i dete postati letargično i da neće umeti i znati da ceni sve što radimo za njega, jer verujem da, kada bi naši muževi videli što mi radimo i zaista to doživeli kako treba, onda bi nas više i poštovali i cenili. Plašim se samo da ste u pravu…ljudi se teško menjaju posebno nakon 40-te godine…ja primećujem da on ne ume da štiti ni prava deteta, ni prava porodice, a jako postane ljut i gnevan kada mu to kažem…
Nadam se da ćete Vi biti dobro i da će Vaša deca znati da cene Vašu borbu i da poštuju i oni što jesu i što nisu dobili od oca, ali da će ipak biti svesni Vaše žrtve da se izborite i za njih i za supruga i za brak; to je i ujedno i moja nada.
Hvala Vam puno,
Sve najbolje,
Srdačan pozdrav!
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 1
Draga sestro u Hristu,
Nisi usamljena u svom problemu. U današnjem društvu u mnogim porodicama nažalost uloge muškarca i žene su izvrnute naopačke.
Evo jednoga teksta koji govori kako rešiti takvu situaciju, a posle ću ako nađem postovati i jedan video o tome:
Svako dobro od Gospoda ti želim.
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 2
Draga Marina, draga Ljubice, drage sestre u Hristu,
izvinite sto se ubacujem opet, ali procitala sam ovaj clanak pazljivo i slazem se, hriscanski je trpeti i pomagati, i drago mi je da se ovaj bracni par izborio za svoju srecu, i divim se ovoj hrabroj i snaznoj zeni, snaznoj u veri pre svega.
Ali postoje i neke jasno recene stvari, postoje neke obaveze koje u braku moramo da obavljamo. Sta ako muz te obaveze nece da obavlja 5, 10 ili 15 godina, na primer, nece da trazi posao i da privredjuje, nece da radi nista po kuci od muskih poslova, nece da proovodi vreme s decom itd.? Koliko onda treba trpeti i da li je onda na nama taj izbor, da zrtvujemo kvalitet decijeg zivota zarad pomoci muzu? Imamo li prava da ugrozimo decu, kao majke?
Meni se cini da nemamo.
Borim se u braku vec 20 godina, i ne uspevam da mom muzu bude bolje. Neke stvari ne mogu da poboljsam, jer sam ja sama sa sobom lose, ali sve sto mogu, ja radim i cinim, ali nema nikakvih ni rezultata ni odgovora. I sada su deca porasla i progovorila, i sada imam dva odrasla mlada bica koji mi jasno govore da njima takav otac samo nanosi patnju, i da ih blokira, nervira itd.
I kako dalje? Sta uraditi kad bracni drug nece da ide na terpiju, u crkvu, kod bracnog savetnika, ma nigde… Sta uraditi kad ne prihvata nijednu sugestiju, i na svaki ozbiljan razgovor krene da pokazuje silne znake (nepostojecih) bolesti, pa dok se ja oko njega bavim, vodim ga po lekarima, sikiram se, svaki put poverujem da je stvarno bolestan, za to vreme se situacija smiri, i meni treba ponovo mnogo vremena da pokrenem temu…
Sta uraditi?
Ja pitam zbog dece, jer nisam sposobna da sebe promenim, a jasno mi je da time deci nanosim stetu. Mislim da je to najveci greh, mnogo veci od razvoda ili bilo kakve svadje ili raskidanja veze… Deca su to, nevina, cista, koju smo duzni da stitimo celog zivota…Izvinite jos jednom. Eto, to je iz mog iskustva. Valjda ce mi Bog dati snage da sve ovo izdrzim i da pronadjem neki put, put kojim bih izvela decu na svetlost iz ovog mracnog zivota.
Hvala vam na svim odgovorima i na tekstovima, koji su veoma korisni, podeljenim iskustvom itd.
Naime, još uvek me drži nada da će Bog urediti u mom braku sve kako bude trebalo, ako svi članovi porodice budu u molitvi, postu, živeli liturgijskim životom.
Jedino On može spasiti sve nas iz ove situacije i ojačati porodicu, odnose i hrabrost u porodici.
Hvala vam na svemu,
Puno vas sve pozdravljam i hvala,
Možda bi nam svima značilo i mišljenje nekog iskusnog duhovnika i saveti.
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 2
Hvala vam na svim odgovorima i na tekstovima, koji su veoma korisni, podeljenim iskustvom itd.
Naime, još uvek me drži nada da će Bog urediti u mom braku sve kako bude trebalo, ako svi članovi porodice budu u molitvi, postu, živeli liturgijskim životom.
Jedino On može spasiti sve nas iz ove situacije i ojačati porodicu, odnose i hrabrost u porodici.
Hvala vam na svemu,
Puno vas sve pozdravljam i hvala,
Možda bi nam svima značilo i mišljenje nekog iskusnog duhovnika i saveti.
Draga sestro u Hristu Ljubice,
na ovom forumu duhovnici ne pišu. Savet od duhovnika je najbolje da tražiš lično. Ukoliko to nisi u mogućnosti, možeš da probaš na zvaničnom sajtu Televizije Hram Srpske Pravoslave Crkve:
https://www.tvhram.rs/odgovor-duhovnika/formular-za-pitanja/2969/pitanje-duhovniku
Znaj da će tvoje pitanje i odgovor na njega biti javno dostupno na TV Hram, naravno ne u tvoji lični podaci.
Na sajtu (i na Jutjubu) već ima dosta odgovora, pa možda nađeš nešto korisno i za sebe.
Svako dobro od Boga ti želim!
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 2
Hvala Vam,
Srdačan pozdrav,
Sve najbolje Vam želim!
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 1
- Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.