› Форуми › ГЛАВНИ ФОРУМ › Projektovanje crkve
- This topic has 4 одговора, 4 гласа, and was last updated Постављено пре 2 years, 11 месеци by Bodin Kravljanac.
-
АуторПоруке
-
22. децембар 2021. у 16:33 #2352
Pomaže Bog
Htjela bih da pitam za mišljenje na temu izgleda i funkcije objekta crkve. Studiram arhitekturu i željela sam da na zadatu slobodnu temu odgovorim projektom crkve. Odmah u početku sam naišla na kanone i zahtjeve i ugledne primjere koji su građeni po Vizantijskim mjerilima bilo da su zapravo građeni u prošlosti ili sad u 21.vijeku. Svakako bih ispoštovala bitne kanone i prostore za glavne funkcije crkve, ali ne bih da samo slijepo ispratim sve i napravim nešto što je neko drugi već napravio a da ne znam ni zašto. Mišljenja sam da i u ovom vremenu možemo da osmislimo i donekle modernizujemo izgled religioznih objekata tako da se vidi da su ga gradili ljudi današnjice al opet ne bih da modernizujem u smislu da to izgleda kao skupocjeni muzej. Štaviše i ne vidim poentu u onoliko zlata po crkvama, ne znam šta se time postiže, oslikavanje i ugrađivanje zlatom, kao da drugi hemijski elementi i materijali što je Bog stvorio nisu podjednako lijepi, a i džaba nam fizičko zlato, mislim da bi svi oni više voljeli da se duhovno uzdignemo. Al opet ne valja ni prejednostavni pristup koji je osiromašen ili hladan i nema nikakve povezanosti sa prošlošću. Mislim da je moja želja za ‘modernizovanjem izgleda crkve’ proistekla iz toga što sam shvatila da crkvu a onda i predstavu Boga previše povezujem sa prošlošću, naravno Hristov dolazak je bio u prošlosti i Biblija je pisana u prošlosti ali tu ne staje sve, međutim vjerski objekti, grafika tekstova, kalendari i sve izgleda kao iz prošlosti i mlađe generacije zbog toga često gleda na sve to kao nešto zastarjelo. I ja sama sam morala bukvalno da se natjeram da razmišljam drugačije, da gradim crkvu nekome i nečemu što nije iz prošlosti nego je prošlost, sadašnjost i budućnost. U literaturi koju mi je profesor preporučio su postavljena pitanja tipa- kakvu ćemo crkvu da izgradimo ako jednog dana naselimo Mars. I ja sam automatski pomislila Bože sačuvaj kako toliko moderno razmišljanje, kako je sad Mars vrijedan crkve, valjda je crkva za Zemlju, vjera, tradicija.. A onda sam se sjetila- pa i taj Mars je Bog stvorio, i gravitaciju i sve sile i cio univerzum. Nije samo stvorio naše pretke koje mi moramo da čuvamo od zaborava već i buduće generacije. I onda dođe neko pravilo koje mi prosto zvuči ograničavajuće. Svjesna sam da objekat crkve treba da bude u duhu vjere i da se odma prepoznaje da je crkva, da ima obilježja pravoslavlja. I ne znam griješim li u toj želji da nešto mijenjam ili treba da slijedim svako pravilo. Oprostite ako sam nešto pogriješila, nisam ni počela da radim taj projekat jer ne znam ni kako da gledam na sve to, ne osjećam se kompetentnom iako je samo idejno rješenje, rad na fakultetu, a ne pravi objekat.
22. децембар 2021. у 18:56 #2354АнонимниZdravo Ana, ti ucis za arhitektu, ne za vajara. To znaci da se podrazumeva postovanje svih propisa koji vaze i o tome ne treba razmisljati, ti ih ne donosis vec implementiras. Bilo da se radi o sirini protivpozarnog prolaza vs kapacitet zgrade, udaljenost od susednog objekta, spratnost… Ti znas da su sve te propise doneli autoriteti i da imaju smisla, sigurna sam da ga imaju i crkveni kanoni (sa cijim smislom naknadno mozes da se upoznas). Kad sklonis misli od ovog faktora koji te navodno remeti, uvideces da si kao i mnogi umetnici u zastrasujucoj tacki da od nicega stvoris nesto i to nesto funkcionalno, lepo, jedinstveno i originalno, a opet sa pecatom tradicije kojoj pripada. To nije lako, pomoli se i zatrazi Bozju pomoc. Ne verujem da su kanoni toliko ogranicavajuci – crkve su jako raznovrsne, od kamenih u CG i Dalmaciji, preko vizantijskog cigla/malter do onih podignutih u Austro-Ugarskoj. Ove iz 21. veka zaboravi. Pogledaj sv Jovan kaneo ohridski, cipkaste tornjeve karlovacke, vucjansku bravuru, ali i katolicku sv Marka u Veneciji. Pogledaj Gracanicu i krusevacku Lazaricu, ali i leskovacku odzakliju u kojoj je od svih pravila ispostovano samo oltar na istoku i niska vrata da turci na konju ne ulaze i sagnu glavu i tako se poklone Bogu kad udju, a Bozja kuca ipak izgradi (kad je gradnja crkava bila zabranjena, a oni navodno gradili kucu za popa – zato i ima odzak). Ako znas nadogradi tradiciju kao Gaudi Sagradu Familiju. Vidi samo kolika su pravila u Barseloni ispostovana pa je sad divan grad, a opet je Gaudi nasao svoj nacin. Tesko je biti stvaralac. Sto se Marsa tice, vidi sta ces, ali svakako ce biti crvena, ko sto je Malta zuta, a kuce u Norveskoj drvene. I opet sve to nije prepreka da svet bude ovako lep, a arhitekti ga ucine jos lepsim mestom. Ljilja
Број корисника који су захвалили аутору: 1
23. децембар 2021. у 11:25 #2355Pomaže Bog!
Setih se mog prijatelja, Taylora, arhitektu koji je svojevremeno došao u SFRJ da magistrira na temu „Crkva u Vizantiji“. Mentorka mu je preporučila da mu magistarski rad bude Hilandarska crkva. (Rekla mu je: „Ja ostale crkve mogu i sama da posetim, a ovu ću videti samo na tvom CD-u“. 🙂 ).
Elem, Taylor je dobio blagoslov i išao je u Hilandar 15-tak puta. I odmah na početku je shvatio da pravoslavni hramovi po svom izgledu, orjentaciji, unutrašnjem rasporedu i položaju ikona na ikonostasu i freski na zidovima – sve je to u službi Božanstvene Liturgije. A on, tada protestant, o Liturgiji pojma nema. Pa se prvo upustio u proučavanje tog Hristocentričnog sočinjenija. A onda ga je to oduševilo! A onda je Božijom voljom i svojom željom postao pravoslavni vernik.
Elem, od njega naučih da sve … i oltar, i proskomidija, i djakonikon, i priprata …. razlog njihovog postojanja i položaja se ogleda u njihovoj svrsishodnosti, u upotrebi. „Hardver“ proizilazi iz „softvera“ a ne obrnuto. 🙂
Tolicko od mene, nekompetentnog za ovu temu!Број корисника који су захвалили аутору: 4
23. децембар 2021. у 17:07 #2358<p style=“text-align: center;“>Hvala na pomoći, pogledaću predložene objekte i poslušati savjete. Možda postavim i sliku na kraju ako dođem do dobrog rješenja</p>
<p style=“text-align: center;“></p>
<p style=“text-align: center;“></p>
<p style=“text-align: center;“></p>24. децембар 2021. у 01:52 #2360Бог ти помогао сестро Ана.
Просто и једноставно, проучи добро како се у црквама организује простор, симболику сваког дела здања, јер сваки део управо има своје значење: сваки лук, сваки стуб, орнамент, свака фреска су тамо где требају и где једино могу да буду. Са друге стране, цркве се и саме граде према намени. Нису исто скривена подземна црква из доба Турака са нечијег имања, Параклис Светог Јована Златоустог у Студењаку (који је дословно једна соба), Покајница без ексера и Црква Светог Саве на Врачару. Па онда постоје локални стилови православних народа, такође и стилови народа који су некад били православни, и тако даље, и тако даље. Тема јесте лепа, али озбиљна-преозбиљна. А марсовску цркву не можеш да пројектујеш, зато што марсовци не постоје, па самим тим ни њихова естетика.
Мој ти је савет: узми мало пости и моли се, озбиљно се баци у изучавање тематике и на крају ће ти се само казати како да нацрт израдиш. Ко зна: можда ти се свиди, па ти сутра баш то постане професија?
Број корисника који су захвалили аутору: 1
-
АуторПоруке
- Морате бити пријављени да бисте одговорили у овој теми.