Rad na praznik

Bog ti pomogao
Poslušanje je najveća vrlina, ali samo ako se ne protivi zapovestima Božijim. Koliko god da je posao hitan i mora se obaviti odmah, mora se imati vera i u Boga. Jer čovek što dobija u ovom životu zavisi od promisla Božijeg, a ne koliko smo se trudili da zaradimo nešto. Naš trud treba da se ogleda u ispunjavanju zapovesti Božijih, tek onda ima vrednost.

A evo šta Gospod kaže o radu u nedelju, a ono što se odnosi na nedelju, odnosi se i na praznike(za jevreje je subota bila ono što je za nas nedelja):

Мк.2:23 И догоди се кад он иђаше у суботу кроз усјеве да ученици његови почеше правити пут тргајући класје.

Мк.2:24 А фарисеји му говораху: Погледај, шта чине у суботу што није дозвољено!

Мк.2:25 А он им рече: Нисте ли никад читали шта учини Давид кад би у невољи и огладње он и они што бијаху с њим?

Мк.2:26 Како уђе у дом Божији за вријеме Авијатара првосвештеника и поједе хљебове предложења које нико није смио јести осим свештеника и даде их онима што бијаху с њим?

Мк.2:27 И говораше им: Субота постаде човјека ради, а не човјек суботе ради.

Koliko ja shvatam, ti što je do tebe si učinila, pitala si da se ne radi za vreme praznika i tvoj predlog nije usvojen. S obzirom da poslušanje moraš izvršiti, izvrši ga Boga radi, a moli se Bogu da milostiv bude tvojim roditeljima, i moj predlog je da nešto od roda date siromašnima, ako tvoji roditelji ne žele, ti sama odnesi i daj.

Ne kao da je Bogu to potrebno, već više da umilostiviš Boga zbog rada praznikom. I moli se dok radiš, jer rad bez molitve je besplodan, a uz srdačnu molitvu mnogo roda donosi u svoje vreme.

Prosti mi sestro grešnome.

ps.

Драга браћо,

све што сте рекли је истина, али бих вас подсетио на један детаљ из житија св. старца Пајсија:

,,Благочастива Кети Патера из Конице, старија од њега по годинама, прича: „Имао је велико занимање за Цркву. Једном сам га упитала: „Дете моје, јеси ли јео нешто данас“. „Нисам јео. Шта да једем кад моја мајка сва јела кува у истом лонцу, и месо и посна јела. Лонац упија и ја не могу да једем“. „Дете моје, али твоја мајка је чиста и добро га опере пепелницом“. „Не могу да једем из њега“, одговарао би он.“

И он тако никад није хтео средом и петком да једе храну спремљену у лонцу у коме је његова мајка кувала и мрсним данима. Мислим да су због њега набавили други лонац. Наравно да је претеривао – али зато је он свет, а ми нисмо. Да не спомињем да га је отац дао у шегртску службу код ковача, а он бежао, јер је хтео да учи столарски занат. Такав тврдоглавац и непослушник постаде један од највећих светаца ХХ века.

Наравно, шта се мора – мора се. Али многе ствари нам тако делују, а на крају се испостави да и није била баш толико ,,затегнута“ ситуација. У 99% ситуација може то прање веша које обавља машина да сачека и понедељак. Мислим да је оно чега нам више од свих врлина треба у 21. веку, уствари, расуђивање, да оценимо кад, шта и колико, од ситуације, до ситуације.