- This topic has 1 одговор, 2 гласа, and was last updated Постављено пре 1 year, 6 месеци by
.
-
Поруке
-
Potrudicu se da budem sto kraca i jasnija. Naime, od pre godinu dana sam u veri malo „dublje“, jer sam se razbolela posle koronke, i verujem da me je sam Bog spasio to vece. I pocela sam da postim svaku, sredu i petak, i po prvi put u zivotu postila i pricestila se bez ispovesti, ali to zna monah koji me je pricestio. Ja zelim da se ispovedam i pronadjem svog duhovnog oca, ali ovde nastaje problem. Naime, ja bih da to bude monah, a ko mene u kraju postiji samo jedan monah koji je moj brat dalji /rodjak, i pricali smo oko ispovesti i dao mi je knjigicu po kojoj trebam da se ispovedim, napisem na papiru sve to. Ali kad sam mu se javila tj. pustila poruku da mi se javi kad bude bio slobodan da me ispovedi, nisam dobila ni jedan odgovor. Iskreno, krivo mi je jer sam cak i planirala da ga pitam da mi bude duhovnik, ali neki moj osecaj posle ovoga je da on mozda izbegava sve to i da nema vremena jos sa mnom da se zamara. Moze li neki savet sta raditi? Da li ga jos jednom pitati ili ne? Kako vi birate duhovnika ili se to desi. Ili je mozda bolje da se potrudim da nadjem nekog drugog.
Драга сестро,
Проналажење духовника или бар духовног саветника је најважнији корак у духовном животу хришћанина. Већина крштених и не зна шта је то духовник али када кажем хришћанина, мислим на ревнујућег. Оног који се труди да испуни заповести Господње, а ти, рекло би се, желиш да се убројиш у ред таквих.
Исповест, као једна од Светих Тајни, је неопходан почетак (овде не рачунам свету тајну Крштења јер је она услов… тј почетак свих почетака) да би човек стао на пут спасења. Није неопходно да имаш духовника да би се исповедила. Чак може бити јако духовно штетно ако се причешћујеш оптерећена рањеном савешћу чекајући да нађеш духовника.
Мој ти је савет, да се добро припремиш за исповест … та књижица је сигурно добар водич… запишеш све од детињства до данас, назовеш неки манастир у твојој околини и кажеш им да би се исповедила али да ти треба мало више времена јер се раније ниси исповедала и то је то. Да ли ће тадашњи иповедник бити и твој будући духовник није важно… треба сво бреме греха да избациш из себе што пре.После је све лакше. Духовника можеш наћи из прве … а може и да потраје годинама што значи да ћеш се редовно исповедати код парохијског свештеника или у неком манастиру док се то не деси.
Што се тиче тог монаха … ни ја ти се неби јавио да сам на његовом месту. Није обичај да духовници буду у родбинским везама са својом духовном децом. Не криви га због тога. Можда и није јеромонах … што значи свештеномонах … што опет значи да не може да врши Свете Тајне. Има случајева кад прости монаси слушају исповести и дају духовне савете као на пример св. Пајсије Светогорац али то је јако ретко.
Значи … спреми се, исповеди се што пре и тако постави почетак твом дубљем духовном животу.
Свако ти добро од Господа желим,
Иво
Број корисника који су захвалили аутору: 2
- Морате бити пријављени да бисте одговорили у овој теми.