Врт у време зиме

… Као што дрвеће које није издржало љути мраз,изгубивши животни сок,при доласку пролећа бива посечено и износи се из врта ради огрева;тако ће и грешници,који су протраћили живот-Бога,бити сабрани у последњи дан тог века, у почетску будућег вечног дана, и бачени у неугасиви огањ.
Ако би било могуће наћи човека који неби знао преокрете који се догађају са променом годишњих доба,и ако би довели тог незнанца у врт који у време зиме величанствено почива мртвим сном,и показали му огољено дрвеће и,говорили му о тој раскоши којом ће се она обући у пролеће:он би, уместо одговора,погледао на вас и осмехнуо се-ваше речи би му се учиниле као неостварива измишљотина! Тако и васкрсење мртвих делује невероватно за мудраце који лутају у мраку земаљске мудрости,и нису сазнали да је Бог свемогућ,и да Његова разнолика премудрост може бити созерцавана,али не може се постићи умом створења.Богу је све могуће, за Њега нема чуда.Лоша претпоставка човека:оно што ми нисмо навикли да видимо,то нам делује као неизводљива ствар,невероватно чудо.Дела Божија,која непрекидно и већ равнодушно гледамо-јесу дивна дела,велика чуда, недостижна.
И сваке године природа,пред очима читавог човечанства понавља учење о васкрсењу осликавајићи га преображавајућим,тајним делом!

1843. Сергијева пустиња.

Из књиге „Аскетски Огледи“ (први том) Светог Игњатија Брјанчанинова