› Форуми › ГЛАВНИ ФОРУМ › Alkohol i droga
- This topic has 9 одговора, 8 гласова, and was last updated Постављено пре 3 years, 2 месеца by Анонимни.
-
АуторПоруке
-
17. јун 2021. у 20:39 #1708
<p style=“text-align: left;“>Znamo da nam je Bog dozvolio da popijemo malo alkohola i zabranio opijanje. Zanima me kakav je stav prema na primjer marihuani.Da li i nje mozemo da uzmemo malo bez toga da se njome previse opijamo.</p>
18. јун 2021. у 10:58 #1709Помаже Бог!
Потпуно разумем зашто си повезао употребу алкохолних пића са употребом марихуане јер си и сам свестан да обоје доводе до измене стања свести (како ти рече „опијања“). Такође примећујем да схваташ да мања количина унетог алкохолног пића не доводи до измењивања стања свести. Верујем да знаш да је то с тога што сва храна и пиће, унета природним путем у наш организам, бива разграђена (нећу се бавити детаљисањем) и да само таква долази (и) до мозга, и утиче на њега на овај или онај начин. Са удисањем дима марихуане то није случај. Знам да знаш да у плућима, у бронхијама, директно у крв улазе поједине халцуногене компоненте марихуане које се „транспортују“ (и) до мозга и тамо доводе до измене стања свести. Ако је некоме то циљ у животу, тешко да ће неко други моћи да га спречи у томе. Мишљења сам да нам је Господ Бог дао плућа за дисање ваздуха, што чистијег то боље, и да је ту крај „списка“ шта у плућа треба „уностити“.
Пре ~ 2.000 година један космополитски град имао је свој „лого“: „Нама је све дозвољено!“ Хвалили су се анархијом као да је слобода и тиме привлачили бројне народе. Свети Апостол Павле, дошавши у тај град, у Коринт, надовезао се на ту флоскулу рекавши: „Мени је све дозвољено али ми није све на корист. Мени је све дозвољено али нећу да нешто овлада мноме.“
Да ли је на корист удисање дима марихуане?
Да ли нам је на корист (макар и благо) измењивање свести?
Као неко ко је нажалост имао искуства са „удисањем дима“, ко је лако ушао а тешко изашао из те „робије“, и ко се Богу молио: „Помози ми Боже да се ослободим овога у чему уживам а ја Ти обећавам да нећу гунђати онима који су као ја сада!“ – молим те не доживи горе-написано као неко „поповање“ и „сољење памети“! Заиста верујем да ти нисам написао нешто што не знаш. Можда сам те само на то подсетио, и то је све.Тома
Број корисника који су захвалили аутору: 3
18. јун 2021. у 13:59 #1710Лазаре, сигурна сам да се шалиш…
18. јун 2021. у 21:31 #1712Hvala puno na odgovorima. Ja ne konzumiram droge bilo kakve vrste. Ali me zanima detaljniji stav Pravoslavlja o tome. Jer danas naucnici prave takvu klasifikaciju da je i alkohol droga. I to čak i opasnija od npr marihuane. E sad sve se moze tumaciti na razne načine. I povremena i blaga upotreba marihuane npr moze da ima pozitivna dejstva na neke psihicke bolesti npr. Isto tako i blaga konzumacija alkohola moze da ima neka dobra dejstva. Iako vecina koristi alkohol kako ne treba. Cak i za Slavu i Božič.. Itd. Sad me zanima zasto Nine grijeh popiti jednu casicu, a jeste grijeh npr uzeti malo marihuane. Volio bih i mnogo bi mi koristilo da mi neko to pojasni. I jedno i drugo imaju slična dejstva samo je alkohol tu več vjekovima i postao je široko društveno prihvatljiv. Hvala unaprijed na odgovorima. Lp u Hristosu Gospodu našemu!
21. јун 2021. у 00:00 #1724Помаже Бог, Лазаре.
Ја бих рекао две ствари. Прва. Не можеш све духовне ствари одмах разумети. Да би схватио нешто духовно три су метода: прво, читаш духовне књиге и усвајаш духовни начин размишљања; друго, живиш духовним животом и из искуства схваташ зашто је нешто у реду, а друго није; треће, непосредно Божије откривење. Наравно, они се комбинују. То значи да неке ствари прихваташ на почетку иако их не разумеш. Слично детету које не разуме зашто мора неке ствари да ради, али ако прихвати – то му помаже да усвоји и друге ствари и касније да разуме зашто је као мали морао да ради ствари које му нису биле јасне; такође му та рана правила помажу да остане жив и здрав до тренутка када и сам буде разумео зашто је правило баш такво. Ми нисмо интелектуално као деца, али духовно смо баш такви.
У вези са тим, и обични људи осећају разлику између пушења и алкохола. Када хоће да попију чашицу ракије, они се прекрсте. То нико не ради када хоће да запали цигарету. Можда су смо ми данас изгубили тај осећај, али је чињеница да је он постојао. На сличан начин, ја не знам да ли бих могао да се прекрстим пре него што запалим марихуану. Некоме је ово што сам управо рекао довољно; некоме није, али нам показује да постоји разлика која је важна иако је можда не можемо дефинисати.
Друго. Постоје разлике између алкохола и марихуане. Прво, сам начин уношења супстанце (иако није пресудан) игра улогу. Алкохол се уноси у тело на начин који је у одређеној мери природнији. То је свакако за Православље један од разлога, можда мало важан, али не сасвим неважан. Што се тиче деловања, алкохол је у малим количинама заправо здрав. Истина, у малим количинама – отприлике, једна чаша дневно (чашица ракије, 1 дл вина или 2 дл пива). То не важи за дуван, и најмања количина је штетна. Колико ми је познато, не важи ни за марихуану. Мада мала количина марихуане није нарочито штетна, свакако се не ради о нечему здравом.
Што се тиче зависности, никаква зависност није прихватљива – дуван, марихуана, алкохол, друштвене мреже, интернет, видео-игре. Чак и кад би човек постао зависан од нечег потпуно невиног, као што је читање, ни та зависност не би била добра (мада не знам да ли је неко зависан од читања).
Не знам да ли ти је шта од овог помогло. Ако јесте, хвала Богу.
21. јун 2021. у 12:06 #1729<p style=“text-align: left;“>
Помаже Бог, Лазаре.
Ја бих рекао две ствари. Прва. Не можеш све духовне ствари одмах разумети. Да би схватио нешто духовно три су метода: прво, читаш духовне књиге и усвајаш духовни начин размишљања; друго, живиш духовним животом и из искуства схваташ зашто је нешто у реду, а друго није; треће, непосредно Божије откривење. Наравно, они се комбинују. То значи да неке ствари прихваташ на почетку иако их не разумеш. Слично детету које не разуме зашто мора неке ствари да ради, али ако прихвати – то му помаже да усвоји и друге ствари и касније да разуме зашто је као мали морао да ради ствари које му нису биле јасне; такође му та рана правила помажу да остане жив и здрав до тренутка када и сам буде разумео зашто је правило баш такво. Ми нисмо интелектуално као деца, али духовно смо баш такви.
У вези са тим, и обични људи осећају разлику између пушења и алкохола. Када хоће да попију чашицу ракије, они се прекрсте. То нико не ради када хоће да запали цигарету. Можда су смо ми данас изгубили тај осећај, али је чињеница да је он постојао. На сличан начин, ја не знам да ли бих могао да се прекрстим пре него што запалим марихуану. Некоме је ово што сам управо рекао довољно; некоме није, али нам показује да постоји разлика која је важна иако је можда не можемо дефинисати.
Друго. Постоје разлике између алкохола и марихуане. Прво, сам начин уношења супстанце (иако није пресудан) игра улогу. Алкохол се уноси у тело на начин који је у одређеној мери природнији. То је свакако за Православље један од разлога, можда мало важан, али не сасвим неважан. Што се тиче деловања, алкохол је у малим количинама заправо здрав. Истина, у малим количинама – отприлике, једна чаша дневно (чашица ракије, 1 дл вина или 2 дл пива). То не важи за дуван, и најмања количина је штетна. Колико ми је познато, не важи ни за марихуану. Мада мала количина марихуане није нарочито штетна, свакако се не ради о нечему здравом.
Што се тиче зависности, никаква зависност није прихватљива – дуван, марихуана, алкохол, друштвене мреже, интернет, видео-игре. Чак и кад би човек постао зависан од нечег потпуно невиног, као што је читање, ни та зависност не би била добра (мада не знам да ли је неко зависан од читања).
Не знам да ли ти је шта од овог помогло. Ако јесте, хвала Богу.
Daa hvala vam puno na odgovoru. I ja smatram da to nije u potpunosti isto. Ali jedna stvar koja je jako uocljiva kod nas je ta da zaista mnogi zloupotrebljavaju alkohol. Cak se i na slavama mnogo pije, za Badnji dan, Vaskrs.. Ljudi se mnogo opijaju i misle da tako doprinose praznovanju vaznih dogadjaja i licnosti u istoriji crkve. Mislim da mi kao društvo I Crkva treba puno vise da obratimo paznju na to. Od lokalnih svestenika, obicnih ljudi, do najviših crkvenih poglavara.Bekqo se to i od crkve prećutkuje i nedovoljno se radi na tome po mom mišljenju. Alkohol je društveno ptihvatljiv jer se koristi od davnina. Ali da se on danas pojavio kao nesto novo, zanima me sta bi Crkva rekla o tome. Volio bih cuti ovdje sto vise mišljenja jer sam poprilicno nov i nedovoljno obavijesten o vjeri.ali bice to bolje u buducnosti</p>
23. јун 2021. у 06:56 #1735Помаже ти Бог, Лазаре брате.
Лијепо си име добио, свеједно да ли је по Четвородневном или по Косовском – оба су Христови. Надам се да ћеш им и ти сличан бити.
У вези твог питања: Црква не охрабрује ни алкохолизам, ни марихуану, ни пушење. Њен посао је да људе приведе Христу, и да се кроз Њу људи уподобе Христу. Да се очисте и излијече од свега што од Христа одваја – те да буду спремни да са Њиме буду “у вјекове”.
Но, човјек је слободан па живи свој живот како хоће и бира себи за узор и учитеља кога хоће. Тако, многима нам је “бог трбух” (Фил. 3,19) па измишљамо себи оправдања за опијање, као да, тобоже, тим славимо Бога и Његове Свете (Мт. 7,21).
И још нешто, брате: добро је знати и разумјети зашто Црква ради ово или оно – али то није довољно. Треба то још и творити, јер Господ не похваљује знање Његове Ријечи – него творење (Јн. 13,17).
А како треба творити заповијести Господње – е, то ћеш сазнати у Цркви.
Жив да си брате довијека!
23. јун 2021. у 12:21 #1736Pomoz’ Bog, dragi brate.
Braća su ti već odgovorila na sve bitne stvari, dodao bih samo na par detalja koji su posledica veštog marketinga.
Nije istina da pušenje marihuane, t.j. drogiranje, leči bilo šta. Ako i leči nešto – nije dokazano. Ono što je zvaničan lek jeste ULjE kanabisa, koje ima različite primene. Nekim teškim bolesnicima u Americi se prepisuje marihuana za pušenje da bi ih omamila i otupela im užasne bolove koje trpe, isto kao što se koristi i morfijum, koji izaziva zavisnost, a takođe ne leči ništa.
Alkoholi, sa druge strane, imaju bogatu primenu u ogromnom broju sfera ljudske delatnosti, a etanol povremeno i pijemo radi zadovoljstva. Tu dolazi onaj deo ,,možeš da piješ i da se ne napiješ, ali ne možeš malo da duvaš, a da se ne naduvaš“. Treba imati meru – i to je sve. Ta kampanja protiv alkohola u globalu iznosi stvarne činjenice, ali prećutkuje ono najosnovnije: da svako ko ima meru – nema nikave posledice. Alkohol je i lek od davnina – sv. apostol Pavle savetuje, mislim, sv. Timoteju da pije po malo vina zbog problema sa želucem. Valja uzeti u obzir ovde da su stari narodi razblaživali vino vodom otprilike u odnosu 1:1 da bi izbegli žestoke reakcije kiselina i alkohola iz vina sa kiselinama u stomaku. Što se ,,trave“ tiče… Rambo Amadeus je svojevremeno pričao kako mu je trebalo mesec dana da se potpuno otrezni od dejstva marihuane, kada je odlučio da prestane. Nisam nikad čuo da je neko proveo toliko vremena mamuran, pošto se prethodno napio.
Apropo druge teme, ,,šta bi Crkva rekla da je alkohol moderan izum“, odgovor je: isto što inače kaže. Hristos je jedan isti juče, danas i sutra, a On je Glava Crkve. Prema tome, odgovor Crkve na sva pitanja je istovremeno i star i nov. Jevanđeljski. A nemoj da misliš da se u našem narodu nešto specijalno promenilo, pa su svi najednom postali svadljive pijanice i boemi. Ako gledaš svedočanstva okolnih naroda o našim precima (uglavnom ih zovu Ilirima) videćeš da su isto tako žestoko pili, pa su im zamerali ne samo to, nego što i ženama svojim dozvoljavaju da piju i napijaju se uz njih (ovo je već više stvar šovinizma među Grcima i Latinima). Od vremena svetog Save, ovaj trend je opadao, da bi vaskrsao sa porastom bezbožništva tu negde početkom XX veka, ojačao sa dolaskom komunizma i kulminirao sada na novobeogradskim splavovima noću. Stav Crkve je jasan i uporan od početka – ne treba tako da bude. Ali, svako ima slobodnu volju da posluša ili ne… Zato se ne treba obazirati na adventiste, muslimane i njima slične kada lažu da je Bog zabranio pijenje alkohola i to, kao, piše u Bibliji. Zabranio je napijanje, prosto i jednostavno.
A ti nisi u obavezi da prisustvuješ Slavama koje smatraš nedoličnima, no se ipak pazi da ne padneš u osuđivanje, što je gori greh od tuđeg pijanstva.
Број корисника који су захвалили аутору: 1
20. септембар 2021. у 13:46 #2087АнонимниDragi Lazare ne trazi Djavola da ne zapadnes u g…. iz kojih ces tesko da se izvadis. Sin mog kolege je skocio sa vrha zgrade zbog albanske marihuane koja to nije, vec ima 5x vise kanaboida od marihuane. Takodje ne znas da li je i neka hemija posipana preko jer nije proslo kontrolu kvaliteta. Ako te zanima sta kaze pravoslavlje procitaj moj komentar na Samoubistvo. Dokon pop i jarice krsti. Nadji sebi neki plemenit cilj i radi na njemu – cilj iz koga ce proizici dobro za tebe ili bliznje.
21. септембар 2021. у 00:17 #2105АнонимниНе треба пуно расправљати о овом питању. Лепо прихватиш да је и једно и друго лоше и не радиш то.
Проблем су последице које произилазе из измењене свести а њих не можеш предвидети: воља и одлучност опадају и теже се контролишеш, тиме повећавајући своје шансе да клизнеш у неки грех.
То је моје мишљење, не улазећи пуно у ставове Цркве.
Запамтио сам делимично једну причу из беседе оца Рафаила из Подмаина: један игуман оде у посету другом у други манастир. Овај га лепо дочека и успе по чашицу. Попије гост у знак гостопримства, кад домаћин усу још по једну. Попије гост и другу да се домаћин не увреди. Кад је домаћин кренуо да сипа и трећу чашицу, гост му рече: „Стани брате; или не знаш да постоји сатана!“
-
АуторПоруке
- Морате бити пријављени да бисте одговорили у овој теми.