- This topic has 4 odgovora, 3 glasa, and was last updated Postavljeno pre 2 years, 5 meseci by
.
-
Poruke
-
Pozdrav. Ne znam da li se prejedam. Nakon jela mi nije muka, da ću povratiti, ali moram samo neko vreme da sednem da slegne. Jedem malo, možda najmanje u porodici, tokom jela mi je uglavi da se ne prejedem, ali kao da me zadnji zalogaj prevari….. Možda trebam više vode, ne znam. Mršav sam, nisam krupan, ne povraćam, ali hteo bih da jedem samo opušteno, ne puno, samo opušteno, bez straha da se prejedem. Ako je neko imao problema sa ovim grehom, molim za pomoć.
Pomaže Bog, brate Jovane!
Da se kaže precizno – ti se zapravo ne prejedaš, nego misliš da se prejedaš? Ti kažeš „ne znam da li se prejedam“. Tek mi ovde ne znamo da li se ti prejedaš!
Predpostavljam da ta tvoja misao potiče od razmišalja o uobičajenim strastima kojima smo naklonjeni, a jedna je upravo to – prejedanje (i jedenje na neadekvatan način i u neadekvatno vreme).
Kad razmislim o tome, pre bih tvoje reči opisao kao „suprotnu“ strast – opsednutost uma mislima o prejedanju. Ne verujem da to može biti korisno za tebe, jednako kao ni ona varijanta strogog izbegavanja semenki suncokreta u danima kada je post na vodi, zato što je suncokret bogat uljem! Zato, brate, zaista se opusti i jedi. Nisam duhovnik, ali verujem da je bolje i više pojesti nego što čoveku realno treba (a to praktično svi mi radimo) nego se mučiti mislima o tome. Ako ti čini ikakvu utehu, evo ja sam uvek bio tanak, više mršav nego srednji, i uvek sam jeo više nego prosečan čovek. Od kad sam upoznao Boga i kroz crkvu idem ka Spasenju (ako Bog da), shvatio sam da je mnogo lakše postiti hranom nego mislima, rečima i delima. I zato sam prilično opušten u vezi hrane, jer bez problema mogu da držim strogi post, ali samo uz ogromnu samodisciplinu mogu da uspešno postim duhom.
Svakako ovo svoje razmišljanje iskaži svom svešteniku-ispovedniku. On će znati kako da ti pomogne.
Evo, Bogu hvala, upravo počinje još jedan višednevni post. Kao i u svim postovima, probaj da naglasiš duhovni post (uzdržavanje od loših i strasnih misli i dela), a telesni će biti lak kad je duhovni uspešan.
Milorad
Pozdrav, hvala na odgovoru. Mislim da samo psihom pogoršam, tj opterećenjem. Npr večeras sam jeo, čekao malo da slegne, ali sam pokušao da se opustim, tj da se ubedim da nisam prejeo i nekako mi je bilo lakše, nzm kako da kažem. Izgleda da moram psihu da sredim..
Dragi ovane, brat Milorad ti je bas lepo rekao da ne trebas toliko da se bavis mislima o jelu. Dovoljno je da se drzis onog: Ne zivi se da bi se jelo, nego se jede da bi se zivelo. Dakle normalno je da se jede da bi se zivelo. Prejedanje je strast, kad uzivas u nekoj hrani pa ne mozes da stanes – kad se zivi da bi se jelo. Ne bih rekla da je to sa tobom slucaj. Narod kaze ako koza laze rog ne laze. Pa ako ti ni sad posle vise od godinu dana izgledas mrsavo, sumnjam da se prejedas. Umetenost u hrani i uzdrzavanje od masne hrane u toku posta su forma koja pomaze da se ostvari sustina. Zato ih se pridrzavaj, ali ne lupaj glavu njima, nego sustinom, postupcima i mislima svojim. Kao sto kad vozis bicikl, retko kad mislis o njemu. On je prevozno stedstvo. Dok vozis misli gde si se upitio i ne promasujes li put. Srcan put i prijatno.
- Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.